Sindrom nemirnih nogu - kako smiriti nemirne noge

Šta je sindrom nemirnih nogu?

Sindrom nemirnih nogu je neurološki senzomotorni poremećaj, za koji je karakteriskična potreba da se pomeraju noge tokom odmora ili duže fizičke neaktivnosti a posebno noću. Postoje četiri simptoma, koja se moraju javiti zajedno da bi se postavila dijagnoza sindroma nemirnih nogu:

potreba da se pomeraju noge, zbog neprijatnog osećaja u njima
simptomi se pogoršavaju tokom dužeg perioda neaktivnosti (spavanja, ležanja, sedenja)
simptomi se odmah olakšavaju prilikom pokreta
simptomi se pogoršavaju uveće ili noću.

Šta izaziva sindrom nemirnih nogu ?

Uzrok

Ko sve može imati sindrom nemirnih nogu i koji su najčešći faktori rizika? Mada se nemirne noge mogu javiti kod dece ili tinejdžera tokom razvoja ili puberteta, problem je najčešći kod ljudi srednjih godina. Najčešći faktori koji izazivaju nemir u nogama su:

Genetika: smatra se da je ovaj poremećaj nasledan, i polovina ljudi koja ima sindrom nemirnih nogu ima i nekog krvnog srodnika koji je imao ovaj problem.
Pol: žene češće imaju nemirne noge nego muškarci, i smatra se da su hormoni razlog tome.
Anemija ili deficit gvožđa: nemir u nogama je čest i kod pacijenata koji idu na dijalizu zbog nekog problema sa bubrezima.
Ostali nutritivni deficiti koji dovode do ovog problema su deficit folne kiseline i magnezijuma.
Proširene vene: smatra se da proširene vene u nogama, ili neki problem zbog vena u nogama, može izazvati sindrom nemirnih nogu. Ako se proširene vene leče skleroterapijom, sindrom nemirnih nogu se obično povlači.
Hronična oboljenja bubrega ili pluća: tu spadaju opstruktivna bolest pluća, kao i oboljenja bubrega, koja izazivaju disbalans elektrolita.
Trudnoća: trudnice imaju veći rizik od sindroma nemirnih nogu, posebno tokom poslednjeg trimestra, ali se on obično povlači nakon porođaja. Smatra se da oko 25% žena ima sindrom nemirnih nogu tokom trudnoće.
Upotreba lekova koji sadrže estrogen:tu spadaju pilule za kontracepciju i ostala hormonska terapija, tj. lekovi koji se koriste za ublažavanje simptoma menopauze.
Autoimuni poremećaji ili dijabetes:oni obično izazivaju probleme sa bubrezima, pothranjenost, anemiju, neurološke probleme i oštećenje nerava. Kod dijabatesa se često javljaju neurološki problemi, koji izazivaju nemirne noge.
Hiperkinetički poremećaj:hiperkinetički poremećaj (ili hiperaktivnost) je čest kod dece i odraslih koji imaju nemir u nogama.
Kognitivni poremećaji, uključujući Parkinsonovu bolest.

Sindrom nemirnih nogu simptomi i znaci

Sindrom nemirnih nogu se obično pogoršava tokom spavanja, ali se simptomi mogu javiti i kada je osoba u budnom stanju. Dugo sedenje, ležanje ili stajanje u istom položaju često dovodi do manifestacije simptoma.

Najčešći simptomi su:

osećaj u nogama koji pacijenti opisuju kao bolove, peckanje i “mravinjanje” osećaj se najčešće javlja duboko u mišićima listova, stopalima, butinama, a ponekad i u rukama
jaka potreba za iznenadnim češanjem, pokretom, trešenjem ili istezanjem nogu kako bi osećaj prestao
simptomi obično traju kratko i nestaju kada dođe do pomeranja nogu
nevoljni pokreti i trzanje nogu, slični grčevima trzanje nogu tokom spavanja je najčešći simptom sindroma nemirnih nogu
često buđenje i loš san zbog neprijatnog osećaja u nogama. Kod mnogih ljudi, sindrom nemirnih nogu se javlja čim zaspu i traje tokom cele noći, što rezultira narušenim snom, nesanicom i zamorom tokom dana.

Jedan od najvećih problema kod sindroma nemirnih nogu je to što ometa zdrav san i može izazvati mnoge komplikacije povezane sa neispavanošću i hroničnim umorom. Zato mnogi ljudi počnu da uzimaju lekove za spavanje i protiv bolova, a postoji veliki rizik od zavisnosti i neželjenih dejstava ovih lekova.

Lečenje – kako lečiti bolest nemirnih nogu ?

Sindrom nemirnih nogu konvencionalni načini lečenja

Ako imate (ili mislite da imate) sindrom nemirnih nogu, posetite lekara kako biste popričali o simptomima i faktorima rizika. Vaš lekar će verovatno želeti da isključi ostale zdravstvene probleme i popričati sa vama o vašem spavanju i lekovima koje pijete, i uraditi testove kako bi se utvrdilo da li ste anemični i da li imate bilo kakav nutritivni deficit koji loše utiče na nerve i mišiće.

