Ezofagitis (upala jednjaka) – uzroci simptomi, uzrok, komplikacije, lečenje

Ezofagitis je upala jednjaka (ezofagusa).

Jednjak je mišićna cev kroz koju prolaze hrana i piće, a proteže se od ždrela (farinksa) do želuca.

Ukratko o ezofagitisu

Ovo su neke ključne činjenice o ezofagitisu. U nastavku članka ćemo se detaljnije baviti ovim oboljenjem.

• Ezofagitis (upala jednjaka) pogađa 2,5% osoba od 55 godina naviše.
• Prognoze ezofagitisa su u normalnim okolnostima dobre.
• U simptome spadaju bol u trbuhu i otežano gutanje.
• Ezofagitis može da bude posledica alergije.
• Ponekad do oboljenja dolazi zbog uzimanja lekova sa nedovoljnom količinom vode.
• Prekomerna težina povećava rizik za nastanak ezofagitisa.
• Za dijagnostikovanje se ponekad koristi radiografija sa barijumom.
• U zavisnosti od uzroka ezofagitisa, mogu da se koriste brojni lekovi za lečenje.

Šta je ezofagitis ?

Ezofagitis je upala jednjaka, tačnije sluzokože jednjaka, usled koje može da dođe do oštećenja tkiva jednjaka. Pacijenti mogu da imaju problema sa gutanjem, kao i bol u grudima (gorušicu). Mnogo češće se javlja kod odraslih osoba nego kod dece.

U nekim slučajevima, ako se upala jednjaka ne leči, može da dođe promena strukture i funkcije jednjaka.
Prema časopisu švedskog Nacionalnog registra, stopa ezofagitisa (dijagnostikovanog endoskopijom) je manja od 5% među populacijom od 55 i više godina. Druge studije procenjuju da je prevalencija u istoj starosnoj grupi oko 2%.
Ako se brzo dijagnostikuje i pravilno leči, prognoze za ezofagitis su obično dobre. Prognoza za ezofagitis zavisi i od od toga koji je uzrok bolesti.

Upala jednjaka simptomi

Simptomi ezofagitisa

Simptom je nešto što pacijent oseća i opisuje, poput vrtoglavice, bola ili anksioznosti. Znak je nešto što i drugi ljudi, osim pacijenta, takođe mogu da primete, poput osipa, bledila ili smanjenja telesne težine.

Ovo su znaci i simptomi koji se najčešće povezuju sa ezofagitisom:

-bol u trbuhu
-odinofagija – bol pri gutanju
-disfagija – otežano gutanje
-zaprečenje hrane u jednjaku
-nedostatak apetita
-mučnina i moguće povraćanje
-kašalj
-bol prilikom jela, gorušica
-rane u ustima
-otežano uzimanje hrane, i kao posledica toga kod mlađe dece i beba slabije napredovanje; ovo je uzrast u kome -većina pacijenta ne može da opiše svoje simptome

Uzroci ezofagitisa

Postoji nekoliko oboljenja koja mogu da budu uzrok ezofagitisa. Najčešće je posledica GERB (gastroezofagealne refluksne bolesti). Ponekad upala jednjaka nastaje usled više faktora.

Upala jednjaka ezofagitis može da bude prouzrokovan sledećim faktorima:

GERB – ovaj oblik je poznat kao refluksni ezofagitis. Postoji ventil koji sprečava želudačnu kiselinu da se penje u jednjak, to je prstenasti mišić koji se zove sfinkter. Ako ovaj mišić ne funkcioniše – ne zatvara se i ne otvara pravilno – sadržaj želuca može da se vraća, odnosno ulazi u jednjak – oboljenje poznato kao GERB. GERB nadražuje jednjak i dovodi do upale sluzokože jednjaka, odnosno ezofagitisa.

Alergije – mogu da prouzrokuju eozinofilni ezofagitis koji pokreće alergijska reakcija, obično na neke namirnice. Eozinofili su vrsta belih krvnih zrnaca (leukociti). Kada dođe do alergijske reakcije ili infekcije parazitima, broj eozinofila u krvi obično raste. Ako eozinofili „preplave“ jednjak, javiće se upala jednjaka.

