Šta je hidrocefalus – simptomi, uzrok, lečenje i kompikacije

Šta je hidrocefalus ?

Hidrocefalus je nakupljanje tečnosti u šupljinama (ventrikulima/moždanim komorama) duboko u mozgu. Višak tečnosti dovodi do uvećanja moždanih komora i vrši pritisak na mozak.Ovo stanje ljudi često nazivaju vodena glva ili voda u glavi.

Posledice

Cerebrospinalna tečnost, odnosno likvor, normalno protiče kroz moždane komore i okružuje mozak i kičmeni stub. Međutim, pritisak koji vrši višak likvora kad se javi hidrocefalus, može da ošteti moždano tkivo i dovede do brojnih nepravilnosti u funkcionisanju mozga.

Premda hidrocefalus može da se javi u bilo kom životnom dobu, mnogo je češći kod beba i starijih ljudi.

Hirurško lečenje hidrocefalusa može da vrati i održi normalan nivo likvora u mozgu. Da bi se kontrolisali simptomi ili funkcionalne nepravilnosti koje su posledica hidrocefalusa, često su potrebne razne intervencije.

Znakovi i simptomi hidrocefalusa se razlikuju u zavisnosti od toga da lise hidrocefalus javlja kod dece ili kod odraslih.

Hidrocefalus kod beba

Najčešćsimptomi hidrocefalusa kod beba spadaju:

Promene na glavi

• neuobičajeno velika glava
• ubrzano povećanje veličine glave
• ispupčena ili napregnuta meka tačka (fontanela) na vrhu glave

Vodena glava hidrocefalus simptomi

• povraćanje
• pospanost
• razdražljivost
• slab apetit
• iznenadni napadi
• oči usmerene nadole (znak zalazećeg sunca)
• nedovoljan mišićni tonus i jačina, slab odziv na dodir i sporiji rast od očekivanog

Hidrocefalus kod mlađe i starije dece

Znakove i simptome hidrocefalusa kod mlađe i starije dece su:

Fizički simptomi

• glavobolja
• zamućen vid ili dupla slika

Fizički znaci

• abnormalno uvećanje glave kod mlađe dece
• pospanost
• teško održavanje u budnom stanju ili buđenje
• mučnina i povraćanje
• loša ravnoteža
• loša koordinacija
• slab apetit
• iznenadni napadi

Promene u ponašanju i rasuđivanju

• razdražljivost
• poremećaji ličnosti
• problemi sa pažnjom
• opadanje uspeha u školi
• usporene ili problematične prethodno stečene sposobnosti, kao što su hodanje i govor

Mlade i sredovečne osobe

Najčešće znakovi i simptomi hidrocefalusa u ovim starosnim grupama su:

• glavobolja
• teško održavanje u budnom stanju ili buđenje
• gubitak koordinacije i ravnoteže
• nemogućnost kontrolisanja bešike ili učestala potreba za mokrenjem
• pogoršanje vida
• opadanje memorije, koncentracije i drugih sposobnosti rasuđivanja što može da utiče na radni učinak

Hidrocefalus kod starijih ljudi

Među starijim osobama od 60 godina i naviše, najčešći znakovi i simptomi hidrocefalusa su:

• gubitak kontrole nad bešikom ili učestala potreba za mokrenjem
• gubitak pamćenja
• progresivni gubitak drugih sposobnosti mišljenja i rezonovanja
• otežani hod, često opisivan kao lelujavi hod ili osećaj težine u stopalima
• loša koordinacija i ravnoteža
• uopšteno usporeniji pokreti

Kada bi trebalo da se obratite lekaru

Tražite hitnu medicinsku pomoć ako novorođenče ili mlađe dete imaju ove znakove i simptome:

• piskavi plač
• problem sa sisanjem ili hranjenjem
• neobjašnjivo, ponavljajuće povraćanje
• odbijanje da povije ili pokrene vrat ili glavu
• otežano disanje
• iznenadni napad

Potražite blagovremenu medicinsku pomoć zbog drugih znakova i simptoma kod bilo koje starosne grupe.

