Lekovito bilje

Biljka bunika delovanje i upotreba

By  | 

Biljka bunika

Sigurno ste dosad nekad čuli za narodnu izreku „Da li si jeo bunike?” u značenju „Da li se drogiraš?”. Ova izreka se veoma često koristi u narodu. Možda do sad i niste bili upoznati sa ovom biljkom i njenim delovanjem. Mi ćemo Vam izneti neke veoma značajne činjenice o njoj.

Biljka bunika je endemska vrsta biljke koja se najčešće sreće na Mediteranu i u oblastima zapadne Azije, a takođe je rasprostranjena i širom Evrope, Azije i Severne Afrike. Bunika je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka. Jednogodišnja cveta u maju i junu, dok dvogodišnja uglavnom u periodu od juna do spetembra. Može da dostigne visinu od 25 do 100 cm. Ima dlakave zelene listove ovalnog oblika i izduženim ivicama. Cvet bunike je žute boje i može da proizvede čak do 8000 semena. Drugi nazivi za buniku su balam, blen, bun, bunjika, bunica, zubna trava, zubljak, crna bunika, svinjarac, trava od bunila, trava od zuba. Svi delovi bunike, naročito bobice su veoma otrovni!

bunika biljka

Bunika delovanje i upotreba

Listovi bunike se koriste u biljnoj medicini od davnina, a ponekad i cvetovi. Prilikom branja bunike potrebno je da nosite rukavice upravo zbog toga što je ova biljka otrovna. Zbog svojih lekovitih svojstava u alternativnoj medicini se koristi lišće i jednogodišnje i dvogodišnje bunike, ali su se listovi dvogodišnje bunike pokazali kao efikasniji. Za lečenje se koriste isključivo listovi i cvet bunike, dok je delovanje bobica bunike veoma otrovno!

Glavni aktivni sastojci bunike su hiosciamin kao osnovni sastojak (organsko jedinjenje koje sadrži 17 atoma ugljenika), skopolamin (jedan od sekundarnih metabolita; to su organska jedinjenja koja koja ne učestvuju direktno u rastu i reprodukciji organizma) i atropin (jedan od najstarijih i najpoznatijih lekova). Delovanje svih ovih sastojaka koje biljka bunika sadrži je veoma otrovno. Još neke materije koje sadrži bunika jesu flavonoidi (klasa biljnih sekundarnih metabolita; nazivaje se još i vitaminom P), tanini ili polifenoli (složena jedinjenja biljnog porekla koja imaju opor ukus), amini (organska jedinjenja koja sadrže najmanje jednu ili više baznih azotovih atoma), albumini (jedan od najzastupljenijih proteina krvne plazme), kalcijum i kalijum nitrat.

U dalekoj prošlosti bunika se koristila kao lek i verovalo se da je bunika magična biljka. Neki su je čak koristili i kao ljubavni napitak koji izaziva halucinacije. U srednjem veku bunika je u malim dozama bila popularna kao lek za spavanje, a u velikim dozama neki su je koristili da bi nekog otrovali. Toksično delovanje koje bunika ima koža lako apsorbuje, pa su je zvali i „mast letećih veštica”. Biljka bunika izaziva halucinacije i veoma realistične snove, čak toliko da onaj koji ju je konzumirao vrlo često ne ume da razlikuje stvarnost od iluzije.

Glavna lekovita svojstva bunike su sedativno i analgetsko, pa je bunika često korišćena za bol urinarnog trakta, posebno u slučaju kamena u bubregu. Lekovito delovanje bunike koristilo se kao prirodni lek za Parkinsonovu bolest jer ublažava ukočenost u ranim stadijumima ove bolesti. Bunika se takođe često koristila i za zubobolju, pa i za razne nervne poremećaje kao što su manija i histerija. Bunika se koristila i kao prirodni lek za bronhitis i kašalj jer ima sposobnost da očisti disajne puteve. Nekad su se čak pravile i cigarete od listova bunike i to se koristilo za lečenje astme.

