Čudotvorni sok iz drveta breze

Breza je veoma lekovita biljka. Mogu joj se koristiti listovi, rese, ali i kora stabla. Brezu su stari Sloveni koristili i u medicini, ali i kao zamenu za so, brašno ili da aromatizuju sirće za salate. Na Kamčatki se usitnjena brezina kora meša i sa kavijarom.

Veruje se da je sok od stabla breze koristio još praistorijski čovek, a danas je veoma populara u baltičkim zemljama, Irskoj, Rusiji, Poljskoj…

Stablo breze ima specifičan izgled – bele je ili veoma svetle boje. Listovi su joj nazubljeni po obodu i na dugim drškama, a cveta u vidu resa.

Šta je sok od drveta breze ?

Sok od drveta breze dobija se direktno iz stabla breze. Nema potrebe da se bilo kako obrađuje, već je najbolje da se pije svež. Slatkog je ukusa i uzima se isklučivo na proleće kada drvo počinje da se „budi“. Najbolje je da počnete sa sakupljanjem kada grane počnu da listaju, oko marta, u zavisnosti od temperature.

Brezov sok sadrži oko 2% fruktoze i glukoze, a bogat je i gvožđem, kalijumom i kalcijumom. Od svežeg soka se mogu praviti sirup i šećer, a u Rusiji je popularna i proizvodnja brezovog vina. Prirodan je izvor vitamina, prirodnih šećera i minerala, a koristi se čist, bez dodavanja vode.

Brezov sok nastaje zbog toga što koren breze dnevno preradi oko 100 l vode i upije veliku količinu mineralnih i hranljivih sastojaka.

Kako se dobija sok iz drveta breze?

Brezov sok se dobija veoma jednostavno. Kora starih breza se zarezuje burgijom ili sličnim alatom na oko pola metra od zemlje. Dubina zareza treba da bude oko 5 cm.  Zatim se ubaci manji levak (ili crevo) i usmeri da sok pada direktno u staklenu posudu. Oko cevi ili levka se zapuši voskom (ili nečim sličnim), kako sok ne bi cureo. Brezov sok se prikuplja oko 48 sati. Nakon što se prikupi, otvor treba  zatvoriti drvenim klinom. Dnevno možete dobiti oko 4,5 l, a tokom jedne sezone čak 170 l soka.

Sok iz drveta breze uzima se tokom proleća. U zavisosti od spoljašnje temperature i geografskog područja, okvirno vreme za sakupljanje je od kraja februara do kraja aprila. Stablo se koristi svake druge godine, a mnogo napravljenih rupa može oslabiti njegovu otpornost na gljivične infekcije.

Sok od breze – upotreba

Širom sveta svež sok se koristi za osvežavanje, a često se može naći i kao sirup ili čak vino.

Svežim sokom je najbolje vršiti detoksikaciju organizma. Ako ovaj napitak svako jutro uvrstite  ishranu, vaš organizam će se osloboditi štetnih toksina, ubrzaćete metabolizam, a istovremeno ćete i gubiti kilograme.

Njegovo dijuretičko svojstvo zaslužno je za izbaivanje viška mokraće iz organizma, viška vode, kao i smanjivanje celulita.

Preporučuje se da se brezov sok pije i ukoliko ste bili izloženi radijaciji, kao i kod gripa, prehlade i hroničnih upala sinusa, jer može sniziti povišnu temperaturu. Poboljšava cirkulaciju, pa blagotvorno deluje i na srce i krvne sudove, može sniziti krvni pritisak, pomoći oko arteroskleroze i sprečiti nastanak trombova.

Brezov sok daje organizmu energiju, jača imunitet i, takođe, poboljšava pamćenje i koncentraciju. Povoljno utiče na stanje celokupnog organizma, te ne šteti gotovo ni jednom organu.

Sok od drveta breze je tradicionalno piće u mnogim evropskim zemljama, kao i u nekim delovima Kine. Upotreba mu je raznolika, u zavisnosti od naroda u kome se koristi, a primena mu može biti i unutrašnja i spoljašnja. Najbolje je koristiti ga prvih 7 dana i čuvati ga u frižideru.

Mogu ga koristiti i deca i odrasli. Preporučuje se najviše sportistima, jer je prirodan izvor proteina i hidrira organizam, kao i rekovalescentima. Zdrave osobe ga mogu piti kako bi povratile energiju i vitalnost, a ujutru može delovati na vas bolje od jutarnje kafe – za razbuđivanje.

Sok od breze kao lek

Već smo pomenuli da je odlično sredstvo za detoksikaciju, hidrataciju čitavog organizma i čišćenje od štetnih materija. Upravo ovo svojstvo naviše pogoduje jetri, jer neutrališe zasićene masti, alkohole, trigliceride, aditive, pesticide, knzervanse i ostatke industrijski prerađene hrane.

S druge strane, veoma je dobar napitak i za bubrege, jer eliminiše toksine poput viška soli, mokraće, ureu, ostatke lekova, koje samo bubrezi mogu da razlože u organizmu.

Sok se može koristiti i za lečenje plućnih bolesti i reumatizma. Pogodno deluje i na mišiće, pa se preporučuje svima onima koji su svakodnevno izloženi teškom fizičkom radu.

 Sokom se mogu lečiti:

• Uopšteno loše zdravstveno stanje, jer deluje kao prirodna infuzija;
• Očne bolesti;
• Kožne bolesti, pege na koži, za uklanjanje mladeža, protiv čireva;
• Kamen i pesak u bubregu;
• Skorbut i kolera;
• Neplodnost;
• Alergije;
• Čisti jetru i krv;
• Za zaceljivanje rana;

Sok od breze za bubrege

Sok od breze preporučuje se osobama koje često imaju problema sa celokupnim urinarnim traktom, bilo da se radi o urinarnim infekcijama ili bilo kakavim problemima sa bubrezima. Sok pomaže bubrezima da se oslobodi nagomilana mokraćna kiselina, štetnih toksina i viška vode koji se zadržava u organizmu, a čuva i održava zdravlje urinarnog trakta i ako ga pijete preventivno.

Pomaže i da se pesak ili manji kamen u bubregu izbaci. U te svrhe treba piti najmanje 2 čaše dnevno sve dok se problem ne reši.

Sok od breze za kosu

Osim svojih čudotvornih lekovitih svojstava, ovaj sok je i prirodni kozmetički preparat. Možete ga koristiti ujutru za umivanje lica kako biste očistili, hidrirali i nahranili kožu, a često se koristi i za oporavak kose.

Za spoljašnu upotrebu, sok se koristi i za rešavanje problema staračkih pega i pega nastalih nakon sunčanja, a pogodan je i u lečenju raznih kožnih oboljenja i upala. Eliminiše akne, bubuljice, dermatitis i ekceme.

Najčešće se koristi kao dodatak šamponima za oporavak suve i ispucale kose, hidrataciju i podmlađivanje. Dobar je saveznik ukoliko imate problema sa peruti, a preventivno sprečava njegov nastanak i brine se o zdravlju kože glave.

Ako imate problem sa ćelavošću i opadanjem kose, treba utrljavati sok direktno na kožu glave.

Od breze možete još koristiti i listove i resice za čajeve ili za pravljenje kupki. Suvi listovi breze sadrže dosta vitamin C i E i pregršt minerala neophodnih za pravilno funkcionisanje organizma.

Jovana Branković