10 znakova i simptoma dehidracije organizma

Voda je apsolutno neophodna za preživljavanje. Ona sačinjava približno 60% ljudskog organizma, a pravilno funkcionisanje svih sistema zavisi od vode.

Stoga, dehidracija – ili nedostatak vode u organizmu – ima dalekosežne posledice.

Dok se blaga dehidracija lako leči, teška dehidracija je ozbiljno stanje koje može da izazove gubitak svesti, otkazivanje organa pa čak i smrt.

U ovom članku ćemo opisati koji su najčešći znaci i simptomi dehidracije.

Šta je dehidracija ?

Voda stalno izlazi iz organizma, uglavnom kroz znoj, urin i stolicu. Da bi se ovaj gubitak nadoknadio, neophodno je da se konzumira odgovarajuća količina vode.

Do dehidracije dolazi kada organizam ispusti više vode nego što je uneto. Do nje može da dođe usled nedovoljnog unosa tečnosti ili zbog preteranog gubitka tečnosti.

Evo i nekih od najčešćih uzroka dehidracije:

• Naporni treninzi – Intenzivne vežbe dovode do gubitka tečnosti kroz znoj. Ako se tečnost ne nadoknadi konzumiranjem vode, dolazi do dehidracije.
• Izlaganje vrućini –Vrućina može da izazove gubitak tečnosti kroz znoj. Ako ne pijete dovoljno vode kada napolju vlada velika vrućina, možete da postanete dehidrirani.
• Povraćanje i dijareja – I povraćanje i dijareja dovode do znatnog gubitka tečnosti zbog čega može da se javi dehidracija.
• Mučnina – Kada imaju mučninu, mnogi ljudi nemaju volje za jelom i pićem. Veoma je važno da ipak pijete vodu kako ne biste dospeli u stanje dehidriranosti.
• Opekotine ili kožne infekcije – Voda se gubi i u slučaju ozbiljnih opekotina i kožnih infekcija.
• Dijabetes – Kada je nivo šećera u krvi visok, organizam pojačano luči mokraću kako bi odstranio šećer. Zbog ovoga može da se javi dehidracija ako se gubitak ne podudara sa povećanim konzumiranjem vode.
• Temperatura – Temperatura doprinosi gubitku tečnosti kroz znoj.

Zaključak: Dehidracija nastaje kada organizam izlučuje tečnost u većoj količini od one koja je uneta. Faktori koji utiču na smanjenje unosa tečnosti ili povećavaju izlučivanje tečnosti, doprinose dehidraciji.

U nastavku slede prepoznatljivi simptomi dehidracije

Žeđ

Žeđ je potreba za tečnošću koja služi kao automatski podsetnik da bi trebalo da pijete vodu.

To je najčešće prvi pokazatelj koji organizmu govori da mu je potrebno više vode.

Zanimljivo je da je ljudski organizam opremljen složenim sistemom za regulisanje ravnoteže tečnosti. Čak i najmanja promena ravnoteže tečnosti može da bude okidač za osećaj žeđi.

Većina ljudi pije vodu kada je žedna, što je delotvoran metod za održavanje hidriranosti.

Međutim, postoje i neke situacije kod kojih žeđ ne mora da bude pouzdan simptom dehidracije.

Na primer, kod nekih starijih osoba je neophodna svesna kontrola unosa tečnosti jer osećaj žeđi slabi sa godinama.Pa kada su simptomi dehidracije u pitanju ovaj nije najpouzdaniji.

Pored toga, ako se preterano znojite moraćete da pijete više tečnosti nego što je dovoljno da samo utolite žeđ. Na primer, intenzivni treninzi i izlaganje visokim temperaturama mogu da dovedu do gubitka velike količine vode kroz znoj.

U takvim situacijama moraćete da pijete dodatne količine vode da biste bili hidrirani.

Zaključak: Žeđ je za organizam prvi pokazatelj dehidracije. Kod većine ljudi za delotvorno sprečavanje dehidracije, zadovoljavanje žeđi je dovoljno.

Promena boje i količine urina

Urin može mnogo da vam kaže o stanju hidriranosti, budući da sadrži najveći deo tečnosti koju organizam izlučuje.

Jedan od načina da organizam održava pravilnu ravnotežu tečnosti je i kontrola količine i sastava urina.

Urin (mokraća), koji luče bubrezi, sastoji se od vode i otpadnih materija koje organizam mora da izbaci.

Ako ste dehidrirani, bubrezi čuvaju vodu tako što luče koncentrovani urin. Na taj način se otpad izbacuje, a voda zadržava radi važnih bioloških funkcija.

Koncentracija urina utiče na njegov izgled. Ako ste dobro hidrirani urin bi trebalo da bude bistar, svetložute boje i skoro bez mirisa.

