Apiterapija| Hranljivo-dijetetske osobine meda
Brojna istraživanja ukazuju da su kardiovaskularna oboljenja češća u zemljama u kojima se više koristi beli šećer tako da se preporučuje da se napici i jela slade medom. Svakodnevna upotreba meda glavno je oružje u borbi protivarterioskleroze i infarkta.
Pčelinji med je koncentrovana, visoko kalorična i vredna biološka hrana koja sadrži više od 300 materija važnih za organizam. Ako ostavimo po strani, kao manje važnu, činjenicu da med uvek predstavlja dobrodošlo obogaćenje ishrane i njen vrlo ukusan dodatak, moramo da naglasimo da je on pre svega gradivna hrana koja obiluje materijama potrebnim za razvoj organizma i njegovu imunološku odbranu. Med brzo oslobađa mnogo energije, što ga čini privlačnim i sastavnim delom obroka, hranom koja će brzo da nam daruje energiju potrebnu za valjano obavljanje svakodnevnih poslova.
U novije vreme i savremna nauka o ishrani, odosno nutricionisti, pridaju sve veći značaj medu. Zahvaljujući usavršenim analitičkim metodama i biološkim testovima, koji omogućavaju upoznavanje sastava i osobina meda, došli smo do zaključka da on ima izuzetno bogat i složen sastav i da se kao namirnica nalazi na granici između hrane i leka, što se pripisuje i matičnom mleču.
Kada je reč o ukusu i hranljivosti, pčelinji med je proizvod nenadmašnog kvaliteta, pa nije čudo što se danas smatra vrlo značajnom, koncentrisanom, raznovrsnom visokokaloričnom hranom koja ima brojne prednosti u poređenju sa drugim hranljivim proizvodima. Nauka je otkrila da se u njemu nalaze materije bitne za čovekov organizam a po sastavu srodan je krvnoj plazmi. Važno je da se istakne i to da se med bitno razlikuje, po hemijskom sastavu, od drugih
slatkih materija i produkata.
Savremena medicina smatra da je rafinirani beli šećer neprijatelj broj jedan današnjem civilizovanom čoveku i najodgovorniji je za pojavu hipertrigliceremije, debljine, arterioskleroze i drugih oboljenja. Svetska zdravstvena organozacija je još 1965. godine upozorila da je smrtnost, u 22 zemlje sa visokim životnim standardom, najčešće prouzrokovana srčanim oboljenjima i pojavom arterioskleroze. Jer, istraživanja koja su tada urađena ukazuju da su arterioskleroza i infarkt miokarda bili češći u zemljama u kojima se više koristio beli šećer. Iz tih razloga, kao preventivnu meru, preporučuju zamenu šećera medom, koji ne povećava holesterol u krvi. Zato bi svakodnevna upotreba meda morala da bude glavno oružje u borbi protiv arterioskleroze i infarkta.
Veliki značaj hranljivosti meda sastoji se i u tome što zajedno sa ovom namirnicom organizam dobija i niz vitamina koji ne samo da pomažu asimilaciju sastojaka već imaju i samostalno blagotvorno dejstvo.
Kada se koristi kao hrana, med se u organizmu iskorišćava 100%. Njegovu hranljivu vrednost dokazali su stručnjaci sa Medicinskog fakulteta u Minesoti (SAD) koji ističu da je dnevna hranljiva doza za odraslog 60-100 g podeljena u nekoliko obroka. Kao hrana može da se upotrebljava u kombinaciji sa drugim prehrambenim proizvodima.
Najveći uspeh, kod primene meda u industriji prehrane, može da se postigne kod pripremanja mednih kolača, kompota, slatka, sokova, ali i za proizvodnju alkoholnih pića. Bez obzira na izuzetno veliki značaj meda za organizam na švedskom nivou on je slabo zastupljen u racionalnoj ishrani. Razlozi su nedovoljno poznavanje njegovog značaja za organizam, ograničena proizvodnja i visoka cena u poređenju sa šećerom.
U nekim zemljama visokog standarda, međutim, situacija je sve bolja i bolja. To potvrđuju podaci Nacionalnog borda za med u Engleskoj koji ukazuju da se seve više meda koriste u pekarskoj industriji i za proizvodnju zdrave hrane. Glavni razlozi za korišćenje meda su njegova aroma, prirodan izgled, sladak ukus, privlačna boja kao i zahtevi potrošača. Osim toga o značaju meda i njegovoj primeni u savremenoj ishrani i podatak iz Nemačke da se potrošnja ove namirnice iz godine u godinu povećava.
