Ascites – voda u stomaku uzrok i lečenje
Nakupljanje vode u stomaku je uvek patološki proces. Latinski, nenormalno sakupljanje tečnosti u stomaku se naziva ascites ili ascit.
Ascites je simptom koji prati oboljenja jetre i krvi, a ređe i ostalih trbušnih organa.
Jako je važno napraviti razliku između slobodne vode u stomaku i gojaznosti – kod nakupljanja vode u stomaku ( a koje najčešće nastaje zbog ciroze jetre ), stomak je veliki, ali su zato ostali delovi tela, noge, ruke, glava, vrat i grudni koš istanjeni i mršavi – to je prvi znak da se u organizmu dešava neki patološki proces koji narušava funkcionalnost organizma.
Voda u stomaku – simptomi
Javljanje karakterističnih simptoma zavisi pre svega od količine nakupljene vode u stomaku. Ukoliko se u kratkom vremenskom periodu nakupilo manje od 400 mililitara vode – mehanizmi eliminisanja vode i dalje funkcionišu, a ukoliko ne funkcionišu, procesom drenaže ( uklanjanja vode iz stomaka preko cevčice ) za nekoliko minuta se može ukloniti sav višak vode iz stomaka.
Ukoliko dođe do značajnijeg nakupljanja vode u stomaku ( oko 500 mililitara i više ) dolazi do javljanja simptoma:
- nelagodnost
- nadimanje i grčevi
- bol u celom stomaku
- otežano disanje – usled pritiska na dijafragmu i izlivanja tečnosti u pluća
- dobitak na telesnoj težini, povraćanje, gađenje
- umor, čak i nakon najlakših fizičkih aktivnosti
- oticanje zglobova nogu ( zglob kolena je u posebnom riziku )
- voda u stomaku izaziva i smanjen apetit do potpunog odsustva apetita
Voda u stomaku izaziva i još jedan specifičan simptom – krvni sudovi stomaka postaju izraženiji usled rastezanja ( često se u medicini ova pojava opisuje kao “geografska karta” usled velikog broja šara ).Pomenuti simptomi mogu da budu i posledica drugih bolesti.Stanje je u svakom slučaju opasno i obavezno se morate hitno obratiti lekaru.
Najčešći uzroci nakupljanja vode u stomaku
Od potencijalnih uzroka sakupljanja tečnosti u trbuhu, navode se:
- povišen pritisak u veni porte koja snabdeva jetru krvlju
- postojanje opstrukcije hepatične vene ( u sklopu Bud Čarijevog sindroma )
- nefrotski sidrom – oboljenje bubrega
- insuficijencija srca
- zapaljenje srčane maramice
- sistemski eritematozni lupus
- poremećaj rada štitne žlezde ( miksedem )
- smanjena koncentracija proteina krvi ( albumina )
- hepatitis nastao dugogodišnjom konzumacijom alkohola
- poremećaj u oticanju limfnih sudova
- akutno zapaljenje trbušne maramice
- rak jetre, bilo da je zloćudni ili dobroćudni
- upala pankreasa ( usled zastoja u protoku žuči ili dugogodišnjeg konzumiranja alkohola )
- tumori trbušne maramice
Ciroza jetre i voda u stomaku
Naduvan stomak se javlja kao simptom ciroze jetre. Usled oboljenja jetre, organizam gubi sposobnost da na normalan način eliminiše preterano nakupljanje gasova i vode u stomaku. Nakon što se nakupi voda u stomaku, slede mučnina, gubitak apetita i bolovi u gornjem delu stomaka.
Jetra postaje tvrda, u krvi raste bilirubin, a kada se nakupi voda u stomaku, simptomi se pogoršavaju – i drugi organi počinju da gube svoju funkciju – pojačava se sklonost krvarenju iz nosa, nastanku hemoroida, a pacijenti često povraćaju krv usled pritiska velike količine vode u stomaku na krvne sudove koji ishranjuju organe – u posebnom riziku od pucanja jesu krvni sudovi jednjaka. Iako, voda u stomaku dovodi do toga da pacijent deluje gojazno, karakteristično je da su ostali delovi tela izrazito mršavi.
Voda u stomaku i plućima
Neretko, količina vode u organizmu može biti toliko velika da zahvata ceo organizam!