S druge strane, tamnožuti urin je znak dehidracije. Urin boje meda ukazuje na blagu dehidraciju, dok je urin tamne boje ćilibara i jakog mirisa znak ozbiljne dehidracije.

Pored toga što kontrolišu koncentraciju urina, bubrezi čuvaju vodu i tako luče manju količinu urina. Ako je nastala ozbiljna dehidracija, bubrezi mogu u potpunosti da prestanu da luče urin.

Međutim, lučenje urina se razlikuje od osobe do osobe, tako da ne postoji utvrđena količina urina koju bi trebalo svakodnevno da lučite. Ako primetite znatno smanjenje količine urina, moguće je da ste dehidrirani.

Imajte na umu da neke namirnice, lekovi i zdravstvena stanja takođe utiču na boju i količinu urina. Ako primetite da vam je urin stalno neke druge boje, umesto svetložute, javite se lekaru.Ovo ne samo da mogu da budu simptomi dehidracije već i nekog ozbiljnog poremećaja.

Zaključak: Količina i boja urina koji organizam luči su simptomi hidriranosti. Tamnožuti urin ili slabo lučenje urina su znaci dehidracije.

Umor i pospanost

Umor i malaksalost mogu da imaju brojne uzroke, a mogu se javiti i kao simptomi dehidracije.

Brojne studije pokazuju da dehidracija dovodi do umora i umanjuje izdržljivost tokom treninga.

Zbog toga je adekvatan unos vode izuzetno značajan tokom treninga.

Međutim, da biste osetili umor usled dehidracije ne morate da vežbate.

Studije pokazuju da gubitak tečnosti u količini od 1 – 3% telesne težine, što je blaga dehidracija, može da izazove osećaje umora i pospanosti tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti.

U studiji sa mladim, zdravim ženama, restrikcija vode u trajanju od 24h izazvala je pospanost, zbunjenost, umor i smanjenu hitrinu.

Svi navedeni simptomi su se popravili kada je ženama, po isteku 24h, dozvoljeno da slobodno piju vodu.

Druga studija sa muškarcima je otkrila da gubitak tečnosti od 1,6% telesne težine, značajno pojačava osećaj umora i u stanju mirovanja i tokom treninga.

Ovu količinu tečnosti je lako izgubiti tokom svakodnevnih aktivnosti, ukoliko ne pijete dovoljno vode tokom dana.

Zaključak: umor i pospanost mogu da budu znakovi dehidracije. Konzumiranje vode daje snagu i popravlja hitrost.

Glavobolja

Kod nekih osoba dehidracija može da izazove glavobolju i migrenu.

Jedna studija je otkrila da gubitak tečnosti od 1,4% telesne težine izaziva glavobolju i ćudljivost kod zdravih žena.

Druga studija je došla do sličnih otkrića kod muškaraca. Restrikcija vode u trajanju od 37h, koja dovodi do gubitka 2,7% gubitka tečnosti, izaziva glavobolju i lošu koncentraciju.

Srećom, dokazano je da se glavobolja koja nastaje usled dehidracije ublažava konzumiranjem vode.

U jednoj maloj studiji, od 34 osobe koje su učestvovale, samo jedna nakon konzumiranja vode nije osetila ublažavanje glavobolje povezane sa dehidracijom.

U stvari, konzumiranje vode dovelo je do olakšanja u roku od 30 minuta kod 22 osobe od ukupno 34, dok je kod preostalih 11 olakšanje nastupilo u roku od 3 sata.

Imajte na umu da postoje brojne vrste glavobolja i da nisu sve simptomi dehidracije.

U svakom slučaju, glavobolja može da bude znak da vašem organizmu nedostaje voda.

Zaključak: Dehidracija može da izazove glavobolju. U većini slučajeva, konzumiranje vode će vas osloboditi glavobolje koja je povezana sa dehidracijom.

Promena elastičnosti kože

Dehidracija može da izazove promene u izgledu i teksturi kože.

Koža se sastoji od približno 30% vode koja je odgovorna za punoću i elastičnost.

Zdrava, dobro hidrirana koža će se vratiti u normalan oblik nakon povlačenja i istezanja. Ova savitljiva priroda kože je poznata kao turgor kože. Turgor je, u stvari, elastična napetost, pritisak, nabreklost, odnosno jedrost tkiva usled normalnog sadržaja vode i soli.

S druge strane, kada je organizam dehidriran, tečnost se povlači iz kože i preusmerava u najvažnije organe da bi oni normalno funkcionisali. Povlačenje tečnosti iz kože dovodi do toga da ona gubi elastičnost.

Da biste proverili elastičnost kože, uštipnite kožu palcem i kažiprstom.

Ako ste dobro hidrirani, koža će se vratiti u normalan položaj odmah nakon što je pustite. Ako je potrebno pola sekunde ili više da bi koža dobila normalan oblik, možda ste dehidrirani.

