g mast

Guščija mast: Zaboravljen prirodni lek (za kašalj, bronhitis, hemoroide…)

Guščija mast za iskašljavanje, dečiji kašalj, astmu

Kod nas se smatra da je najbolje koristiti mast koja se dobija od gusana. Na jesen, kada se kolju gusani, treba vaditi mast, zbog toga što je ta mast prirodnim mehanizmima pripremljena za zimu i zimsko preživljavanje gusana. Hemijski sastav guščije masti deluje mukolitički i spazmolitički. On razgrađuje lepljiv i gust sekret koji se stvara u plućima nakon infekcija. Može se pomešati sa medom i uzimati dva puta dnevno.

Pneumonija, tuberkuloza, bronhitis

Kod bolesti pluća, mnogo mogu pomoći mešavine od guščije masti, aloje i meda. Svi sastojci se pomešaju u porculanskoj posudi u jednakim proporcijama. Kasnije se mešavina čuva u staklenoj posudi. Uveče se jedna kašika ove mešavine popije sa čašom vrućeg mleka. Kome ne odgovara ovakav način uzimanja, može istopiti mešavinu, pa je popiti sa mlekom ili čajem.

Ako pacijent ima veliki kašalj, onda je dobro trljati leđa i grudi guščijom mašću, a potom se dobro utopliti. Nakon toga, bolest odlazi kroz znojenje.

Guščija mast protiv hemoroida

Ljudi koji imaju poremećaje u digestivnom traktu, popiju uveče malo rastopljene guščije masti i time sprečavaju gorušicu, konstipaciju i hemoroide.

Da li je guščija mast zaista korisna? U principu, možete i sami proveriti. Na kraju krajeva i lekari govore da umerene doze ne mogu škoditi. Naprotiv, pokazalo se da oni koji žele da imaju zdravu kožu, kosu, mogu da koriste guščiju mast, naročito tokom zime.

Guščija mast se oduvek koristila i to u različitim delovima sveta. Jedinstvena svojstva guščije masti opisali su još Hipokrit i Avicena. Kreme i obloge od guščije masti koristile su se i u drevnom Egiptu. U Aziji je guščija mast davana bolesnim i hendikepiranim ljudima.

U poslednjim decenijama, američki naučnici su sprovodili istraživanja i ustanovili da guščija mast može imati pozitivan efekat na imuni sistem. Ako se pravilno koristi, može imati sledeće efekte:

  • tokom prolećne i jesenje melanholije i slabosti, guščija mast može podići raspoloženje i delovati kao antidepresant, aktivirati telesnu odbranu, pobediti hronični zamor, poboljšati san;
  • za starije, guščija mast može značiti kod senilnosti, slabosti, gubitka pamćenja; ateroskleroze, srčanih napada i moždanih udara;
  • specijalne karakteristike guščije masti ogledaju se u ubrzanom lečenju rana, opekotina i promrzlina, pa nije slučajno što je guščija mast deo mnogih kozmetičkih proizvoda; topikalna aplikacija pomaže u oslobađanju od akni.

Ova jedinstvena namirnica je uvek uživala veliku popularnosti u Koreji, Japanu i Kini. Naravno, orijentalna medicina je oduvek bila jedna od najboljih i u njoj se verovalo da guščija mast može uklanjati toksine i otrove, prečišćavati žuč, ublažavati efekte stresa, dovoditi do balansa hormona i uspešno štititi od raka.

Promrzline

Ako se koža koja je oštećena promrzlinama dobro namaže guščijom mašću, i redovno maže na pogođene ruke i lice tokom noći, mnogo može pomoći! Čak je i Suvorov govorio da bi prelazak njegove vojske preko Alpa bio nemoguć bez guščije masti jer su samo vojnici koji su bili namazani ovom mašću preživeli i izdržali posledice zimske hladnoće.

Zbog toga, ako idete na planinarenje u zimu, obavezno ponesite teglicu ovog magičnog sredstva. Takođe, nežniji pol može dodati guščiju mast u kreme i time mazati ruke i lice kako bi zaštitio nežnu kožu od vetra i hladnoće.

