Zdravlje

Povećan broj leukocita u krvi (leukocitoza) mogući uzroci i lečenje

By  | 

Povećan broj belih krvnih zrnaca u krvi (leukocita)

Veliki broj belih krvnih zrnaca, odnosno leukocitoza, posledica je infekcija, upala, alergija, kao i bolesti i stanja koji izazivaju abnormalnu stimulaciju proizvodnje ćelija krvi. Navedeno je tačan opis etioloških faktora (faktora koji utiču na nastanak bolesti) i posledica leukocitoze.

Povećan broj leukocita

Bela krvna zrnca, tj. leukociti, predstavljaju važne ćelijske komponente krvi i imaju vitalnu ulogu u više procesa u organizmu koji su povezani sa imunitetom organizma. U normalnim okolnostima leukociti predstavljaju oko 1% ukupne zapremine krvi, a njihov broj se kreće od 4.500 do 10.000 po mikrolitru krvi.

Kompletna krvna slika je hematološka analiza krvi koja se sastoji od testova kojima se procenjuje broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), belih krvnih zrnaca (leukocita) i krvnih pločica (trombocita), mera hemoglobina, srednja zapremina crvenih krvnih zrnaca itd. Ona pomaže da se oceni kapacitet krvi za prenos kiseonika, prepoznaju infekcije i dijagnostikuju bolesti (uključujući karcinom) koje utiču na koštanu srž i proizvodnju ćelija krvi. Korisna je za procenu uticaja hemoterapije i radioterapije na proizvodnju krvi.

Leukociti nastaju u koštanoj srži kao nezrele ćelije i ispuštaju se u krvotok. Ove nezrele ćelije potom migriraju u odgovarajuća tkiva i prelaze u stadijum zrelih leukocita. Nakon 13 do 20 dana od sintetisanja u koštanoj srži, uništavaju se u limfnom sistemu.

povecan broj leukocita u krvi

Broj belih krvnih zrnaca

Broj belih krvnih zrnaca je koristan za dobijanje informacija o različitim oboljenjima, a pomaže i u nadzoru oporavka pacijenta nakon početka lečenja. Diferencijalna leukocitarna formula otkriva ukupan i relativan broj svake vrste belih krvnih zrnaca, tačnije granulocita (neutrofila, bazofila i eozinofila) i agranulocita (limfocita, makrofaga, monocita).

Novorođenčad imaju povećan broj leukocita koji se kreće u rasponu od 9.000 do 30.000 po mikrolitru krvi. Dve nedelje po rođenju, broj se smanjuje i nalazi se negde u normalnom opsegu od 4.500 do 10.000 po mikrolitru krvi, a relativni postotak svake vrste belih krvnih zrnaca je dat u donjoj tabeli.

Bela krvna zrnca Procenat
neutrofili 40 – 60
limfociti 20 – 40
monociti 2 – 8
eozinofili 1 -4
bazofili 0,5 – 1

Uzroci leukocitoze

Leukocitoza (visoki leukociti u krvi) može da bude posledica infekcije, upale ili alergije i može da se smanji nakon uklanjanja agensa. Međutim, hronične infekcije i bolesti, kao što je karcinom krvi koji dovodi do anomalije u proliferaciji (množenju ćelija deobom) belih krvnih zrnaca, mogu da budu uzrok trajno povećanog broja belih krvnih zrnaca.

Infekcije

Povećan broj leukocita u krvi se najčešće javlja zbog neke infekcije.Bela krvna zrnca obezbeđuju imunitet od infekcija preko fagocitoze patogena i patogenih determinanti (proces u kome ćelija prima u sebe bakteriju ili neko strano telo i uništava ga, tzv. ćelije ždernjače koje „pojedu“ patogen), kao i stvaranjem antitela i signalnih molekula. U slučaju akutne infekcije bela krvna zrnca proizvode supstancu poznatu kao faktor stimulacije kolonije, koja stimuliše koštanu srž da poveća proizvodnju leukocita. Proizvodnja leukocita može da se udvostruči za nekoliko sati. Usled ovoga dolazi do porasta telesne temperature jer je ona neophodna za optimalnu i brzu proizvodnju leukocita.

Koja će tačno vrsta ćelija biti proizvođena u većoj količini, zavisi od specifičnog agensa infekcije koji je imuni sistem prepoznao. Evo i nekoliko primera:

  • Bazofili: ovčije boginje (varičela) i hronični sinusitis
  • Eozinofili: šarlah, Hantingtonova horea (poznata i kao Hantingtonova bolest – retko, nasledno, neurološko oboljenje), lepra, uroginetalne infekcije, parazitske infekcije (Leflerov sindrom) poput askarijaze i trihineloze.
  • Neutrofili: gnojne infekcije i formiranje gnojnih apscesa.
  • Limfociti: akutne infekcije, poput infekcija citomegalovirusom, Epštajn-Barovim virusom, velikog kašlja, hepatitisa i toksoplazmoze; hronične infekcije, poput tuberkuloze i bruceloze.