Pored toga, nedostatak tečnosti u koži izaziva suvoću i koža je na dodir hladna i lepljiva.Međutim ovakve stvari mogu biti i simptomi nekih drugih stanja.

Zaključak: Smanjeni turgor kože, ili elastičnost, znak je dehidracije. Suva, hladna i lepljiva koža takođe može da ukazuje na dehidraciju.

Mišićni grčevi

Mišićni grčevi mogu da budu znak dehidracije. Grčevi su naročito česti simptomi kada je dehidracija posledica preteranog znojenja.

Zanimljivo je da znojenje izaziva znatan gubitak tečnosti ali i natrijuma, elektrolita koji utiče na kontrakcije mišića.

Dakle, kada dođe do nedostatka tečnosti i natrijuma, mišići se ponekad nevoljno grče. Ova pojava je poznata kao mišićni grč.

Iz tog razloga je adekvatna hidracija posebno značajna tokom iscrpljujućih treninga ili treninga na visokim temperaturama.

Zaključak: Nedostatak natrijuma i tečnosti može da dovede do pojave mišićnih grčeva. Konzumiranje vode je naročito važno tokom iscrpljujućih treninga.

Pad krvnog pritiska

Nizak krvni pritisak može da bude znak dehidracije.

Dehidracija smanjuje zapreminu krvi u organizmu, što dovodi do smanjenja pritiska na zidove arterija.

Nizak krvni pritisak može da izazove nesvesticu i vrtoglavicu prilikom prelaska iz ležećeg u uspravan položaj.

To je posledica toga da vaše srce mora da pumpa brže i jače da bi dopremilo krv do mozga kada u organizmi ima manje tečnosti. Kada stojite, može da potraje nekoliko sekundi dok krv iz donjih udova stigne do mozga.

Nizak krvni pritisak može da dovede do toga da se osećate malaksalo i umorno.

Međutim, mali pad krvnog pritiska je prilično bezopasan i leči se konzumiranjem vode.

S druge strane, ozbiljna dehidracija može da izazove opasno nizak krvni pritisak. Simptomi poput zamućenog vida, mučnine i gubitka svesti mogu da ukazuju na veoma nizak krvni pritisak i potrebu za lekarskom intervencijom.

Zaključak: Dehidracija može da dovede do pada krvnog pritiska usled čega možete da osećate nesvesticu, slabost i umor. Ozbiljna dehidracija izaziva opasno nizak krvni pritisak i u tom slučaju je medicinska pomoć neophodna.

Ubrzano lupanje i preskakanje srca

Dehidracija može da izazove ubrzano lupanje srca i palpitacije (preskakanje srca). kada imate palpitacije osećate kao da vam srce bije ili preskače otkucaje.

Ove abnormalnosti su posledica toga da srce pokušava da nadoknadi nedostatak tečnosti u organizmu.

Kada u organizmu nema dovoljno tečnosti, zapremina krvi u krvnim sudovima se smanjuje. Onda vaše srce počinje naporno da radi da bi dopremilo dovoljno krvi do organa tako što povećava brzinu otkucaja i brže pumpa krv kroz organizam.

Kada se ovo događa javljaju se sledeći simptomi: srce ubrzano radi, treperi ili lupa izuzetno jako.

Srećom, u većini slučajeva dehidracije, ovaj ubrzani rad srca nadoknađuje smanjenje zapremine krvi. Čak i sa manje krvi koja struji kroz organizam, organi i tkiva mogu da dobiju ono što im je potrebno.

Međutim, ako dehidracija postane ozbiljnija, srce će biti manje delotvorno u nadoknađivanju nedostatka tečnosti. Ako srce ne može da dopremi krv do organa, oni na kraju mogu da otkažu.

Imajte na umu da dehidracija nije jedino stanje koje utiče na rad srca. Ubrzano lupanje srca ili palpitacije mogu da budu simptomi mnogo ozbiljnijih zdravstvenih stanja.

Kada smo već kod toga, ukoliko se rad srca ne vrati u normalan režim nakon konzumiranja vode, trebalo bi da se obratite lekaru jer se pomenuti simptomi najverovatnije nisu javili zbog dehidracije.

Zaključak: Nedostatak tečnosti u organizmu smanjuje zapreminu krvi. Srce nadoknađuje nedostatak zapremine krvi tako što radi jače i brže pumpa krv kroz organizam.

Razdražljivost i konfuzija

Dehidracija može ozbiljno da utiče na funkciju mozga.

Studije pokazuju da čak i blaga dehidracija može da izazove razdražljivost i smanjenu moždanu funkciju.