Iako je voda u stomaku loš prognostički znak, on je, ipak, znatno benigniji u odnosu na nakupljenu vodu u plućima, odnosno, plućni edem. Ukoliko postoji edem pluća, dolazi do otežanog disanja koje može dovesti do ozbiljnijih posledica po organizmu.
Voda u plućima je često posledica srčanih bolesti koje dovode do nakupljanja tečnosti u plućima usled povišenog pritiska u srčanim krvnim sudovima – pritisak se prenosi na krvne sudove pluća a krv se iz kapilara gura u plućne puteve.
Pacijenti kod kojih se voda u stomaku nakupila u većoj količini, često mogu da “zakače” i nakupljanje vode u plućima usled oslabljenja mehanizama pražnjenja vode iz organizma.
Nakupljena voda u stomaku lečenje
Slobodna voda u stomaku se leči dvojako – medikamentozno, što se uvek preporučuje kao prvi i najefikasniji izbor lečenja, i hirurški, ukoliko je nakupljanje vode uzrok neke ozbiljnije bolesti, ukoliko narušava funkcionisanje organizma u značajnoj meri i ukoliko medikamentozna terapija nije bila od koristi.
Od medikamenata, prva grupa su svakako diuretici. Diuretici su lekovi koji stimulišu izbacivanje vode i soli iz organizma. Diuretici se uglavnom koriste u kombinaciji i to na sledeći način – spironolakton i furosemid – 100 miligrama prvog leka i 40 miligrama drugog leka kao idealna kombinacija za početak terapije.
Ukoliko je količina vode nakupljena u organizmu prevazišla kapacitete skladištenja, onda se doza može povećavati do maksimalne količine koja iznosi 400 miligrama spironolaktona i 160 miligrama furosemida. Obično se ova kombinacija lekova uzima na prazan stomak, ujutru, kako bi se sprečila pojava noćnog mokrenja.
Pored standardnih lekova, a da bi se sprečila bilo kakva hirurška intervencija, može se poraditi na režimu ishrane.
Ukoliko je nakupljanje vode u stomaku posledica ciroze jetre, pacijentima se savetuje da izbegavaju unos soli – ova restrikcija je zasnovana na mehanizmu povlačenja vode u organizam ukoliko je koncetracija soli u organizmu povećana – ukoliko se smanji unos soli, pospešiće se brže izlučivanje viška tečnosti iz organizma. Maksimalni unos soli na dnevnom nivou ne bi trebalo biti veći od 2,5 miligrama.
Ukoliko lekovi nisu značajno uticali na poboljšanje organizma, koriste se interventne metode – drenaža i hirurško lečenje.
Ukoliko nakupljena voda u stomaku značajno ne narušava zdravlje, odnosno, nije potrebna hitna hirurška intervencija, sprovodi se abdominalna punkcija, odnosno, drenaža. Drenaža se izvodi uz pomoć igle koja se plasira, u sterilnim uslovima, u stomak. Ova igla na vrhu ima široki otvor pomoću kojih voda izlazi iz stomaka u spoljašnju sredinu. Uz pomoć drenaže, može se eliminisati oko 5 litara tečnosti iz stomaka, u vremenskom trajanju od 40 minuta do nekoliko sati, u odnosu na stanje pacijenta.
Ukoliko se radi o onkološkom bolesniku, kojima se generalno lekovi za izbacivanje vode iz organizma ne preporučuju, drenaža je odličan izbor!
Ukoliko količina nakupljene vode u organizmu prelazi 5 litara, potrebno je izvršiti hirurški zahvat. Nakon uvođenja pacijenta u lokalnu anesteziju, uz pomoć unutrašnje jugularne vene , prave se „šantovi“ pomoću kojih se smanjuje pritisak u veni porte, a višak tečnosti raspoređuje po organizmu.
U zavisnosti od uzroka nastanka ascitesa, lečenje se može sprovoditi u vidu lečenja osnovnog uzroka, na primer, u uznapredovalim fazama ciroze jetre, drenaža ascitesa je beskorisna, tako da se preporučuje transplatacija jetre.
Ukoliko je zapaljenje trbušne maramice izazvalo da se nakupi voda u stomaku (ascites), onda prioritet u lečenju se daje lečenju infekcije same trbušne duplje, zato što može doći do razvoja sepse i fatalnog ishoda.
