Zdravlje

MRSA bakterija – simptomi, lečenje, uzroci i prevencija infekcija

By  | 

MRSA bakterija – simptomi i lečenje

MRSA (meticilin rezistentni stafilokokus aureus) je vrsta bakterije iz grupe stafilokoka koja izaziva zaraznu bakterijsku infekciju, a otporna je na brojne antibiotike, uključujući i meticilin, amoksicilin, penicilin i oksacilin. Zbog visoke otpornosti, lečenje  MRSA bakterijske infekcije je pravi izazov. 

Poznat kao jedan od najpatogenijih stafilokoka, MRSA se često naziva superbakterija, a simptomi infekcije koju izaziva mogu da počnu kao ranica na koži, bubuljica ili čir pre nego što se razvije u tešku, potencijalno opasnu, a ponekad i smrtonosnu.

Osnovne činjenice o MRSA (meticilin rezistentnom stafilokokusu aureusu)

Ovo su neke od najvažnijih činjenica kad je u pitanju bakterija MRSA. Više detalja možete da pročitate u nastavku članka.

  • MRSA je oblik bakterijske infekcije otporne na brojne antibiotike.
  • Stafilokokus aureus (Staphylococcus aureus), ili zlatni stafilokok, je bakterija koja se obično nalazi u nosu i na ljudskoj koži.
  • Približno 1 od 3 osobe ima stafilokok u nosu, obično bez ikakvog oboljenja. 2 od 100 osoba imaju MRSA.
  • Najveći broj invazivnih MRSA infekcija se događa u bolničkom okruženju.
  • Antibakterijski sapuni i masti koji se koriste na odeljenjima za intenzivnu negu u velikoj meri smanjuju broj MRSA infekcija.

MRSA bakterija simptomi infekcije

Simptomi MRSA infekcije zavise od toga koji deo organizma je inficiran. Premda je mnogo onih koji nose MRSA na sluzokoži (na primer, membrani unutar nosa), kod njih simptomi MRSA aktivne infekcije ne moraju nikada da se ispolje.

Simptomi stafilokokne infekcije kože, uključujući i one koje izaziva bakterija MRSA, pojavljuju se kao kvrgave ili izranjavljene površine kože koje greškom mogu da budu smatrane ujedom insekta. Inficirana površina može da bude:

  • crvena
  • upaljena
  • bolna
  • vruća na dodir
  • puna gnoja ili druge tečnosti
  • praćena povišenom temperaturom

MRSA simptomi se mogu pogoršati ako se lečennje ne započne na vreme.

Simptomi teške MRSA infekcije krvi ili dubokog tkiva, su:

  • povišena temperatura od 380C ili viša
  • groznica
  • malaksalost
  • vrtoglavica
  • konfuzija
  • bol u mišićima
  • oticanje i osetljivost inficiranog dela tela
  • bolovi u grudima
  • kašalj
  • gubitak daha (dispneja)
  • glavobolja
  • osip
  • rana koja ne zarasta

MRSA simptomi se u početku često pogrešno protumače pa zato treba biti veoma oprezan.

BAKTERIJA MRSA

MRSA – značenje i definicija

Meticilin je antibiotik srodan penicilinu; svojevremeno je bio delotvoran protiv stafilokoka, vrste bakterija. U međuvremenu je bakterija stafilokok razvila otpornost prema antibioticima srodnim penicilinu, uključujući i meticilin – ova otporna bakterija se zove meticilin rezistentni stafilokokus aureus, ili MRSA bakterija.

Stafilokok je bakterija koja je najčešći uzročnik kožnih infekcija u koje spadaju:

  • čirevi
  • bubuljice
  • impetigo
  • apscesi
  • infekcije rana

Bakterija stafilokok može da izazove infekciju, a posledično oboljenje može da bude u opsegu od blagog pa do po život opasnog. U takva oboljenja spadaju:

  • septikemija (trovanje krvi)
  • pneumonija (infekcija pluća)
  • osteomijelitis (infekcija kostiju)
  • endokarditis (infekcija srčanog zaliska)
  • infekcija urinarnog trakta (odnosno infekcija bešike)
  • septični burzitis (infekcija sluzne kesice koja se nalazi u zglobu)

U SAD se godišnje dijagnostikuje oko 94.360 invazivnih MRSA infekcija, od čega 18.560 imaju smrtni ishod.

U Evropi se zastupljenost MRSA infekcije razlikuje – najveća prevalenca je na jugu i delimično zapadu Evrope (Grčka, Bugarska, Portugal, Irska), a najmanja na severu (Danska, Švedska, Holandija).

Prema podacima iz 2005. godine, u Kliničko bolničkom centru Srbije u Beogradu, bakterija MRSA je bila prisutna u 81% kliničkih izolata, na Ortopedskoj klinici na Banjici MRSA je izolovan iz 41% rana, a u Kliničkim centrima u Nišu i Kragujevcu prevalenca je bila 55%, odnosno 44%. Od 2003. godine prisutnost MRSA u Srbiji neprestano raste.

loading...