Nekoliko studija je otkrilo da se zbog  1 – 2% manje tečnosti u organizmu javljaju simptomi poput anksioznosti, ćudljivosti, otežane koncentracije i opadanja kratkoročne memorije.

Ako dehidracija postane ozbiljnija, funkcija mozga može znatno da se pogorša. Ozbiljna dehidracija dovodi do zbunjenosti i smetenosti.

Kod starijih osoba koje dehidriraju, konfuzija pa čak i delirijum su česti simptomi. Starije osobe se posebno podložne dehidraciji jer se osećaj za žeđ smanjuje sa godinama.

Nasuprot tome, konzumiranje velikih količina vode ima pozitivan uticaj na bistrinu i funkciju mozga.Pokazalo se da i deca i odrasli bolje rešavaju zadatke kada su dobro hidrirani.

U jednoj studiji, deca koja su dobijala dodatne količine vode, pokazivala su bolju kratkoročnu memoriju i bolji uspeh u školi.

Sve u svemu, izgleda da stanje hidriranosti ima značajan uticaj na mentalne sposobnosti.

Zaključak: Dehidracija može negativno da utiče na funkciju mozga i dovede do simptoma poput ćudljivosti, anksioznosti, loše koncentracije i zbunjenosti.

Ozbiljne komplikacije i otkazivanje organa

Ozbiljna dehidracija dovodi do ozbiljnih komplikacija.

Svaki organ u organizmu mora da ima tečnost da bi pravilno funkcionisao. Ako dehidracija dospe u kritičnu fazu, organi će početi da otkazuju.

Ozbiljan gubitak tečnosti može da izazove šok koji je potencijalno fatalno stanje.

Do šoka dolazi kada je zapremina krvi toliko niska da mozak i drugi organi ne dobijaju kiseonik koji im je neophodan.

Šok može da dovede do komplikacija kao što su gubitak svesti, oštećenje mozga, otkazivanje bubrega i infarkt. Ako se šok hitno ne leči, za posledicu može da ima smrt.

Šok je retka posledica dehidracije i javlja se samo u slučaju ekstremnog gubitka vode u organizmu. Do njega će pre doći kada se tečnost gubi usled traume, ozbiljnih opekotina ili dugotrajnog povraćanja i dijareje.

Zaključak: Ekstremna dehidracija može da izazove šok i otkazivanje organa. Ovaj nivo dehidracije može da bude opasan po život ako se odmah ne leči.

Kako se sprečava dehidracija

Konzumiranje velikih količina vode tokom dana, kao i napitaka poput nezaslađene kafe ili čaja je ključno za prevenciju dehidracije.

Hidraciji organizma doprinosi i voće i povrće koje ima visok sadržaj vode.

Međutim, ne postoji magična količina tečnosti koju bi svakodnevno trebalo da pijete da biste bili hidrirani.

Potreba za tečnošću je individualna i razlikuje se od osobe do osobe, a na nju utiče nivo aktivnosti, obilatost znojenja i klima.

Bez obzira na sve, evo i nekih saveta koji će vam pomoći da budete hidrirani:

• Pijte kada ste žedni – Za većinu ljudi je žeđ pouzdan pokazatelj da je organizmu potrebna voda. Ako ste žedni, pijte vodu.
• Pijte dosta vode pre treninga – Veoma je važno da budete dovoljno hidrirani pre nego što počnete da vežbate, a posebno ako planirate aktivnosti po vrućini.
• Nadoknadite vodu koju ste izgubili znojenjem – Ako se mnogo znojite, moraćete da pijete mnogo vode da biste nadoknadili izgubljenu tečnost. U tom slučaju, možda ćete morati da pijete više od količine koja je dovoljna da utolite žeđ.
• Vodite računa o boji urina – Boja urina je dobar indikator stanja hidriranosti. Pijte dovoljno tečnosti da bi vam urin bio svetložute boje.
• Nadoknadite tečnost koju gubite usled povraćanja i dijareje – Ako patite od povraćanja ili dijareje srkućite tečnost ili drobljeni led. Ako ne možete da zaustavite gubitak tečnosti duže od 24h, tražite lekarsku pomoć

Zaključak: Da biste sprečili dehidraciju, pijte uvek kada osetite žeđ i nadoknađujte tečnost koju gubite kroz znoj ili usled bolesti.

Par reči na kraju

Simptomi dehidracije se kreću od žeđi, u slučaju blage dehidracije, do otkazivanja organa kada je dehidracija ozbiljna.

Premda se većina slučajeva dehidracije lako leči konzumiranjem vode, ozbiljniji slučajevi zahtevaju medicinsku pomoć.

Ispijanje velike količine tečnosti može da spreči dehidraciju i njena neželjena dejstva.

Dobra hidriranost ima i dodatne koristi, kao što su popravljanje raspoloženja, borba protiv umora i poboljšanje memorije i koncentracije.