U savremenoj medicini se hiocin, supstanca koju sadrži bunika, koristi za lečenje morske bolesti. Bunika se koristi i za pravljenje terapeutskih ulja tako što se njeno isitnjeno lišće potopi u alkohol i maslinovo ulje i to se zagreva dok alkohol ne ispari. Ulje bunike se koristi isključivo za spoljašnju upotrebu za bolove u ušima i ublažavanje bolova kod neuralgije, išijasa, artritisa i reumatskih stanja.

Bunika iako otrovna, ima lekovita svojstva. Linija između toksičnih i lekovitih svojstava je veoma tanka i zato treba biti ekstremno oprezan pri upotrebi ove biljke kao prirodnog leka. Zato lečenje pomoću bunike ili izolovanih alkaloida iz nje sprovodi se isključivo uz uputstva lekara!

Današnjoj farmaceutskoj industriji je lekovito delovanje bunike veoma poznato i ona se i koristi kao sredstvo uz pomoć kog se prave razni lekovi za lečenje mnogih bolesti. Postoji i ulje od bunike koje se koristi za ublažavanje reumatskih bolova.

Dobro je poznato delovanje čaja od bunike za problem sa crevima i grčevima u stomaku, kao i za smirenje nerava. Međutim, lekari danas veoma retko preporučuju čaj od bunike za zdravstvene tegobe.

Lišće bunike kuvano u vinu se u nekim krajevima koristi za tople obloge koje smanjuju otok, bolove u zglobovima i osećaj bola kod gihta i išijasa. Ipak, ukoliko se bunika koristi u velikim količinama za svrhe lečenja, to može dovesti do trovanja, pa čak i do smrtnog ishoda!

Bunika kao droga delovanje

Bunika se zbog svog halucinogenog delovanja koristi i kao droga. Bunika kao druga može da dovede do stanja euforije, delirijuma, halucinacija i imaginacija. U ove svrhe obično se uzima par bobica, jer bobice bunike u velikim dozama mogu da dovedu do trovanja, kome i smrtnog ishoda! Za odrasle, smrtonosna doza je 10 do 15 bobica bunike. Bunika, kao i svaka druga droga, može izazvati psihičku zavisnost. Ukoliko se bunika koristi dugo, može dovesti do raznih psihičkih poremećaja, osećaja straha i paranoje. Takođe može dovesti do poremećaja u ponašanju, a neretko dovodi i do smrtnog ishoda! Dakle, najvažnija napomena u vezi sa bunikom jeste da njeno agresivno delovanje može biti veoma toksično po organizam i da može dovesti do fatalnih smrtnih posledica! Nikako se ne smete igrati sa ovom biljkom!

Važne napomene!

  • Deca i trudnice nikako ne smeju doći u dodir sa bunikom!
  • Ukoliko berete buniku, obavezno koristite zaštitne rukavice zato što se otrov bunike može apsorbovati kroz kožu i nakon branja dobro operite ruke sapunom i mlakom vodom!
  • Nivo toksičnosti bunike zavisi od toga u kom prirodnom staništu raste.
  • Bunika može da ispušta veoma jak miris, pa i sam udisaj tog mirisa može dovesti do stanja euforije i haluciniranja!
  • Prvi simptom trovanja bunikom jeste gubljenje pamćenja, a simptomi mogu biti i ubrzan puls, suva usta, konstantan osećaj žeđi, dehidratacija čitavog organizma, povraćanje, teško disanje, magljenje vida, raširene zenice.
  • U lekovite svrhe koriste se samo listovi i cvetovi bunike i to u veoma malim količinama!
  • Nikako ne koristite buniku na svoju ruku!
  • Nemojte eksperimentisati sa ovom biljkom jer to može dovesti do smrtnog ishoda!
Loading...
loading...
---
loading...
--
---
[Total: 1    Average: 5/5]

Podrži nas jednim lajkom