Gajenje brokolija, kelja i karfiola

Kelj glavičar se razlikuje od kupusa po tome što ima jako naborano ili smežurano lišće. Glavica je zbog toga laka i mekana. Upotrebljava se samo za kuvanje pošto ne može da se kiseli. Kelj bolje podnosi mrazeve, sušu i visoke temperature nego kupus. Koristi se sa više spoljnih listova koji se bare, pohuju i koriste samo kao variva. Od njega se ne prave salate. Gaji se na isti način kao i kupus Kod nas se može nabaviti srednje rana sorta gvozdena glava i kasna vertus. Ima mnogo stranih hibrida pošto se u zemljama zapadne i severne Evrope dosta koristi. Ukusniji je ako ga uhvate slabi je-senji mrazevi.

Kelj pupčar (prokelj) može se proizvesti preko rasada ili direktnom setvom kao i kupus. Neguje se kao i drugo kupusno pavrće. Posebna mera nege je zakidanje vrha stabla pred početak obrazovanja glavičuraka čime se pospešuje njihov razvoj, krupnoća i čvrstina. Berba počinje obično oko 100 dana posle rasađivanja. Postupnom berbom najnižih podstiče se obrazovanje i stasavanje novih glavičuraka. Treba ih redovno brati, jer prestareli glavičurci ogrube i počnu da se otvaraju. Najukusniji su kada ih uhvati mraz, ali ih ne treba brati dok se ne otkrave.

Kelj pupčar dobro podnosi mrazeve. Najbolji glavičurci se obrazuju s jeseni kada su dani vedri a noći prohladne i sa slabim mrazevima. Po toplom vremenu obrazuju se slabo razvijeni i rastresiti glavičurci. Obilno đubrenje stajnjakom ili azotnim đubrivima pogoršava kvalitet glavičuraka ostanu mekani i slabo razvijeni.

Gajenje karfiola

Karfiol je delikatesno kupusno povrće. Po izvrsnom ukusu i hranljivoj vrednosti bolji je od ostalih kupusnjača. Preporučuje se kao dijetalna hrana za bolesnike i decu. Od svežeg karfiola spravljaju se raznolika, vrlo ukusna jela ili se dodaje drugim jelima da im popravi ukus.Dobro se zamrzava i koristi u turšiji.

Korenov sistem karfiola je slabije razvijen nego kod kupusa i razmešten je plitko zbog čega iziskuje više vlage i lako dostupnu hranu u zemljištu. Ne podnosi ni visoke ni niske temperature. Toplo i suvo vreme ometa formiranje ruža na one ostanu sitne i nerazvijene. Zato se kod nas karfiol gaji kao prolećna ili kasna jesenja kultura.

Nepovoljno dejstvo visokih temperatura može se ublažiti čestim navodnjavanjem. Od mraza manje stradaju još nedorasle ruže koje se pravovremenim čupanjem biljaka sa korenom mogu skloniti u zaštićen prostor na dorastanje.

Za uspešno gajenje karfiola, pored hraniva treba obezbediti i mikroelemente bor i molibden. To đubrenje može se izvesti boraksom ili folijarnim prihranjivanjem. Zakržljalost karfiola može nastati i zbog korišćenja prestarelog rasada pri rasađivanju. Po pravilu, rasad treba u leji da provede 30-35 dana.

Setva se podešava tako da ruže stignu pre jačih mrazeva. Kada ruže pristignu, berba se za kratko vreme mo-že odložiti njihovim prekrivanjem sa nekoliko polomljenih listova da ne bi požutele od sunca. Karfiol se bere sa ovojnim lišćem, kako bi mu se duže sačuvala svežina i čistoća.

Povezano>>> Saveti za sadnju i uzgoj karfiola