Za kontrolisanje bolesti nemirnih nogu se najčešće koriste sledeći lekovi:

Dopaminergici: njima se kontrolišu pokreti nogu.
Lekovi za spavanje, uključujući benzodijazepine, kako bi se poboljšalo spavanje (mada ovi lekovi nisu efikasni za svakoga, a mogu izazvati mnoga neželjena dejstva).
U nekim slučajevima, koriste se jaki lekovi protiv bolova koji deluju kao trankilizatori (npr. kodein).
Lekovi za kontrolu oštećenja nerava, koja se javljaju zbog dijabetesa.
Lekovi koji se koriste za kontrolisanje epilepsije ili kognitivnih poremećaja.

Ovi lekovi su korisni neko vreme, ali ne postoji jedan lek koji pomaže svakome ko ima nemirne noge. Osim toga, ako se ovi lekovi uzimaju redovno, većina s vremenom gubi efekat, što znači da je neophodno s vremena na vreme menjati terapiju, a većina i izaziva zavisnost.

Postoje i lekovi koji služe za lečenje drugih oboljenja, a mogu izazvati ili pogoršati sindrom nemirnih nogu. Tu spadaju:

Neki antihistaminici, koji se često nalaze u lekovima protiv alergija, prehlade i za spavanje.
Neki lekovi za snižavanje krvnog pritiska.
Neki lekovi protiv mučnine.
Neki antidepresivi.
Psihijatrijski lekovi za lečenje bipolarnog poremećaja, shizofrenije i drugih ozbiljnih oboljenja.

Sindrom nemirnih nogu prirodni načini lečenja

Lečenje sindroma nemirnih nogu bi trebalo da ima za cilj da se izleči onaj poremećaj koji izaziva ovaj sindrom. Obično su to dijabetes, anemija ili neka izlečiva autoimuna bolest. Uz pomoć promena u ishrani, smanjivanja stresa i redovnijeg spavanja, većina ljudi uspeva da uspešno izleči bolest nemirnih nogu.

Zdrava ishrana za nadoknadu nutritivnih deficita i normalizaciju šećera u krvi

Deficit minerala ili vitamina može izazvati sindrom nemirnih nogu i poremećaje koji dovode do ovakvih simptoma.

Najbolje namirnice za lečenje sindroma nemirnih nogu:

Ako se kod vas javlja nervoza u nogama uzimajte što više elektrolita iz zdravih namirnica, uključujući i one bogate magnezijumom, kalcijumom i kalimumom, kako bi se sprečio disbalans elektrolita. Najbolje namirnice za to su zeleno lisnato povrće, avokado, pasulj, banane, proizvodi od sirovog mleka (jogurt), koštunjavo voće i semenke.
Dovedite nivo šećera u krvi u normalu tako što ćete jesti samo nerafinisane, integralne žitarice. Najbolji izbor su ovas, kinoa, heljda, divlji pirinač i amarant.
Izvori proteina su obično sjajni izvori gvožđa i vitamina B. Najbolje je jesti što više organske govedine, živinskog mesa, masne ribe, sočiva i pasulja.
Zdrave masnoće pomažu u ublažavanju upala i normalizovanju nivoa šećera u krvi. Najzdravije masnoće su kokosovo i maslinovo ulje, jezgrasto voće, semenke i masna riba, koja sadrži mnogo omega-3 masnih kiselina.

Namirnice koje pogoršavaju simptome sindroma nemirnih nogu:

šećer i veštački zaslađivači
alkohol i pića koja sadrže kofein
trans-masnoće i rafinisana ulja
nezdravi ugljeni hidrati i rafinisane žitarice

Ostale promene u načinu ishrane koje će vam pomoći da prirodno smirite nemirne noge su:

Izbegavajte mnogo alkohola, jer on remeti san. Pokušajte da smanjite i kofein.
Prestanite da pušite, ako ste pušač.
Uzimajte suplemente magnezijuma kako biste sprečili deficit magnezijuma (što je veoma čest problem kod ljudi koji su pod jakim stresom i/ili se ne hrane zdravo).

Izlečite anemiju i uzimajte dovoljno gvožđa

Ako imate deficit nekog minerala, pogotovo gvožđa, i ako je to najverovatniji uzrok sindroma nemirnih nogu, uzimajte suplemente i poboljšajte svoju ishranu. Jedite mnogo hrane bogate gvožđem i vitaminima iz B grupe. Hrana bogata gvožđem je: meso, džigerica, pasulj, sočivo, spanać, sardina i džigerice.

Ako ne unosite dovoljno vitamina iz B grupe, možete uzimati i te suplemente. Imajte na umu da je važno ne uzimati prevelike doze bilo kog vitamina ili minerala, jer previše jednog nutrijenta u organizmu može loše uticati na apsorpciju drugih. Ako se simptomi pogoršaju, ili neki drugi počnu da se pojavljuju, popričajte sa svojim lekarom.

