Zašto nam se tresu ruke?

Drhtanje ruku je nešto što gotovo svako iskusi makar jednom u životu. Nekad se pojavi nakon neprijatnog razgovora, ponekad posle naporne vežbe ili kada ne stignemo da jedemo na vreme.

Iako najčešće kratkotrajno i bezopasno, drhtanje ruku može da bude i prvi signal da se u našem organizmu događa nešto više od običnog umora.

Razlikovanje prolaznog drhtanja od onog koji ima medicinski uzrok jako je važno. Ako prepoznamo da li je u pitanju nedostatak minerala, umor, hormonski disbalans ili nešto treće, moći ćemo da odredimo šta možemo da uradimo, i da li je potreban pregled.

Kada je drhtanje ruku potpuno normalno?

Ruke mogu da se tresu čak i kod potpuno zdravih ljudi. To je prirodna reakcija tela kada se nalazimo u situacijama u kojima je nervni sistem stimulisan ili preopterećen.

Ako smo pod stresom, ako smo se uplašili, neispavani smo ili smo popili jaku kafu, nervni sistem šalje intenzivnije signale mišićima, što može dovesti do kratkotrajnog podrhtavanja.

Slično se dešava i tokom hipoglikemije, kada šećer naglo padne, telo pokušava da obezbedi energiju i stabilnost, pa se drhtanje često javlja zajedno sa osećajem slabosti ili znojenja.

Ovakva drhtanja obično prestaju čim otklonimo okidač: pojedemo obrok, odmorimo, popijemo vodu ili se smirimo. To su fiziološke, normalne reakcije tela i ne ukazuju na bolest.

Kada drhtanje ukazuje na zdravstveni problem?

Ipak, postoje situacije kada drhtanje ruku ne prolazi lako ili postaje učestalo. Tada se razmatraju drugi, dublji uzroci. Hormonski poremećaji, naročito ubrzan rad štitne žlezde (hipertireoza), mogu dovesti do izraženog drhtanja jer telo radi „ubrzano“ čak i dok mirujemo.

Neki ljudi primete da im se drhtanje javlja češće u periodima kada organizmu nedostaje magnezijum ili kalijum – minerali važni za normalan rad mišića i nerava.

Drhtanje može da bude i posledica određenih lekova. Određeni bronhodilatatori, stimulansi, antidepresivi ili kortikosteroidi mogu da pojačaju fiziološki tremor, pa se drhtanje javlja ubrzo nakon uzimanja terapije ili kada se doza poveća.

Naravno, postoje i neurološki uzroci. Drhtanje ruku može da bude deo šire slike. Tako sencijalni tremor, koji je najčešći oblik drhtanja nervnog porekla, često ima genetsku osnovu i najjače se primećuje pri aktivnim pokretima.

Drhtanje u mirovanju, pak, češće prati Parkinsonovu bolest. U takvim slučajevima drhtanje je postojanije, ne prolazi spontano i vremenom se može pojačavati.

Ako želiš da razumeš razliku između ovih oblika drhtanja, odličan vodič je detaljan tekst o tremoru.

Kako prepoznati kada je vreme za lekara?

Iako je povremeno drhtanje ruku sasvim prirodno, važno je da obratimo pažnju na to kako se ponaša. Ako drhtanje traje duže, javlja se bez očiglednog razloga, ometa svakodnevne radnje poput pisanja ili držanja pribora, ili se pogoršava vremenom, to je znak da treba razmotriti pregled.

Posebno treba reagovati ako se drhtanje javlja u mirovanju, ako ga prate slabost, utrnulost, promene u govoru, usporenost pokreta ili problemi sa ravnotežom. Tada je preporučljivo da se javite neurologu, kako bi se utvrdilo da li je reč o tremoru i kojem tipu pripada.

Šta možemo uraditi sami?

Kod većine ljudi drhtanje može da bude znatno blaže kada se telo odmori i vrati u balans. Dovoljno spavanja, redovni obroci, unos vode, smanjenje kofeina i stabilizacija stresa često su sasvim dovoljni da se drhtanje povuče.

Ako postoji sumnja na nedostatak magnezijuma ili elektrolita, laboratorijska analiza može da da precizan odgovor, a tek na osnovu toga se uvodi suplementacija.

Ukoliko je drhtanje deo neurološkog oboljenja, pristup je individualan i obično ga određuje neurolog, bilo kroz terapiju, fizikalne tretmane ili druge metode lečenja.

Drhtanje ruku može da bude kratkotrajna i potpuno normalna reakcija na svakodnevne situacije, ali ponekad može da ukazuje na hormonski, metabolički ili neurološki problem.

Ključ je posmatrati kada se javlja, koliko traje i da li utiče na kvalitet života. Ako je drhtanje uporno ili se pogoršava, važno je potražiti stručni savet kako bi se otkrilo šta se zaista dešava u pozadini.