Zdravlje

Tsh u krvi snižen – referntne vrednosti

By  | 

Analiza krvi za utvrđivanje nivoa tireostimulišućeg hormona (TSH)

TSH analiza krvi se često obavlja u okviru ispitivanja funkcije štitne žlezde, zbog dijagnostikovanja problema sa ovom žlezdom. Funkcionisanje štitne žlezde kontroliše hipofiza tako što proizvodi tireostimulišući hormon (TSH).

Tumačenje rezultata

Normalne vrednosti – Prema Nacionalnom institutu za zdravlje, normalni opseg vrednosti za TSH je od 0,4 do 4,0 mili-internacionalnih jedinica po litru (mIU/l). Ako je nivo TSH ispod 0,4mIU/l onda je u pitanju preaktivna štitna žlezda što ukazuje na hipertireozu. Ovo stanje se javlja usled Grejvs-Bazedovljeve bolesti, tireoiditisa ili tiroidnih nodusa. Ako je nivo viši od 4,9mIU/l, štitna žlezda je nedovoljno aktivna što ukazuje na hipotireozu. Ona se javlja usled abnormalnosti hipofize ili Hašimoto sindroma. Ako je nivo TSH nizak, nivoi T3 i T4 moraju da budu visoki i obrnuto. Ako su nivoi i TSH i tiroidnih hormona niski ili visoki, onda je problem prvenstveno povezan sa hipofizom.

Starosna grupa – Kod zdrave novorođenčadi nivo TSH se kreće u opsegu od 1,1 do 17mIU/l, tokom prva tri dana po rođenju. Vrednosti se smanjuju na 0,6 do 10mIU/l sa 10 nedelja. Nakon 14 meseci, normalan nivo TSH se kreće u opsegu od oko 0,4 do 7,0mIU/l. Normalan nivo TSH kod dece u starosnoj grupi od 5 do 14 godina kreće se u opsegu od 0,4 do 5,0mIU/l. Kod dece starije od 14 godina normalne vrednosti su između 0,4 do 4,0mIU/l.

U trudnoći – Kod trudnica je normalna vrednost TSH u opsegu od 0,1 do 2,5mIU/l tokom prvog trimestara, 0,2 do 3,0mIU/l tokom drugog trimestara i 0,3 do 3,0mIU/l tokom trećeg trimestara.

Međutim, medicinski eksperti predlažu nove referentne vrednosti. Prema Američkom udruženju za kliničku endokrinologiju, normalan opseg TSH trebalo bi da bude između 0,3 i 3,0mIU/l. Premda se neki lekari pridržavaju novih vrednosti, drugi se drže starog referentnog opsega. Zato se rezultati često tumače zajedno sa nalazima analize T3 i T4.

Snižen TSH hormon

Nizak TSH u krvi je pokazatelj da je štitna žlezda hiperaktivna. Međutim, kada je nivo TSH u pitanju, postoje brojne nedoumice. U ovom članku ćete saznati više o tome.

Uzroci, simptomi i lečenje

Uzroci – Grejvs-Bazedovljeva bolest ostaje primarni uzrok za snižen THS u krvi. Nodularna tiroidna bolest je još jedan čest uzrok THS nivoa koji je ispod normalnih vrednosti. Retko, upala štitne žlezde, ili tiroiditis, može da bude uzrok za snižen THS.

Simptomi – Simptomi sniženog nivoa THS odgovaraju simptomima hipertireoze. U njih spadaju umor, ubrzano lupanje srca, nervoza, insomnija, učestalo pražnjenje creva, drhtanje ruku, mršavljenje, mišićna slabost, opadanje kose itd.

Lečenje – Snižen THS može da se popravi nekim antitiroidnim lekom koji kontroliše funkcionisanje štitne žlezde. Radioaktivni jod, koji skuplja štitnu žlezdu, može da se koristi za rešavanje problema hiperaktivnosti ove žlezde. U nekim slučajevima, terapija zamene hormona može da bude veoma korisna. Pravilna ishrana takođe ide na ruku održavanju normalnog nivoa tiroidnih hormona. Operacija kojom se uklanja deo štitne žlezde, preporučuje se veoma retko. Kandidati za ovakvu operaciju su najčešće pacijenti koji ne smeju da uzimaju antitiroidne lekove.

