Insekti predatori umesto pesticida
Pesticidi štetno deluju na ljude i prirodu. Oni su otrovni za štetočine ali i za blagotvorne životinjske vrste i ceo ekološki sistem. Mogu negativno da utiču i na ljudsko zdravlje, bilo akutnim trovanjem zemljoradnika, ili posredno prisutvom u svakodnevnoj ishrani. Čak i supstance koje nisu škodljive pojedinačno, mogu da budu smrtonosne u kombinaciji sa drugim.
Više od 350 hemijskih jedinjenja koristi se za uništavanja korova, insekata i drugih štetočina koje napadaju useve. Najopasnije medu njima, kao što su organofosfati, povezuju se sa nastankom kancera, smanjenjem plodnosti muškaraca, abnormalnosti fetusa, sindromom hronične iscrpljenosti dece i parkinsonove bolesti.
I zvanično su priznate “potencijalno velike opasnosti” od hroničnog izlaganja relativno malim količinama kombinovanih pesticida. A različiti pesticidi udružuju se u takozvanom “koktel efektu” koji vremenom dovodi do najtežih bolesti.
Stotine hiljada tona pesticida prospe se godišnje na njive širom Evrope. Ni Srbija, naravno, nije izuzetak! Pojedine vrste jabuka prskaju se i do 18 puta različitim hemijskim sredstvima. Kako kaže dr Dragi Stevanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, kod nas se hemijski preparati u plastenicima, staklenicima i savremenim voćnjacima koriste i do šest puta više od dozvoljenog obima.
Hemijska sredstva truju i ljude pa ih je bolje zameniti prirodnim neprijateljima štetočina, ili koristiti samo “na kašičicu”
Nasuprot tome sistem organske zemljoradnje oslanja se pre svega na prevenciju, a primarni oblik kontrole štetočina, na primenu metoda kultivacije i izbora najbolje prakse u zemljoradnji. Osmišljavanje i mudro upravljanje čitavim sistemom farme osnovno je sredstvo za zaštitu zdravlja, vitalnost i raznolikost zemljišta, useva i prirodne sredine. Prisutnost štetočina i bolesti u organskom sistemu zemljoradnje redukuje se sledećim metodama:
rotacija useva
održavanje prisutnosti prirodnih predatora
održavanje optimalnog zdravlja useva
korišćenje otpornih biljnih vrsta
Organski zemljoradnici sve vreme istražuju nove vidove biološke kontrole. Oni koriste prirodne predatore ili parazite koji uništavaju štetočine. Oni se sistematski uvode u useve. Sredstva biološke kontrole u praksi se koriste sa značajnim uspehom, posebno u staklenicima.
Korišćenje organske hrane najbolji je način redukovanja, ako ne i potpunog uklanjanja pesticida iz ishrane. Studija američkog Emori univerziteta pokazala je da organska hrana predstavlja efikasan način smanjenja izlaganja dece pesticidima. Jedan-jedini dan u toku kojeg dete predje na organsku hranu, značajno smanjuje prisutnost pesticide u njegovom organizmu. I Agencija za standarde hrane (The food Standarđs Agencv) iznela je stav da “organska hrana predstavlja efikasan način redukovanja unošenja pesticida i ađitiva”.
Poštivanjem dobre organske prakse najveći broj organskih zemljoradnika uopšte nema potrebu da koristi pesticide. Ali u nekim slučajevima je i to potrebno u ograničenom obimu. To se može desiti kada su organske farme okružene neorganskim monokulturama prskanim pesticidima, što ostavlja malo prostora za negovanje divljeg života i prirodne predatore. Sto može da oteža organskim zemljoradnicima nastojanje da stvore potpuno uravnotežen sistem koji štetočine i bolesti održavaju u normalnim ekološkim granicama. Drugi faktori uključuju nedostatak prirodno otpornih biljnih vrsta za organske uzgajivače, kao i loše vremenske uslove koji pogoduju razmnožavanju određenih štetočina.
Može se pribeći korišćenju ograničenog broja pesticida prirodnog porekla, kao što su rotenone i meki sapun, ili jednostavna hemijska sredstva kao što su jedinjenja bakra i sumpora. Bakar i rotenone mogu se koristiti samo uz saglasnost sertifikacionog tela, kada zemljoradnik daje dokaze o pretnji usevima i nepostojanju alternative.
Aktivni sastojci u rotenonu i mekom sapunu prirodnog su porekla i brzo se rastvaraju na suncu. Zbog toga ne predstavljaju bilo kakav rizik za prirodnu sredinu ili hranu. A bakar i sumpor su prirodno prisutni u zemljištu i štetočine nemaju tendenciju stvaranja otpornosti na njih.