Pelenski osip i ekcem

Ako se guščija mast primenjuje za lečenje dekubitisa, pelenskog osipa i mokrog ekcema, onda se maže tako što se pomešaju 2 kašike masti i 1 kašičica borovog ulja. Ova mešavina se stavlja na obloge ili se utrljava na upaljena područja uz pomoć pamučnog tufera.

Opekotine

Kod opekotina, guščija mast se koristi da bi podmazala kožu. To pomaže da bi se izbeglo pojavljivanje ožiljaka.

Guščija mast i mamurluk

Pre nekog velikog slavlja, slavljenici bi uzimali kašičicu guščije masti i time bi osigurali da neće u krevet otići potpuno pijani, a ujedno bi osigurali da neće imati glavobolju i mamurluk ujutru kad se probude

Upotreba guščije masti

Nažalost, u doba antibiotika i antiseptika, čovečanstvo je izgubilo mnoga znanja koja su pomogla našim precima da prežive. Konkretno, misli se na tradicionalne lekove koji su dokazivali svoju efikasnost već nekoliko hiljada godina zaredom. Sada, oni nam se čine kao nešto beskorisno. Ali ne tako davno, pre samo stotinu godina, oni su nas čuvali od mnogih ozbiljnih problema. Ovo se odnosi ne samo na lekovito bilje, već i na popularnu guščiju mast.

Ono što je najinteresantnije jeste da su ove ptice spašavale ljude još u drevnim vremenima. Negde su ih gotovo obožavali. Setite se Rima, koji su spasile guske, koje su živele u hramu boginje Junone. Čak i pod opsadom, kada su umirali od gladi, Rimljani nisu hteli da ih ubijaju i jedu. A guske su im uzvratile time što su gakale kada se neprijatelj približavao.

Ipak, religiozna uverenja su jedno, a gastronomija i medicina – drugo. Malo je verovatno da ćete koristiti guske kao alarm, ali njihova mast je upravo ono što vam može koristiti.

Kako se guščija mast koristila u prošlosti

Guščija i pačija mast bile su od velike pomoći kada su u pitanju mnoge bolesti. U nekim zemljama se guščija mast koristi sve do danas: za oslobađanje od tuberkuloze i u borbi protiv lezija na koži. Guske se uzgajaju i zbog mesa koje se može grilovati, sušiti… Perje se sakuplja za posteljinu, a topljena mast se čuva u posebnim teglama i koristi kasnije za kuvanje i lečenje.

Sudeći po informacijama do kojih smo mogli da dođemo, guščija mast se nekada smatrala najvažnijim afrodizijakom. Za mladence su se pripremali posebni kolači od guščije masti i heljde kako bi se obezbedila plodnost u prvoj nedelji braka. Muškarci su lečili prostatu, stavljajući obloge od guščije masti na perineum.

Ljubitelji hrane su odavno otkrili prednosti kuvanja sa guščijom mašću i to ne samo za pravljenje najboljeg pečenog krompira, nego i domaće supe. Ipak, neki ljudi ne znaju da je pored odličnog ukusa, guščija mast dobra i za zdravlje čoveka, u poređenju sa ostalim životinjskim mastima. Ima puno mononezasićenih masti koje su odlične za zdravlje našeg srca jer je poznato da takve masti smanjuju nivo holesterola u krvi.

Kao što je slučaj sa svim mastima i guščija mast je dobar izvor energije; 1 g masti obezbeđuje 9 Kcal. Smernice nutricionista preporučuju da masti treba da čine trećinu naše ishrane. Žena bi u proseku trebalo da unese oko 76 g dnevno, a muškarac oko 100 g.

Mast je suštinski deo bilo koje izbalansirane ishrane. Daje organizmu vitamine D, A, K i E koji su rastvorljivi u mastima. Oni su osnovni za rast i razvoj. Takođe, masti, poput guščije, sadrže esencijalne masne kiseline koje su važne u održavanju normalnog zdravlja i telesnih funkcija.

