Zdravlje

Smanjen broj leukocita u krvi (leukopenija) – mogući uzroci i lečenje

By  | 

Smanjen broj leukocita u krvi 

Niski leukociti mogu da budu posledica nedostatka nekog nutrijenta, autoimunih poremećaja, nekih infekcija, karcinoma i lekova za hemoterapiju. Smanjen broj leukocita u krvi ukazuje na osobu koja je izuzetno podložna infekcijama i bolestima.

Broj belih krvnih zrnaca

Krv je tečno vezivno tkivo organizma koje se sastoji od crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), belih krvnih zrnaca (leukocita) i krvnih pločica (trombocita) koji plivaju u tečnoj komponenti koja se zove plazma. I ćelijske i nećelijske komponente krvi imaju važnu ulogu u odvijanju više procesa u imunom sistemu.

Nezrela bela krvna zrnca, odnosno nezreli leukociti, se formiraju od matičnih ćelija u procesu koji se zove hematopoeza, a koji se odvija u koštanoj srži. Neka nezrela bela krvna zrnca sve do stadijuma zrelosti ostaju u koštanoj srži pa se nakon toga ispuštaju u krvotok, dok se druga ispuštaju direktno u krvotok i do stadijuma zrelosti dospevaju u različitim tkivima (grudnoj žlezdi, limfnim žlezdama i čvorovima i slezini). Sva bela krvna zrnca, bez obzira na njihovu vrstu, formiraju najvažniji deo našeg imunog sistema.

povecan broj leukocita u krvi

Prema obliku jedra i membrane, bela krvna zrnca se dele na:

  • granulocite koji imaju zrnastu citoplazmu i režnjevito jedro i
  • agranulocite koji imaju homogenu citoplazmu i okruglo jedro.

U granulocite, koji čine većinu belih krvnih zrnaca u perifernoj cirkulaciji, spadaju:

  • bazofili,
  • eozinofili i
  • neutrofili.

U agranulocite spadaju:

  • limfociti, koji uglavnom kruže limfnim sistemom,
  • dendritske ćelije koje se nalaze u svim tkivima osim mozga i rožnjače i hvataju antigene i
  • monociti koji kada pređu u druga tkiva postaju makrofazi, odnosno „usisivači“ koji hvataju ostatke mrtvih ćelija iz organizma i mogu da ih „pojedu“ (fagocituju).

Ukupan broj belih krvnih zrnaca, u normalnim okolnostima, kreće se od 4.000 do 10.000 po mikrolitru krvi (µl). Leukopenija predstavlja stanje koje karakteriše smanjen broj leukocita ispod donje granice, odnosno ispod 4.000 po mikrolitru. Ovako mali broj leukocita može da bude posledica nedostatka hranljivih materija, nekih infekcija, bolesti koje utiču na koštanu srž, autoimunih poremećaja, kao i pojedinih hemoterapijskih agensa. Mali broj leukocita dovodi do slabljenja imunog sistema i povećava rizik od nastanka infekcija.

Uzroci smanjenog broja leukocita u krvi

Sman broj leukocita u krvi može da se javi usled poremećaja u procesu hematopoeze ili izmenjenom preživljavanju nezrelih i zrelih belih krvnih zrnaca. U najvećem broju slučajeva leukopenija (niski leukociti) je posledica malog broja neutrofila (neutropenija), retko smanjenog broja limfocita (limfocitopenija). Ova stanja mogu da se jave usled faktora koje ćemo navesti.

Malnutricija (loša ishrana)

Nedostatak minerala i vitamina, kao i neke vrste anemije, utiču na stvaranje i sazrevanja belih krvnih zrnaca i stoga dovode do smanjenja njihovog nivoa u krvi. Nedostatak cinka, bakra, kao i perniciozna anemija (nedostatak vitamina B12), mogu da budu uzrok smanjenog broja neutrofila, a time i uzrok smanjenog broja leukocita.

Infekcija

Patogeneza (biološki proces nastanka i razvoja bolesti) nekih virusa i bakterija izaziva oštećenje leukocita i za posledicu ima ubrzano smanjivanje njihovog broja u prva dva dana infekcije. Ovakva leukopenija može da traje od 3 do 7 dana, a karakteristična je za virusni hepatitis, velike boginje, tifus, infekcije rikecijom, kao i citomegalovirusom i Epštajn-Barovim virusom. I za AIDS je karakteristično slično smanjenje broja belih krvnih zrnaca (naročito T-limfocita) do koga dolazi od 6 do 12 nedelja nakon infekcije. Ovu fazu prati povećan broja leukocita ali ne do granice normalnog. Leukopenija traje dok virusno opterećenje raste.

Autoimuni poremećaji

Neke autoimune bolesti karakteriše uništavanje hematopoetskih matičnih ćelija, kao i zrelih leukocita zbog čega je njihov broj smanjen. U takva oboljenja spadaju sistemski eritemski lupus, reumatoidni artritis i celijakija.

Hipersplenizam

loading...

Slezina je zadužena za uništavanje starih i oštećenih ćelija krvi. Hipersplenizam se odnosi na stanje koje karakteriše prekomerno aktivna slezina koja prerano uništava ćelije krvi. Ovo za posledicu ima smanjen broj svih ćelija krvi. Pored leukopenije, u druge znakove i simptome spadaju splenomegalija (uvećana slezina), kao i bol u trbuhu i nadutost. Hipersplenizam se javlja kod ciroze jetre, malarije, Gošeove bolesti (retko, nasledno metaboličko oboljenje), Feltijevog sindroma (trijas oboljenja – reumatoidni artritis, splenomegalija i granulocitopenija) i sarkoidoze (sistemska bolest koju karakteriše stvaranje granuloma u limfnim čvorovima, plućima, jetri, slezini, srcu, koštanoj srži, koži, očima itd. i koje  podseća na tuberkulozu).