Tople kupke i epsom so

Epsom so se može kupiti u većini prodavnica zdrave hrane, veoma je jeftina i prirodno opušta mišiće i ima antiupalna svojstva kada se doda u toplu kupku. Epsom so se od davnina koristi za lečenje grčeva u mišićima, bolova i deficita magnezijuma zbog svoje hemijske formule (sadrži magnezijum sulfat, MgSO₄) i u vodi se razlaže na magnezijum, sumpor i kiseonik.

Najbolje je da u kupku ubacite jednu ili dve šolje epsom soli i uživate oko 20 minuta. Ako želite da potopite samo noge, u veći lavor ubacite pola šolje epsom soli i potopite samo noge oko 20 minuta. Epsom so će umiriti nemirne noge i opustiti vam mišiće, a olakšava i bolove i “mravinjanje”.

Esencijalna ulja i masaža

Možete potražiti usluge profesionalnog masera, ali možete i sami masirati noge kako biste umirili bolna mesta na nogama.Ako se sami masirate, razmislite o upotrebi esencijalnih ulja. Najbolja ulja za ovu svrhu su esencijalno ulje čempresa, ruzmarina, lavande i kedra. Mnoga esencijalna ulja imaju antispazmatička svojstva, što dosta pomaže u olakšavanju grčeva u nogama. Ova esencijalna ulja će vam pomoći i da se opustite pred spavanje i bolje spavate.

Vežbanje i istezanje

Određene vežbe pomažu da se olakšava bolest nemirnih nogu, a ona je i znatno ređa kod ljudi koji se redovno bave fizičkom aktivnošću. Srednje naporan trening (npr. aerobik) tri puta nedeljno drastično smanjuje ove simptome. Pazite samo na to da ne preterate. Naporne vežbe i nedovoljno odmora između njih može pogoršati simptome.

Radite i vežbe istezanja i obratite pažnju na istezanje listova, butina i kukova.

Zdrav san i manje stresa

Sindrom nemirnih nogu noću često dovodi do problema sa spavanjem, nesanice, hroničnog stresa i hroničnog umora. Potrudite se da svake večeri odlazite na spavanje u isto vreme, kako biste se lakše opustili i zaspali. Evo i nekoliko saveta kako da bolje spavate:

Nekoliko sati pred spavanje, izbegavajte gledanje TV-a, korišćenje kompjutera i telefona.
Tokom dana budite fizički aktivniji kako biste noću lakše zaspali.
Istežite se i radite jogu.
Pred spavanje uživajte u toploj kupki.
Masirajte noge.
Praktikujte vežbe disanja i tehnike opuštanja.
Meditirajte.
Pišite dnevnik.
Čitajte nešto opuštajuće.

Sindrom nemirnih nogu i išijas

Išijas obično izaziva bolove u nogama, najčešće od donjeg dela leđa pa sve do stopala. Često se sindrom nemirnih nogu brka sa išijasom.
Glavni uzrok išijasa je priklješten nerv ili međupršljenski disk u donjem delu kičme.Ostali uzroci išijasa su spinalna stenoza (suženje kičmenog kanala u donjem delu kičme), infekcija, prelom karlice ili butne kosti, ili tumor.
Najveća razlika između ova dva problema je to što se išijas ne pogoršava tokom spavanja, kao što je slučaj sa sindromom nemirnih nogu. Simptomi išijasa se obično pogoršavaju prilikom kretanja, kašljanja, savijanja, kijanja, vežbanja ili drugih fizičkih aktivnosti koje stvaraju pritisak na ishijadični nerv.
Išijas se leči lekovima ili čak i operacijom u nekim slučajevima, ali postoji dosta prirodnih načina lečenja išijasa.

Sindrom nemirnih nogu mere opreza

Kod nekih ljudi se nemir u nogama pogoršava sa godinama, posebno ako se uzrok ne leči. U najvećem broju slučajeva, nemirne noge ne izazivaju nikakve ozbiljne zdravstvene probleme niti stvaraju bilo kakve rizike, ali ipak valja pratiti simptome.

Da bi se isključili ostali zdravestveni problemi i počelo sa lečenjem uzroka koji izazivaju bol u nogama, pričajte sa lekarom ako imate bilo koji od sledećih simptoma:

vrtoglavicu i simptome hipoglikemije
nesvesticu
zaboravnost
težak hronični umor
jak osećaj utrnulosti i “mravinjanja” u udovima

Iskustva

Sindrom nemirnih nogu izaziva neprijatan osećaj u nogama, nemir u nogama najčešće se javlja noću što često ometa zdrav san i stvara potrebu za trzanjem i pomeranjem nogu.Uzroci su obično anemija, dijabetes, dijabetičarska neuropatija, genetika, manjak fizičke aktivnosti i zdravstveni problemi koji izazivaju oštećenje nerava.

Promene u načinu ishrane i spavanja obično pomažu da se smire nemirne noge.Potrudite se da redovno spavate, rešite problem nutritivnih deficita i često masirajte i istežite noge. Jedite što više hrane koja sadrži magnezijum, gvožđe i vitamine iz grupe B i smanjite kofein, alkohol i šećer kako biste ublažili simptome sindroma nemirnih nogu.