Neki lekovi – izazivaju erozivni ezofagitis, odnosno lekovima indukovani ezofagitis – ako su predugo u kontaktu sa sluzokožom jednjaka, neki oralni lekovi mogu da izazovu upalu. Ovo može da se dogodi kada se oralni lekovi gutaju bez ispiranja dovoljnom količinom vode. Ostaci tableta, pilula ili kapsula mogu da ostanu u jednjaku. Ovo se najčešće događa sa nekim analgeticima, antibioticima, lekovima za lečenje nedostatka kalijuma (kalijum hlorid) i pojedinim lekovima za lečenje osteoporoze, kao što je fosavans (alendronska kiselina).

Neke infekcije – izazivaju infektivni ezofagitis. Osobe koje su imunokompromitovane (imaju oslabljen imuni sistem) su podložnije. Infektivni ezofagitis može da bude prouzrokovan kandidom (ezofagealna kandidijaza), herpes simpleksom i citomegalovirusom. Pomoću endoskopije, obučeni lekar (uz pomoć patologa) može da identifikuje izvor infekcije i odredi koja će terapija biti primenjena.

Drugi uzroci – poput zloupotrebe alkohola, radioterapije, nazogastrične sonde i hemijske povrede usled gutanja alkalnog ili kiselog rastvora, takođe mogu da izazovu ezofagitis. Do hemijske povrede može da dođe kada dete popije nešto iz kuhinjskog ormara što ne bi smelo ili kada odrasla osoba proguta kaustičnu supstancu pri pokušaju samoubistva.

Upala jednjaka faktori rizika

Faktori rizika za pojavu ezofagitisa

Faktor rizika je nešto, poput okolnosti, genetskih karakteristika, načina života, telesne težine itd., što može da ima uticaj na rizik od pojave bolesti ili oboljenja. Na primer, gojaznost je faktor rizika za nastanak dijabetesa tipa 2; povećava rizik da neko postane dijabetičar.

U nastavku su dati faktori rizika za nastanak GERB, koja povećava šanse za nastanak refluksnog ezofagitisa:

– prekomerna težina ili gojaznost
– hijatus hernija (želudačna kila)
– trudnoća
– pušenje i upala jednjaka su takođe povezani
– redovno konzumiranje nekih namirnica i pića u velikim količinama, poput hrane koja sadrži dosta paradajza, citrusnog voća, čokolade, belog i crnog luka, ljute hrane i kofeina.

Alergije – osobe sa alergijom ili porodičnom istorijom alergija, izložene su većem riziku od pojave eozinofilnog ezofagitisa.

Lekovi – sledeći faktori rizika mogu da povećaju rizik za nastanak erozivnog ezofagitisa:

– gutanje velikih pilula/tableta
– uzimanje lekova u ležećem ili drugom položaju koji nije uspravan
– uzimanje lekova neposredno pre odlaska na spavanje (ležeći položaj u roku kraćem od 30 minuta po uzimanju leka)

Infekcije – oslabljen imuni sistem može da poveća rizik od nastanka infektivnog ezofagitisa, što se može dogoditi sledećim osobama:

– pacijentima koji su na hemoterapiji ili drugoj terapiji za lečenje kancera
– pacijentima sa HIV/AIDS-om
– pacijentima kojima je transplantiran organ i moraju da uzimaju imunosupresive

Upala jednjaka dijagnoza

Pregledi, analize i testovi za dijagnostikovanje ezofagitisa

Nakon što ispita pacijenta o svim važnim stvarima koje su u vezi sa simptomima, istorijom bolesti (možda i porodičnom) i obavi fizikalni pregled, lekar može da uputi pacijenta na dalja dijagnostička ispitivanja kako bi se utvrdilo da li postoji upala jednjaka.

Radiografija sa barijumom: pacijentu se daje da proguta pilulu obloženu barijumom ili da popije rastvor barijuma. Barijum se lepi za sluzokožu jednjaka i želuca pa se na rendgenskom snimku vide jasno definisane konture, što lekaru pomaže da utvrdi da li postoje neka suženja ili strukturne promene jednjaka. Primeri strukturnih promena mogu da budu kila ili tumor.