Iako se životinjske masti često smatraju lošim mastima, guščija mast je jedna od boljih i sadrži mnogo manje zasićenih masti nego, na primer, puter. Guščija mast sadrži 32.7 g zasićenih masti na 100 g u poređenju sa 54 g što je slučaj kod putera.

Guščija mast ima dosta mononezasićenih i polinezasićenih masti koje su zdrave za srce. Ona sadrži 55 g mononezasićenih masti, dok puter sadrži 19.8 g. Takođe sadrži 10.8 g polinezasićenih masti, dok puter sadrži svega 2.6 g.

U guščijoj masti ima dosta oleinske kiseline C18.1 (to je specifičan tip mononezasićene masne kiseline) za koju se zna da može da snizi nivoe holesterola u krvi. Guščija mast sadrži u proseku 58 % oleinske kiseline C18.1 što je u poređenju sa drugim životinjskim mastima mnogo više.

Razumevanje različitih vrsta masti

Jednostavno rečeno, masti koje imaju najveći stepen zasićenosti su masti koje najverovatnije povećavaju nivo lošeg holesterola. Povišeni nivoi holesterola u krvi mogu dovesti do povećanog rizika od srčanog oboljenja.

Potrošnju zasićenih masti koja se prvenstveno nalazi u mesnim i mlečnim proizvodima, treba ograničiti kako bi se izbeglo povećanje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Zasićene masti su čvrste na sobnoj temperaturi.

Postoje dve vrste nezasićenih masti – polinezasićene i mononezasićene su zdravije od zasićenih masti. One su tečne na sobnoj temperaturi.

Mononezasićene masti mogu pomoći u smanjenju nivoa nezdravog holesterola u krvi. Postoje tri vrste masti: zasićene, polinezasićene i mononezasićene masne kiseline, od kojih su sve klasifikovane prema stepenu zasićenosti. Masna kiselina je zasićena kada su sve raspoložive karbonske veze okupirane atomom vodonika.

Guščija mast sadrži sve tri masti u različitim proporcijama.

Šta znamo o guskama?

Guskama se nazivaju vrste iz familije vodenih ptica  ili Anatidae, u koje spadaju još i patke i labudovi. Guske se ne smatraju patkama. Pleme Anersini se sastoji iz roda Branta (crne guske), Anser (sive guske) i Chen (bele guske). Uglavnom se nalaze u Aziji, Severnoj Americi i Evropi. Reč guska se koristi za ženku, a gusan za mužjaka. Mužjaci su veći u poređenju sa ženkama. Imaju kraći vrat od tela.

Kada osete bilo kakvu opasnost proizvode buku. Svoje gnezdo prave na zemlji gde izležu jaja (bela ili šarena). Gnezdo je široko, ravno i napravljeno od grančica, trave, perja i blata. Guske mogu da prežive od 10 do 15 godina u divljini i oko 30 godina na farmi. Pare se od februara do ranog aprila.

Guske su obično nalažene u Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Odomaćile su se još od rimskih vremena u Evropi. Od 1200. godine se u Notingemu svake godine održava sajam gusaka.

U jednoj porciji guščijeg mesa od 140 g  ima 72.73 g vode, 427 kalorija, 35.22 g proteina, 30.69 g totalnih lipidnih masti, 1.36 g pepela. Takođe sadrži 105.68 % potrebnih dnevnih unosa triptofana, 99.04 % izoleucina, 89.32 % treonina, 87.69 % totalnih lipidnih masti, 83.22 % lizina, 81.68 % valina, 79.90 %  leucina, 79.55 % histidina, 70.44 % preoteina, 55.45 % selena, 54 % fosfora, 49.50 % gvožđa, 42.84 % vitamina B5, 41.11 % bakra, 39.85 % vitamina B6, 36.47 % nijacina, 34.77 % vitamina B2, 33.36 % cinka, 23.75 % vitamina B12, 16.93 % holina i 16.27  vitamina E.

Cena guščije masti

Kod nas se guščija mast obično nabavlja u Vojvodini. Cena na pijacama iznosi oko 2000 dinara za kilogram.