MRSA infekcija se obično klasifikuje kao bolnička ili vanbolnička – odnosno MRSA sojevi mogu biti bolnički (BOLNIČKA BAKTERIJA HA-MRSA/ healthcare–associated MRSA) i vanbolnički (CA-MRSA/community-associated MRSA), a oba tipa imaju isti mehanizam otpornosti na antibiotike.

Oko 86% svih invazivnih MRSA infekcija je izaziva bolnička bakterija.

U evropskim zemljama je zastupljenost vanbolničkih MRSA infekcija prilično niska (1,5 – 9%), a kada je naša zemlja u pitanju, vanbolnički MRSA je zastupljen sa 17,7%.

Uzroci MRSA infekcije

Pre svega, MRSA infekciju izazivaju sojevi bakterija koji su stekli otpornost na odeređene antibiotike.

MRSA infekcija je zarazna

MRSA bakterija se prenosi sa osobe na osobu direktno (kontakt koža na kožu) i sa osobe na osobu indirektno, preko predmeta koje koristi osoba sa aktivnom MRSA infekcijom ili je kolonizovana bakterijom.

Kontakt koža na kožu sa osobom koja je kliconoša MRSA nije neophodan za širenje infekcije.Bakterija MRSA može da dugo da preživi na površinama predmeta, kao što su kvake, podovi, lavaboi, slavine, oprema za čišćenje i tekstil.

Dugovečnost MRSA na površinama predmeta

Jedna studija koja je pokušala da utvrdi preživljavanje rezistentnog stafilokoka na uobičajenim bolničkim površinama, posmatrala je stopu preživljavanja stafilokoka na 5 materijala koji se najčešće nalaze u bolnicama:

  • 100% pamuk glatke teksture (odeća)
  • 100% pamučni frotir (peškiri i krpe)
  • Mešavina 60% pamuka i 40% poliestera (hirurški kombinezoni, laboratorijski mantili i odeća)
  • 100% poliester (zavese na paravanima, i prozorima i odeća)
  • 100% polipropilenska plastika (radne nepromočive kecelje)

U uzorke ovih materijala je ubrizgano 10.000 – 100.000 jedinica koje formiraju kolonije (CFU) mikroorganizama i potom su svakodnevno posmatrani. Otkrili su da je stafilokokus aureus preživeo na ovim materijalima sledeći broj dana:

  • pamuk – od 4 – 21 dana
  • frotir – od 2 – 14 dana
  • mešavina poliestera i pamuka – od 1 – 3 dana
  • poliester – od 1 – 40 dana
  • polipropilen – od 40 – duže od 51 dana

Ovi rezultati govore o potrebi za detaljnom kontrolom kontakata i pedantnom procedurom dezinfekcije da bi se ograničilo širenje bakterija MRSA.

Bolnička bakterija (HA-MRSA)

MRSA često izaziva bolesti kod osoba sa ugroženim imunim sistemom koje posećuju ili borave u bolnicama ili objektima za negu bolesnika.

Ovaj oblik MRSA se naziva bolnička bakterija (ili stečenim u bolnici) i često se javlja zbog jednog od sledećih razloga:

  • probijanje kožne barijere kao što su rane od operacija, opekotine, kateteri ili intravenozni sistemi, što omogućava prodor bakterije u organizam
  • starije životno doba i sa njime povezani komorbiditeti ili višestruki složeni zdravstveni problemi, kao i oslabljen imuni sistem usled specifičnog oboljenja, ili upotreba lekova koji slabe imuni sistem
  • prisustvo velikog broja ljudi usled činjenice da bolnice i domove zdravlja posećuje veliki broj različitih ljudi, što pogoduje stvaranju okruženja za lako širenje bakterija

U osobe sa oslabljenim imunim sistemom spadaju:

  • pacijenti na dugotrajnom bolničkom lečenju
  • pacijenti na dijalizi bubrega
  • pacijenti koji primaju terapiju za karcinom ili specifične lekove koji utiču na funkciju imunog sistema
  • osobe koje uzimaju intravenozne narkotike
  • osobe koje su bile podvrgnute operaciji u periodu od godinu dana od povratka u bolnicu

Prema studiji Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, prevalenca invazivne bolničke MRSA infekcije je opala za 54% između 2005. i 2011. godine, sa 38.000 manje teških slučajeva MRSA infekcija i 9.000 manje smrtnih slučajeva.

Sličnu studiju je sprovela Nacionalna mreža za bezbednost zdravstvene zaštite i otkrila da je stopa bolničkih MRSA infekcija krvotoka pala za oko 50% od 1997 – 2007.

Prosečna starost osoba kod kojih se pojavila bolnička bakterija MRSA je bila 68 godina.