Alergije i upale

Povećan broj leukocita u krvi je najprostiji indikator upalnog odgovora koji može da bude pokrenut oštećenjem tkiva ali i alergijom. Do ovakve reakcije organizma može da dođe usled infektivnog ili hemijskog agensa, kao što je lek, ili čestice polena itd.

Ovakvo stanje karakteriše masovna migracija makrofaga i granulocita ka mestu oštećenja. U simptome spadaju crvenilo, oticanje, bolovi i osećaj žarenja na mestu upale, kao i osip ili svrab u slučaju kožnih alergija.

  • Bazofili: zapaljenske bolesti creva, hronične upale disajnih puteva i hronični dermatitis.
  • Eozinofili: reumatoidni artritis, periartritis i kožna oboljenja.
  • Neutrofili: povrede tkiva poput povrede tokom akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS-a, odnosno naglog popuštanja respiratornog sistema).
  • Limfociti: zapaljenske bolesti creva i vaskulitisa (zapaljenja zidova krvnih sudova).

Mijeloproliferativni poremećaji i karcinom

Ovo je uzrok za povećan broj leukocita u krvi u veoma malom broju slučajeva.Leukocitoza je karakteristična za mijelopriliferativne poremećaje, kod kojih dolazi do abnormalne proliferacije mijeloidnih ćelija u koštanoj srži. U primere spadaju policitemija rubra vera (stanje kod koga dolazi do povećanja broja eritrocita, tj. crvenih krvnih zrnaca), hronična mijeloidna leukemija (CML) i, retko, mijelofibroza (poremećaj pri kome fibrozno tkivo zamenjuje matične ćelije koje stvaraju ćelije krvi u koštanoj srži). Pored navedenog, karcinome kao što je hronična limfocitna leukemija (CLL), kao i neke vrste limfoma koje utiču na zrele limfocite, takođe karakteriše leukocitoza.

Endokrini faktori

U retkim slučajevima, neke endokrine bolesti ili stanja dovode do abnormalnog povećanja broja eozinofila, bazofila i limfocita. Endokrini faktori izazivaju povećano oslobađanje i migraciju nekih vrsta belih krvnih zrnaca iz koštane srži ka tkivima, čime se povećava broj belih krvnih zrnaca u opticaju. U primere i vrste ćelija čiji broj raste spadaju:

  • Bazofili: hipotireoza, ovulacija i poremećaji povezani sa lučenjem estrogena.
  • Eozinofili: Adisonova bolest (redak, hronični poremećaj kod koga nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona koji se luče u kori nadbubrega).
  • Neutrofili: sindrom policističnih jajnika.
  • Limfociti: tireotoksikoza (povećan nivo hormona štitne žlezde u krvi) i Adisonova bolest.

Drugi faktori

U neke druge faktore koji su uzrok za povećan broj leukocita u krvi spadaju:

loading...
  • lekovi
  • pušenje
  • stres
  • kardiološki problemi

Hiperleukocitoza

Broj leukocita koji je iznad 100.000 po mikrolitru krvi označava se terminom hiperleukocitoza i često se javlja kod pacijenata obolelih od leukemije. Hiperleukocitoza praćena abnormalnim nakupljanjem i zgrušavanjem leukocita u tkivima organizma naziva se leukostaza. Uglavnom utiče na mozak, pluća i krvne sudove i predstavlja fatalnu komplikaciju leukemije.

Tačna klinička slika i simptomi povezani sa povećanim brojem leukocita u krvi, mogu da se razlikuju u zavisnosti od uzročnih faktora, vrste ćelija čiji broj raste, starosti, pola i istorije bolesti pojedinca. Ovi faktori određuju i način lečenja koji se kreće u opsegu od antibiotika i antiupalnih lekova do hemoterapije i radioterapije. U ekstremnim slučajevima je potrebna zamena krvi transfuzijom. Redovna kontrola krvne slike je presudna za rano dijagnostikovanje, posebno u slučaju hroničnih oblika leukemije jer ispoljavaju blage simptome koji se često ignorišu.

Povišeni leukociti u krvi ipak najčešće nisu stanje za preveliku brigu jer u slučaju infekcije posle terapije antibioticima broj leukocita se vraća u normalu.

Loading...
loading...
loading...