Kao što smo rekli, snižen THS u krvi ukazuje na mogućnost hipertireoze. Zato će vam lekar verovatno preporučiti lečenje ovog oboljenja. Međutim, uvek tražite potvrdu da su rezultati THS analize krvi zaista pouzdani i da li postoji potrebna da se podvrgnete još nekim analizama štitne žlezde.

Saznajte više>>>  Šta je Tsh i koji je njegov optimalan nivo

TSH je skraćeni naziv za tireostimulišući hormon. Njega luči hipofiza. Kao što ime nagoveštava, glavna funkcija TSH stimulacija štitne žlezde da luči hormone T3 i T4 i da reguliše metabolizam u ljudskom organizmu. Kada se primete neke nepravilnosti u funkcionisanju metabolizma, često se radi TSH analiza krvi. Dijagnostikovanje problema sa štitnom žlezdom je često zasnovano na rezultatima ove analize. Međutim, to ne mora da bude i najpouzdaniji način za detektovanje lošeg funkcionisanja štitne žlezde jer su u tumačenje rezultata analize uključene brojne komplikacije.

Povezano>>>  Tsh hormon visok ili nizak

Nivo TSH

Postoje brojne nedoumice kada je u pitanju normalan nivo TSH jer se standardne referentne vrednosti razlikuju od zemlje do zemlje. U Velikoj Britaniji nivo TSH čija je vrednost između 0,5 i 5,5mIU/l smatra se normalnim. Ista ova skala je važila i u SAD do 2003. godine, nakon čega su američke laboratorije revidirale skalu. Prema novim američkim standardima, normalnim se smatra TSH nivo čija je vrednost u opsegu od 0,3 do 3,3mIU/l. Međutim, neke laboratorije i dalje koriste staru skalu čime se nedoumice povećavaju. Ovo za posledicu ima neujednačeni način lečenja. Da bi zabuna bila veća, nivo TSH tokom dana izuzetno varira. Razlike mogu da idu i do 2 boda, što utiče na rezultat analize. TSH je na minimalnom nivou u podne, a počinje da raste nakon večeri. Najviši nivo TSH se beleži u ponoć, tokom sna.

loading...

Ljudi obično očekuju da će im lekari povećati dozu tiroidnih hormona kada rezultati analize krvi pokazuju niži nivo TSH. Međutim, na iznenađenje pacijenta, lekari smanjuju dozu tiroidnih hormona. Kada rezultati analize pokazuju nivo THS ispod normalnog opsega, to ukazuje da je štitna žlezda već previše aktivna pa joj nije potrebna dodatna stimulacija. Stoga, nivo THS manji od normalnog znači da je štitna žlezda hiperaktivna, odnosno da je u pitanju hipertireoza. To je i razlog zašto lekari smanjuju dozu hormona štitne žlezde kada je nivo THS nizak. Slično tome, povišen nivo THS znači da štitna žlezda nema dovoljan učinak, odnosno ukazuje na hipotireozu.

THS analiza krvi

Većina lekara se retko oslanja samo na rezultate THS analize krvi. Retko traže od pacijenta da uradi i analizu T3 i T4. To možda nije uvek idealna praksa, ako se ima u vidu da THS ne luči štitna već druga žlezda (hipofiza). Stoga, ako postoji problem sa hipofizom, nalazi analize mogu da budu beskorisni. Hipofizu kontroliše hipotalamus, deo mozga. Postoji mogućnost da hipofiza bespotrebno poveća ili smanji lučenje THS, čak i kada štitna žlezda normalno funkcioniše. A ponekad je moguća i potpuno suprotna situacija, tj. hipofiza može da luči manje THS, čak i kada štitna žlezda nema dovoljnu aktivnost. Ovo može da dovede do pogrešne dijagnoze hipertireoze. U takvim slučajevima pacijentu može da bude isključena tiroidna terapija, što dovodi do dodatnog smanjenja funkcije štitne žlezde. Ovo je izuzetno opasna situacija. Zbog toga je neophodno da se uz THS analizu krvi urade i analize T3 i T4.