Ko je izložen riziku od HA-MRSA infekcije

U osobe koje su najviše izložene riziku od zaraze bolničkim bakterijim MRSA u bolnicama, spadaju one koje imaju:

  • oslabljen imuni sistem
  • otvorene rane
  • kateter ili intravenozni sistem
  • opekotine ili posekotine na površini kože
  • teška kožna oboljenja
  • operaciju glave
  • česte terapije antibioticima kao deo lečenja

Vanbolnički soj MRSA (CA-MRSA)

Vanbolnički soj MRSA bakterija se dobija izvan bolničkog okruženja; manje je uobičajen od bolničkog MRSA. U faktore koji povećavaju rizik od zaraze vanbolničkim sojem MRSA, spadaju:

  • život u prenaseljenom okruženju; vojne baze, zatvori, stanovanje u studentskom domu
  • redovni kontakti koža na kožu, na primer, kod kontaktnih ili timskih sportova poput ragbija, hokeja na ledu, fudbala i košarke
  • posekotine ili ogrebotine i redovno intravenozno ubrizgavanje narkotika
  • kontaminirane površine
  • nehigijenski objekti ili loša lična higijena
  • prethodna upotreba antibiotika

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti je izvestio da je 14% osoba sa MRSA infekcijom, zaraženo izvan bolničkog okruženja.

Prosečna starost osoba sa vanbolničkom MRSA infekcijom je bila 23 godine.

Pravilo 5C može da posluži za lakše podsećanje na faktore koji olakšavaju prenošenje MRSA:

  • crowding/gužva
  • contact/kontakt (koža na kožu)
  • compromised skin/kompromitovana (ugrožena) koža (otvorene rane)
  • contaminated/kontaminacija (predmeta i površina)
  • cleanliness/čistoća (nedostatak)

Lečenje i prevencija MRSA infekcije

Lečenje

Ukoliko je MRSA infekcija dijagnostikovana, lečenje će zavisiti od sledećih faktora:

  • vrsta infekcije
  • inficirano mesto (lokacija)
  • težina simptoma
  • antibiotici na koje soj MRSA reaguje

U zbrinjavanje MRSA infekcije spada:

  • drenaža gnoja iz lezije
  • zasejavanje kulture i provera uzorka dreniranog materijala
  • zbrinjavanje i održavanje higijene rane
  • antimikrobna terapija (u slučaju mogućeg celulitisa bez apscesa)

U lekove za MRSA infekciju kože i mekog tkiva spadaju:

  • klindamicin
  • tetraciklini – doksiciklin i minociklin
  • rifampicin
  • linezolid

Prevencija bolničke MRSA infekcije

Lekari, medicinski tehničari i drugi zdravstveni radnici imaju sledeće mere koje služe za prevenciju MRSA infekcija:

  • održavanje čistoće ruku koje podrazumeva pranje ruku sapunom i vodom ili brisanje alkoholom između zbrinjavanja različitih pacijenata
  • bolničke sobe i oprema moraju da budu detaljno očišćeni
  • izolacija pacijenata kod kojih postoji bakterija MRSA koji moraju da budu odvojeni od ostalih pacijenata u posebnoj prostoriji ili u prostoriji sa drugim pacijentom sa MRSA infekcijom
  • odeća zdravstvenih radnika podrazumeva nošenje rukavica i zaštitnih odela preko odeće tokom zbrinjavanja pacijenata kod kojih postoji bolnička bakterija MRSA
  • odeća posetilaca podrazumeva nošenje rukavica i zaštitnih odela
  • odlaganje i čišćenje podrazumeva skidanja i odlaganje zaštitnih odela i rukavica (kako za zdravstvene radnike tako i za posetioce) i detaljno pranje ruku
  • pristup zajedničkim prostorijama pacijentima sa MRSA je ograničen i biće zamoljeni da suze zonu kretanja po bolnici, da izbegavaju prodavnice i kafeterije i da ostanu u svojoj sobi
  • uzimanje brisa zbog provere prisustva MRSA da bi se ustanovilo da li neki pacijenti koji nemaju MRSA infekciju, imaju MRSA na koži

Prevencija vanbolničke MRSA infekcije

Ponašanje koje ćemo navesti, može da smanji rizik od širenja vanbolničke MRSA infekcije:

  • redovno pranje ruku
  • održavanje kratko posečenih noktiju na rukama
  • izbegavanje korišćenja zajedničkih sapuna, losiona, krema i šminke
  • izbegavanje korišćenja zajedničkih peškira
  • izbegavanje korišćenja zajedničkih predmeta poput brijača, turpija za nokte, četkica za zube, češljeva i četki za kosu

Dijagnostikovanje MRSA

Ponekad se i zdrave osobe, pre prijema u bolnicu, testiraju na prisustvo bakterija MRSA na koži. Test podrazumeva uzimanje brisa iz nozdrva ili sa kože.

Ukoliko se ustanovi da je pacijenta kolonizovao MRSA, uklanjanja (dekolonizacija) bakterije je moguća pomoću:

  • antibakterijskih preparata za pranje tela ili pudera za kožu (hlorheksidinska kupka)
  • kreme koje se nanose unutra nosa (intranazalni mupirocin)
  • antibakterijskih šampona za kosu (hloreksedinski sapun za tuširanje/kupanje)

Sapuni i masti koji ubijaju mikrobe i koriste se na odeljenjima intenzivne nege, pokazali su se kao delotvorni za smanjenje slučajeva MRSA infekcija za 40%.

Loading...
loading...
loading...