Beli slez

/in /by

Beli slez (Althaea officinalis)

DRUGI NAZIVI: pitomi slez, slezovina, veliki slez.

OPIS BILJKE: Beli slez je trajna biljka s jakim i razgranatim mesnatim korenom bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni, okruglasti i ne pusteni listovi, a tek nakon toga više, do 2 m visoke stabljike s velikim i naboranim listovima. Listovi su trokrpasti, debeli i s obe strane obrasli pustenastim dlakama, a boje su srebrnastosive ili sivozelene. Veliki svetlocrveni do beli cvetovi dolaze u grupama u pazusima listova. Plodovi su slični kao i kod crnog sleza, s tom razlikom što je spoljašnja čašica kod belog sleza sastavljena od mnogo vršnih listova (6 do 9) dok se kod crnog sleza sastoji od samo 2 do 3.

RASPROSTRANJENOST: Po srednjoj i južnoj Evropi i zapadnoj Aziji.

STANIŠTE I UZGOJ: Beli slez raste na obalama i nasipima reka, vlažnim livadama i uopšte na plavnim područjima, gde se često pojavljuje u velikom mnoštvu. Mnogo se uzgaja u Nemačkoj, Mađarskoj i drugim zemljama srednje Evrope.

VREME CVETANJA: Beli slez cveta od juna do kraja avgusta.

LEKOVITI DEO BILJKE: Sakupljaju se koren, listovi i cvetovi. Koren se kopa u rano proleće ili u jesen posle cvetanja. Iskopa se, očisti od natrulih delova, od delova stabljike i sitnih korenčića i opere u vodi. Pravilno osušen koren na prelomu je beo, a prilikom prelamanja se praši. Često mu se oljušti spoljna kora nakon što je prethodno dobro očišćen. Tako oljušten koren je bele boje i ima oblik štapića. Oljušteni sirovi štapići seku se u kockice prečnika 0,5 do 1 cm, pa se takav oblik korena najčešće i upotrebljava u lekovite svrhe. Cvetovi se sakupljaju za vreme cvetanja. Listovi se ne smeu brati u proleće, već načelno tek posle cvetanja, jer tokom rasta i cvetanja imaju najmanji sadržaj biljne sluzi. Potvrđeno je da se sadržaj lekovite biljne sluzi povećava u listovima tek posle cvetanja. Narodna medicina preporučuje i sakupljanje semena, koje se skida 2 do 3 nedelje posle cvetanja. Miris korena belog sleza je svojstven i slab, a ukus sluzast.

LEKOVITO DELOVANJE: Još u starom veku beli slez je bio vrlo cenjen u lečenju plućnih bolesti. Leci ceo respiratorni sistem.

PREPARATI:

Slezov čaj

Slez, sa svojim karakterističnim biljnim sluznim materijama, nikada se ne srne kuvali, niti preliti jako vrućom vodom. Koren belog sleza treba potopiti na 8 sati u hladnu vodu, nakon toga procediti i tek onda lagano ugrejati; uzimaju se 3 kašičice za jednu šolju. Mešavina jednakih delova korena, listova i cvetova je izvrsna. Isto se natapa 8 sati u hladnoj vodi. Uzima se 1-2 kašičice za pripremu 1 šolje, posle čega se čaj lagano zagreje i procedi.

 

Slezov čaj deluje kod kašlja, velikog kašlja, bronhitisa i plućnog katara. Vrlo dobri rezultati zabeleženi su i kod bronhijalne astme i početne tuberkuloze pluća. Za tu svrhu čaj od sleza se zasladuje medom i pije u gutljajima. Beli slez deluje lekovito i kod mnogih oboljenja mokraćnih i organa za varenje.

Beli slez tj. slezov čaj je efikasan kod katara bešike, bolnog mokrenja ili nesposobnosti zadržavanja mokraće, kod lakših slučajeva polnih bolesti. Slezov čaj je odličan za žene jer, kad se redovno uzima, efikasno deluje protiv upale materice. Leci i upalu debelog creva, proliv, srdobolju, povraćanje s prolivom kod odojčadi Protiv ovih bolesti čaj se pije nezasladjen i u gutljajima.