Važno je da se vodena glava hidrocefalus pravovremeno dijagnostikuje i leči, pošto u probleme povezane sa njim spada više oboljenja.

Uzrok hidrocefalusa je neuravnoteženost između količine proizvedenog i u krvotoku apsorbovanog likvora.

Likvor proizvode tkiva koja oblažu moždane komore. On cirkuliše kroz komore sistemom međusobno povezanih kanala i na kraju ističe u prostor oko mozga i kičmenog stuba. Likvor primarno apsorbuju krvni sudovi u tkivima koja se nalaze u blizini baze mozga.

Cerebrospinalna tečnost, odnosno likvor, ima važnu ulogu u funkcionisanju mozga:

• sprečava mozak da se slobodno kreće unutar lobanjske duplje, odnosno održava mozak, koji je relativno težak, u stanju plutanja
• štiti mozak od povreda tako što ima ulogu amortizera
• uklanja otpadne produkte nastale u procesu metabolizma mozga
• cirkuliše napred-nazad između moždanih šupljina i kičmenog stuba i tako održava stabilan pritisak u mozgu – nadoknađuje promene krvnog pritiska u mozgu

Voda u glavi tj. višak likvora u moždanim komorama može da se javi usled jednog od sledećih razloga:

• opstrukcija – najčešći problem je parcijalna opstrukcija normalnog protoka likvora, bilo iz jedne komore u drugu ili iz moždanih komora u prostor oko mozga
• loša apsorpcija – manje uobičajen je problem sa mehanizmom koji omogućava krvnim sudovima da apsorbuju likvor; ovo je najčešće povezano sa upalom moždanog tkiva usled bolesti ili povrede
• prekomerna proizvodnja – retko se događa da mehanizam za proizvodnju likvora stvara veću količinu od normalne i da to čini brže nego što ova tečnost može da se apsorbuje

U brojnim slučajevima je nepoznat tačan događaj koji dovodi do pojave hidrocefalusa. Međutim, brojni razvojni i zdravstveni problemi mogu da doprinesu ili da budu okidač hidrocefalusa.

Bebe

Hidrocefalus prisutan na rođenju (kongenetalni/urođeni) ili koji nastaje ubrzo po rođenju, može da se javi usled sledećih razloga:

• abnormalni razvoj centralnog nervnog sistema koji može da blokira protok likvora
• krvarenje u moždanim komorama, moguća komplikacija prevremenog rođenja
• infekcija u materici tokom trudnoće, kao što su rubeola ili sifilis, koja može da izazove upalu moždanog tkiva fetusa

Drugi faktori koji izazivaju hidrocefalus

U druge faktore koji mogu da doprinesu pojavi hidrocefalusa u bilo kojoj starosnoj grupi, spadaju:

• lezije ili tumori mozga i kičmene moždine
• infekcije centralnog nervnog sistema, kao što su bakterijski meningitis ili zauške
• krvarenje u mozgu usled moždanog udara ili povrede glave
• druge traumatske povrede mozga

Dugotrajne komplikacije koje izaziva hidrocefalus se znatno razlikuju i često ih je teško predvideti.

Ako hidrocefalus uznapreduje od trenutka rođenja, za poledicu može da ima ozbiljne intelektualne, razvojne i fizičke nesposobnosti. U manje teškim slučajevima, kada je pravilno lečen, može da ima malo ili da uopšte nema bilo kakve komplikacije.

Odrasle osobe koje imaju znatno opadanje sposobnosti pamćenja ili drugih sposobnosti povezanih sa mišljenjem, obično se teže oporavljaju i imaju uporne simptome nakon lečenja hidrocefalusa.