Mijelodisplastični sindrom

Oboljenja kod kojih dolazi do oštećenja ili defekta mijeloidnih ćelija (ćelije koje se nalaze u koštanoj srži i stvaraju ćelije krvi) svrstavaju se pod zajednički naziv mijelodisplastični sindrom ili preleukemija. U brojnim slučajevima je nemoguće identifikovati uzrok, a pacijenti su u ranim stadijumima najčešće asimptomatični. Oboljenje se slučajno dijagnostikuje tokom rutinske analize krvi ili u toku ispitivanja neke druge bolesti ili stanja. Međutim, simptomi kao što su brzo zamaranje i umor, opšta slabost, kratak dah, izbijanje modrica itd. mogu da ukazuju na prisustvo mijelodisplastičnog sindroma.

Karcinom

Premda karcinome krvi i koštane srži karakteriše povećana proizvodnja belih krvnih zrnaca, one vrste koje dovode do nekontrolisane proliferacije nezrelih ćelija (množenja ćelija deobom) izazivaju leukopeniju. Ovo se javlja zato što usled porasta tako abnormalnih nezrelih ćelija dolazi do njihovog gomilanja i ograničavanja normalnog razvoja zdravih belih krvnih zrnaca. Posledica ovog procesa je da je broj belih krvnih zrnaca u krvi nizak. U primere spadaju multipli mijelom, akutna limfoblastična leukemija (ALL), akutna mijeloidna leukemija (AML) i neki oblici limfoma. Loza i stadijum sazrevanja abnormalnih ćelija određuju ishod u istoj meri kao i proliferacija drugih belih krvnih zrnaca, što može da dovede do leukopenije ili leukocitoze (povećanog broja belih krvnih zrnaca).

Lekovi

Leukopenija se javlja i kao neželjeno dejstvo imunosupresivnih lekova, nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kao i hemoterapije i radioterapije, posebno u slučajevima lečenja leukemije. Ovi lekovi utiču na proliferaciju ćelija krvi u koštanoj srži i tako izazivaju smanjen broj belih krvnih zrnaca. U primere spadaju azatioprin, ciklofosfamid, derivati fenotiazina itd. Međutim, pojava leukopenije zavisi od precizne kombinacije i doziranja lekova.

Dejstvo i simptomi

Bela krvna zrnca su zadužena za imunitet na infektivne agense i čine važan deo odbrambene vojske našeg organizma. S obzirom na to, mali broj leukocita izaziva veću podložnost infekcijama. Ponovljeni virusni sinusitis i grip, bakterijske infekcije, kao i spor oporavak, spadaju u karakteristične simptome slabog imunog sistema i mogu da ukazuju na rani stadijum  leukopenije. Infekcije gastrointestinalnog trakta, pluća, grla i bešike, spadaju u tipične primere.

Što je broj belih krvnih zrnaca manji, to je rizik od nastanka infekcije veći.

Broj belih krvnih zrnaca (po µl krvi) Ukupan broj neutrofila (po µl krvi) Rizik od infekcije
10.000 5.000 normalan
5.000 2.500 nizak
2.000 1.000 umeren
1.000 500 visok

 

Lečenje

Kompletna krvna slika sa diferencijalnom leukocitnom formulom je od presudne važnosti za identifikovanje smanjenog broja belih krvnih zrnaca. Pored toga, druga ispitivanja i pregled koštane srži mogu da se preporuče da bi se razumela tačna etiologija (uzrok stanja) koje izaziva smanjen broj leukocita u krvi. Lečenje zavisi od uzročnog oboljenja ili poremećaja koje za posledicu ima leukopeniju.

Međutim, neki od uobičajenih načina lečenja poremećja koji izazivaju smanjen broj leukocita u krvi podrazumevaju upotrebu faktora rasta koji stimuliše stvaranje belih krvnih zrnaca. U primere spadaju filgrastim i pegfilgrastim. Pored toga, u slučaju infekcije, prepisuju se antibiotici i antivirusni lekovi.

U slučaju da je leukopenija nastala usled hemoterapije, prepisuju faktori rasta, a savetuje se i prilagođavanje doze i učestalosti hemoterapije. Međutim, tačna kombinacija lekova zavisi od vrste karcinoma, njegovog stadijuma i vrste belih krvnih zrnaca čiji je broj smanjen.

Kako povećati broj leukocita

Osobe koje pate od leukopenije (niski leukocti) moraju posebno da vode računa o higijeni, ishrani, kao i kontaktu sa drugim osobama jer su mnogo podložnije infekcijama i oporavak može duže da traje.

Evo i nekih preporuka za ishranu za povećanje broja leukocita:

  • konzumirajte pasterizovane sokove i mlečne proizvode
  • ruke perite toplom sapunjavom vodom pre rukovanja hranom i jela
  • kuhinjske radne površine i daske za sečenje održavajte čistima tako što ćete ih često prati toplom vodom
  • koristite različite daske za sečenje sirovog mesa i povrća i voća da biste izbegli unakrsnu kontaminaciju
  • termički obrađujte meso/mesne prerađevine na odgovarajućoj temperaturi, a sosove, supe/čorbe i variva prilikom podgrejavanja dovedite do tačke ključanja
  • meso, živinsko meso, jaja, morske plodove i drugu kvarljivu robu stavite u frižideru 1 – 2h nakon kuvanja ili kupovine
  • hranu i piće čuvajte u dobro zatvorenim posudama da ne bi došlo do prosipanja po drugim namirnicama

 

 

Loading...
loading...
loading...