Poželjno je da se uzorak krvi za analizu uzme rano ujutru jer nivo TSH varira tokom dana. Štitna žlezda je leptirastog oblika i smeštena je na prednjoj strani dušnika, sa unutrašnje strane vrata, odmah ispod tiroidne hrskavice (kod muškaraca Adamove jabučice). Ova žlezda proizvodi hormone, uglavnom tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Kalcitonin je još jedan hormon koji proizvodi štitna žlezda. Ovaj hormon služi za održavanje potrebnog nivoa kalcijuma u organizmu. Glavna funkcija štitne žlezde je da održava metaboličku stopu, kao i rast i razvoj. Ona može da utiče i na funkcionisanje drugih sistema u organizmu. Ukratko, hormoni koje proizvodi štitna žlezda imaju glavnu ulogu u svakodnevnom funkcionisanju organizma.

Štitnu žlezdu kontrolišu deo mozga koji se zove hipotalamus i hipofiza koja je smeštena s donje strane mozga. Hipotalamus ispušta oslobađajući hormon za tireotropin (TRH) koji pobuđuje hipofizu da luči tireostimulišući hormon (TSH). TSH reguliše proizvodnju hormona štitne žlezde. Nizak nivo T3 i T4 u krvi stimuliše hipofizu da stvara više TSH i obrnuto. Zbog toga je ispitivanje nivoa TSH u krvi korisno za procenu funkcionisanja štitne žlezde.

Zbog čega se radi THS analiza krvi

Najčešći problemi povezani sa radom štitne žlezde su hipertireoza i hipotireoza. Hipertireoza označava previše aktivnu štitnu žlezdu i karakteriše je previsok nivo tiroidnih hormona u krvi.

Hipotireoza se odnosi na nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu i nizak nivo tiroidnih hormona. Osobe koje pate od hipertireoze mogu da osećaju simptome, kao što su ubrzano lupanje srca, mršavljenje, nervoza, neredovan menstrualni ciklus, dijareja, otečene oči, nesanica itd. Hipotireozu karakterišu simptomi, kao što su neredovan menstrualni ciklus, debljanje, umor, opadanje kose, konstipacija, osetljivost na hladnoću i suva koža.

TSH analiza krvi se preporučuje osobama koje imaju simptome hipertireoze i hipotireoze. I osobe sa uvećanom štitnom žlezdom se upućuju na ovu analizu koja je korisna i za pacijente koji su već podvrgnuti tretmanu zbog problema sa štitnom žlezdom. Ova analiza je u mnogim zemljama i deo skrining programa za novorođenčad. Neke medicinske ustanove preporučuju ovu analizu ženama starijim od 35 godina, dok je neke druge preporučuju ženama starijim od 65 i muškarcima starijim od 70 godina. Ova analiza se preporučuje i trudnicama i ženama koje planiraju trudnoću.

TSH analiza krvi – priprema i procedura

Ovo je jednostavna analiza krvi koja ne nosi nikakav rizik. Obično se uzorak krvi uzima iz vene na ruci. Neki lekovi mogu da utiču na rezultate analize. U njih spadaju litijum, dopamin, prednizon itd. Zato morate da obavestite lekara o zdravstvenom stanju i lekovima koje trenutno uzimate. Privremeno prestanite da uzimate lekove samo ako to od vas traži lekar. Neki testovi u kojima se koriste radioaktivne supstance, takođe mogu da utiču na rezultate TSH analize krvi. Čak i snimanje rendgenom pri kome se koristi boja može da utiče na ishod analize. Do ovoga dolazi kada se takvi pregledi obavljaju u periodu od 4 – 6 nedelja pre datuma TSH analize. Čak i izuzetni jak stres može da promeni rezultat. Trudnice imaju nizak nivo TSH, posebno tokom prva tri meseca trudnoće.

Loading...
loading...
loading...