Endoskopija: je dijagnostička metoda pomoću koje lekar ima dobar vizuelni pregled unutrašnjosti. Lekar koristi endoskop, dugu, tanku cev sa kamerom na jednom kraju. Endoskop se uvodi kroz grlo pacijenta do jednjaka, gde lekar može da vidi da li postoji bilo šta abnormalno. Pomoću endoskopa može da se uzme i malo tkiva (biopsija) koje se šalje na laboratorijsko ispitivanje. Posmatranjem jednjaka lekar može da utvrdi šta izaziva upalu.

Uzorak tkiva: mali deo tkiva se uklanja u cilju utvrđivanja da li upalu izaziva neki organizam (bakterija, gljivica, parazit ili virus), alergija (provera nivoa eozinofila), kancer ili prekancerogene promene.

Alergo test: može da se uradi da bi se otkrilo da li je pacijent osetljiv na jedan ili više alergena. Ovde spadaju ubodni kožni test i eliminaciona dijeta.

Upala jednjaka lečenje

Lečenje ezofagitisa

Lečenje skoro u potpunosti zavisi od toga šta izaziva upalu jednjaka.

Refluks (GERB)
– inhibitori protonske pumpe – lekovi koji imaju dugotrajno dejstvo na smanjenje stvaranja gastrične kiseline
– fundoplikacija – operacija kojom se leči GERB, kao i hijatus hernija. Deo želuca se obmota oko donjeg sfinktera jednjaka, čime se on ojačava, a kiselina sprečava da se probije do jednjaka.

Alergije
– kortikosteroidi – su oralni lekovi koji smanjuju upale izazvane alergijom, što za rezultat ima ublažavanje upale jednjaka, što mu omogućava da zaceli; dugotrajna upotreba utiče na mineralnu gustinu kostiju, usporava rast kod dece i povećava rizik od nastanka dijabetesa i/ili akni, a dovodi i do poremećaja raspoloženja.

Inhalacija steroidima – primarno se koristi za lečenje astme ali inhalacija steroidima može da ublaži i simptome ezofagitisa. U ovom slučaju, pacijent guta steroidni preparat koji oblaže jednjak.

Inhibitori protonske pumpe – pacijenti sa ezofagitisom koji je posledica alergije, mogu da imaju dobre rezultate kada uzimaju inhibitore protonske pumpe, ukoliko lekar sumnja da u izvesnoj meri postoji i refluks kiseline.

Alergija na hranu – ovde je lečenje veoma jednostavno – eliminacija namirnica koje izazivaju alergiju; dobar lekar će pacijenta uputiti kod dijetetičara.

Ezofagitis izazvan nekim lekovima – lekar može da prepiše alternativne medikamente, promeni njihov oblik (umesto čvrstog u tečni), podstiče pacijenta da pije dosta vode kada uzima tablete/pilule i da mu objasni važnost uspravnog položaja pri uzimanju lekova (možda i ostajanja u uspravnom položaju još neko vreme nakon uzimanja leka).

Ezofagitis izazvan infekcijom – lekar će verovatno prepisati specifični lek, što zavisi da li je uzročnik patogen ili virus, gljivica ili bakterija.

Teško suženje jednjaka – u ovom slučaju se praktikuje procedura kojom se jednjak proširuje.

Upala jednjaka komplikacije

Moguće komplikacije ezofagitisa

Ezofagitis koji se ne leči može da dovede do promena funkcionisanja jednjaka, a isto tako i njegove strukture.
Baretov jednjak – komplikacija teškog hroničnog oblika GERB. Ćelije koje oblažu dno jednjaka se menjaju. Postaju nadražene zbog refluksa kiseline. Ovde postoji i veći rizik od nastanka kancera (adenokarcinom) jednjaka.

Ezofagealna striktura (suženje jednjaka) – jednjak se sužava i otežava jelo i piće. Hrana može da se zaglavi u jednjaku.

Ezofagealni prsten – tkivo u donjem delu jednjaka formira prstenastu formaciju. Ovaj prsten sužava prolaz i delimično blokira jednjak.