Brusnica lekovitost i gajenje

Brusnice su često voće naših planina, pa su no tome i dobile ime.Po Tucakovu se zove brašnjača ili crvena borovnica, kako je zovu i Italijani, pa i drugi narodi gde je ovo planinsko voće ređe.

Brusnica je u prirodi nizak grm visine 25 cm. Ima razgranato stabaoce, sitne, kožaste i sjajne listiće jajastog oblika, koji su na rubovima malo povijeni prema naličju.Po ukusu su trpki i ne posedaju nikakav miris.Zbog lekovitosti i sadržaja arbutina dosta se skuplja, a nekada je ova biljka bila priznata u zvaničnoj fitofarmaciji. Danas je lišće brusnice potpuno potisnula borovnica, čije lišće, no Willfortu, sadrži nešto više arbutina i tanina.

Efikasnost lečenja brusnicom ni u čemu ne zaostaje iza borovnice, pogotovo kod osoba koje imaju osetljivi želudac. Inače, čajni odvar ima prijatniji ukus nego odvar od listova borovnice, zbog manje oporosti. Lišće brusnice koristi kod bolesti spazmi mokraćne bešike, katara, bolova u mokraćnim kanalima mokrenja u snu.Posebno lekovito deluje protiv podagre i reumatizma.Čaj od brusnice se priprema u obliku lagog odvara: jedna kašičica suvih i dobro isitnjenih listova na čašu vrele vode. Pije se nezaslađen i u gutljajima.

Dodatak jelima

Plodovi su male okruglaste bobice (prečnik 6 do 8 mm). Sve do sazrevanja su bele boje, a kad sazreju poprimaju izrazito crvenu, koralnu boju. Sadrže malo šećera, zbog čega im je ukus brašnjast. Prijatnog su mirisa. U severnim delovima Rusije su najpopularnije jagodasto voće.Sadrže oko 7 odsto invertnog šećera, oko 1,3 odsto limunke i 0,3 odsto jabučne kiseline, nešto tanina, pektina, supstanci sa vitaminskim i fitocidnim dejstvom i oko 10 odsto vitamina C.

U nemačkim izvorima može se naći podatak da se od brusnica pravi kompot koji se koristi uz jela od goveđeg mesa i divljači, kao i uz jela od risa U Sloveniji se ukuvane sa šećerom koriste kao omiljeni začin i dodatak jelima od divljači.
U mnogim zemljama brusnice se koriste kao sirovina za domaću i industrijsku preradu: pekmeza, marmelade, sokova, sirupa, želea i dr. Za duže čuvanje u domaćinstvu, konzervišu se u šećeru.Po nekim autorima od brusnica se spravlja i marinada — turšija koja se dodaje dijetalnim jelima.

U slučaju avitaminoze često se preporučuju brusnice. Koriste se i kod gastritisa, praćenog povećanim sadržajem kiselina, a dobre su i delotvorne kod povišenog krvong pritiska.U narodnoj medicini se koristi čaj i odvar od isušenih plodova u slučaju nazeba, reumatazma podagre i visoke temperature.

Gajenje brusnice

Sve navedeno ukazuje da je brusnica veoma korisna biljka.To je i uticalo na opredeljenje nekih sredina da brusnicu najpre gaji u dekorativne, a potom u privredne svrhe.
Istraživanjima su utvrdili da se najbolji grmići dobijaju sađenjem ožiljenih zelenih rezanica. Tako se dobijaju bokori lotastog oblika, prečnika 30 cm, što olakšava berbu sa prikladnim češljevima. Sađenjem izdanaka dobijaju se bokori nepravilnog oblika iz kojih se razvija izuzetan broj izbojaka, što otežava berbu.

Sade se na kiselom zemljištu, sličnom staništu borovnica.Ono treba da je propusno, prilično bogato humusom i dovoljno vlažno. To može da se ostvari dodavanjem organskih đubriva i naročito kiselog treseta.
Zasad brusnice u Nemačkoj podižu na razmaku od 0,25 do 30 cm u redu i 1 m između redova, tako da je sklop rastinja po hektaru oko 25.000 do 30.000 biljaka. Posle druge godine obrazuju se grmići kompaktni u čitavom redu. Narednih dve do tri godina oni se dosta prošire.Tada mora da se interveniše rezidbom i da se svedu na visinu od 25 cm i širinu od oko 30 cm.Ako se tako postupi, grmići se regenerišu i vraćaju u puni rod naredne godine po rezidbi.