Težina komplikacija zavisi od sledećeg:

• uzročnih medicinskih ili razvojnih problema
• težine početnih simptoma
• pravovremenog dijagnostikovanja i lečenja

Kako ćete saznati za stanje svog deteta – da li dete ima hidrocefalus – može da zavisi od toga koliko su simptomi ozbiljni, kada su se problemi prvi put pojavili i da li je bilo nekih ozbiljnih faktora rizika tokom trudnoće i porođaja. U nekim slučajevima, hidrocefalus se dijagnostikuje na rođenju ili pre rođenja.

Redovne provere zdravlja bebe

Veoma je važno da dete vodite na redovne kontrole zdravlja. Ove kontrole su prilika da lekar posmatra razvoj vašeg deteta i ključne pokazatelje, uključujući i:

• veličinu glave, brzinu rasta glave i ukupnog telesnog rasta
• mišićni tonus i jačinu
• koordinaciju
• držanje
• motorne sposobnosti prikladne uzrastu
• senzorne sposobnosti – vid, sluh i dodir

U pitanja na koja ćete možda morati da odgovarate tokom redovnih kontrola, spadaju i sledeća:

• Dali vas brine nešto u rastu i razvoju vašeg deteta?
• Kako dete jede?
• Kako dete reaguje na dodir?
• Da li dete dostiže neke prekretnice u razvoju, kao što su kotrljanje, podizanje, sedenje, puzanje, hodanje i govor?

Pripreme za druge lekarske preglede

Ako ste kod lekara otišli zbog simptoma koji su se nedavno pojavili (kod vas ili vašeg deteta), verovatno ćete prvo posetiti lekara opšte prakse ili pedijatra. Nakon inicijalnog pregleda, vaš lekar može da vas uputi kod specijaliste za dijagnostikovanje i lečenje oboljenja koja zahvataju mozak i nervni sistem (neurologa).

Pripremite se da odgovorite na sledeća pitanja o simptomima koji se javljaju kod vas ili vašeg deteta:

• Kakve ste znakove i simptome primetili? Kada su počeli da se javljaju?
• Da li se ti znakovi i simptomi vremenom menjaju?
• Da li u znakove i simptome spadaju mučnina i povraćanje?
• Da li vi ili vaše dete imate nekih problema sa vidom?
• Da li vi ili vaše dete imate glavobolju ili temperaturu?
• Da li ste primetili neke promene ličnosti, uključujući povećanu razdražljivost?
• Da li je kod vašeg deteta došlo do nekih promena u uspehu u školi?
• Da li ste primetili neke probleme sa pokretima i koordinacijom?
• Da li u znakove i simptome spadaju abnormalna pospanost ili gubitak energije?
• Kod novorođenčadi: Da li u znakove i simptome spadaju i iznenadni napadi?
• Kod novorođenčadi: Da li u znakove i simptome spadaju problemi sa jelom ili disanjem?
• Kod starije dece i odraslih: Da li u znakove i simptome spada i glavobolja?
• Kod starije dece i odraslih: Da li u znakove i simptome spada i urinarna inkontinencija?
• Da li ste vi ili vaše dete u skorije vreme imali povredu glave?
• Da li ste vi ili vaše dete lečeni zbog nekog drugog zdravstvenog problema?
• Da li ste vi ili vaše dete nedavno počeli da uzimate novi lek?

Dijagnoza hidrocefalusa se najčešće zasniva na sledećem:

• vašim odgovorima na pitanja o simptomima i znakovima
• fizikalnom pregledu
• neurološkom pregledu
• snimanju mozga

Neurološki pregled

Vrsta neurološkog pregleda zavisi od starosti pacijenta. Neurolog može da postavi neka pitanja i sprovede prilično jednostavne provere u ordinaciji da bi procenio:

Stanje mišića

• refleksi
• jačina mišića
• mišićni tonus

Stanje čula

• osećaj dodira
• vid i kretanje očiju
• sluh

Stanje pokretljivosti

• koordinacija
• ravnoteža

Psihijatrijsko stanje

• mentalno stanje
• raspoloženje

Snimanje mozga

Snimak mozga može da pokaže uvećanje moždanih komora do koga je došlo usled viška likvora. Snimanje se koristi i za utvrđivanje uzroka hidrocefalusa ili drugih oboljenja koja doprinose pojavi simptoma. U tehnike snimanja spadaju:

• Ultrasonografija je snimanje ultrazvukom, pri čemu se koriste zvučni talasi visoke frekvencije koji stvaraju sliku, a koje služi za inicijalnu procenu novorođenčeta jer je relativno jednostavna i niskorizična procedura. Ultrazvučni aparat se postavlja iznad prednje fontanele. Ultrazvukom može da se otkrije hidrocefalus i pre rođenja, prilikom rutinske prenatalne provere.  
• Magnetna rezonantna tomografija (MRI) koristi radio-talase i magnetno polje koji stvaraju detaljnu 3D sliku poprečnog preseka mozga. Ova procedura je bezbolna, mada je bučna i zahteva potpuno mirovanje u ležećem položaju. U nekim slučajevima MRI snimanje može da traje i do jednog sata pa se zato deci daje blagi sedativ. Međutim, u nekim bolnicama se koristi brža verzija MRI koja traje oko 5 minuta i za koju nije potrebna sedacija.
• Kompjuterizovana tomografija (CT) je specijalizovana tehnika snimanja rendgenskim zrakom koja daje sliku poprečnog preseka mozga. Skeniranje je bezbolno i traje oko 20 minuta. I kod ovog snimanja je neophodno potpuno mirovanje u ležećem položaju pa se deci daje blagi sedativ. CT skeniranje kad je u pitanju hidrocefalus se koristi samo za hitne preglede.

Hidrocefalus može da se leči sa jednim od dva hirurška zahvata.

Šant

Najčešći način za lečenje hidrocefalusa je hirurška ugradnja sistema za uklanjanje viška likvora, koji se zove šant sistem. On se sastoji od duge, savitljive cevi sa ventilom koji osigurava da likvor iz mozga teče u pravom smeru i odgovarajućom brzinom. Jedan deo cevi se obično postavlja u jednu od moždanih komora. Potom se cev potkožno provlači do drugog dela tela u kome će se višak likvora mnogo lakše apsorbovati – najčešće je to stomačna šupljina ili srčana komora.

Osobe kod kojih se razvio hidrocefalus obično moraju da nose šant sistem do kraja života pa je neophodan redovni nadzor.

Endoskopska treća ventrikulostomija

Endoskopska treća ventrikulostomija je hirurška procedura koja se koristi kod nekih pacijenata koji imaju hidrocefalus. Tokom procedure hirurg koristi malu video kameru da bi imao direktan pogled unutar mozga i mogao da napravi mali otvor na dnu jedne od moždanih komora ili između komora i tako omogućio isticanje likvora iz mozga.

Komplikacije usled operacije

Obe hirurške procedure mogu da dovedu do komplikacija. Šant sistem može, usled mehaničkog kvara, zapušenja ili infekcije, da prestane da sprovodi likvor ili da loše reguliše dreniranje. U komplikacije usled ventrikulostomije spadaju krvarenje i infekcija.

Svaki nedostatak zahteva hitnu medicinsku pomoć, ponovnu operaciju ili neke druge intervencije. U znakove i simptome problema spadaju:

• temperatura
• razdražljivost
• pospanost
• mučnina ili povraćanje
• glavobolja
• problemi sa vidom
• crvenilo, bol ili osetljivost kože duž šanta
• bol u trbuhu ako je ventil šanta u trbušnoj duplji
• ponovna pojava bilo kog početnog simptoma hidrocefalusa

Drugi načini za lečenje

Nekim osobama kod kojih se razvio hidrocefalus, naročito deci, potrebno je i dodatno lečenje, što zavisi od težine dugotrajnih komplikacija hidrocefalusa.

U tim za negu dece mogu da budu uključeni:

• Pedijatar ili fizijatar koji će nadgledati plan lečenja i nege.
• Pedijatar neurolog koji je specijalista za dijagnostikovanje i lečenje neuroloških poremećaja kod dece.
• Radni terapeut koji je specijalista za terapiju kojom se razvijaju svakodnevne sposobnosti.
• Razvojni terapeut koji je specijalista za terapiju kojom se deci pomaže da razviju ponašanje, društvene sposobnosti i međuljudske veštine koje odgovaraju njihovom uzrastu.
• Specijalista za mentalno zdravlje, kao što su psiholog ili psihijatar.
• Socijalni radnik koji pomaže porodici oko dostupnih servisa i planiranja promene načina nege.
• Defektolog koji se bavi problemima u učenju, utvrđuje obrazovne potrebe i identifikuje odgovarajuće edukativna sredstva

I odraslim osobama sa ozbiljnim komplikacijama može da bude potrebna usluga radnog terapeuta, socijalnog radnika, specijaliste za negu dementnih osoba ili drugi medicinski stručnjaci.

Pomoću rehabilitacione terapije i edukativnih intervencija, brojne osobe sa hidrocefalusom žive uz minimalna ograničenja.

Postoje brojni institucije u kojima, kao roditelj deteta koje ima hidrocefalus, možete da dobijete emocionalnu i medicinsku podršku. Brojne nevladine organizacije i udruženja građana se bave pružanjem podrške i pomoći osobama sa invaliditetom, kako emocionalne, tako i praktične. Preko ovakvih organizacija možete da stupite u kontakt sa drugim porodicama koje imaju decu koja imaju hidrocefalus.

Hidrocefalus nije moguće sprečiti. Međutim, postoje načini da se smanji rizik od pojave hidrocefalusa:

• Ako ste trudni idite na redovne prenatalne preglede. Ako poštujete raspored kontrolnih pregleda tokom trudnoće, koji vam je preporučio vaš lekar, možete da smanjite rizik od prevremenog porođaja koji vašu bebu svrstava u rizičnu grupu za pojavu hidrocefalusa i drugih komplikacija.
• Zaštitite se od infektivnih bolesti. Poštujte preporučene rasporede za vakcinaciju i skrininge koji su namenjeni vašoj starosnoj grupi i polu. Prevencija i pravovremeno lečenje infekcija i drugih bolesti povezanih sa hidrocefalusom, može da umanji vaš rizik.

Da biste sprečili povrede glave:

• Koristite odgovarajuću zaštitnu opremu. Za bebe i decu koristite pravilno montirano i uzrastu i stasu prilagođeno sedište za automobil, bilo gde da putujete. Vodite računa da je sva oprema za bebu – krevetac, kolica, njihalica, hranilica – u skladu sa bezbednosnim standardima i pravilno prilagođena stasu i razvoju vaše bebe. Deca i odrasli bi trebalo da nose zaštitne kacige kada voze bicikl, skejtbord, motocikl, snoumobil ili bilo koje terensko vozilo.
• Uvek vezujte pojas kada ste u automobilu.  Mlađa deca moraju da budu obezbeđena u auto sedištu, a starija u buster sedištu (od 6 – 12 godina). U zavisnosti od uzrasta, starija deca mogu da budu obezbeđena i sigurnosnim pojasevima.

Da li je potrebna vakcinacija protiv meningitisa?

Pitajte lekara da li bi vaše dete trebalo da primi vakcinu protiv meningitisa koja je svojevremeno bila najčešći uzrok zbog koga se javljao hidrocefalus. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuju vakcinaciju protiv meningitisa za decu pre tinejdžerskog uzrasta i buster imunizaciju za tinejdžere. Vakcinacija se preporučuje i mlađoj deci i odraslima koji su izloženi većem riziku od meningitisa iz bilo kojeg od navedenih razloga:

• putovanja u zemlje gde je meningitis česta pojava
• poremećaj imunog sistema koji se zove nedostatak komponenti komplementnog sistema
• oštećenje slezine ili odstranjena slezina
• život u studentskom domu