Kako da pobedite alergije
Sve više ljudi alergično je na polene, otrov insekata, prašinu… Top zdravlje vam otkriva kako da ublažite
Poslednjih decenija alergijske bolesti su u ekspanziji, tako da oko 20 posto celokupne populacije boluje od nekog oblika alergije. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 2004. godine, alergijske bolesti nalaze se medu pet oboljenja epidemijskih razmera, a najviše zabrinjava porast obolevanja dece i mladih osoba. Dolazak proleća i bujna vegetacija, koja posle dugih zimskih dana mami u prirodu, mnogima stvaraju velike zdravstvene probleme.
Kada se javljaju polenske alergije?
Pojava alergije uslovljena je sezonom polinacije biljke na
koju je pacijent alergičan. Oni koji su alergični na polene raznih vrsta šiblja, breza, topole, hrasta, lipe, pa i voća, reaguju već krajem februara, tokom marta, aprila i maja. Alergični na polene trava, kao što su ježevica, rudača i popi no prase, naj više tegoba osećaj u tokom maja i juna, dok osobe alergične na polene pelina, niskog i visokog korova i bokvice, najveće probleme imaju od jula do kraja septembra, čak i tokom oktobra. Nažalost, isti pacijent može biti alergičan na polene različitih biljaka. Osobe alergične na polene trava i pšenica, neke vrste voća i povrća osećaće tegobe i mimo sezone polinacije. Pojedini mogu da reaguju i na neke vrste meda, ali i na biljne čajeve i preparate. U umerenom klimatskom pojasu poleni trava najčešći su uzročnici polenskih alergija. Osobe alergične na polene mogu imati istu reakciju i na grinje, ali i na hranu ili neke lekove, što dodatno komplikuje kliničku sliku bolesti i otežava postavljanje dijagnoze.
Klinička slika
Kliničku sliku alergijskih bolesti, pa i polenskih alergija, određuje reaktivno tkivo, organ ili sistem organa, kao i specifičnost i koncentracija oslobođenih medijatora i stanje organizma. Poleni spadaju u grupu inhalacionih alergena i najčešće dospevaju u organizam udisanjem ili preko sluznica — nosa, ždrela, a rede kontaktom preko kože ili hranom.
Klinička slika veoma je kompleksna i odgovara reakciji određenih organa:
– nos – napadi kijanja, obilna vodenasta sekrecija, zapušenost nosa, gubitak čula mirisa
– oči – konjunktivitis, suzenje, peckanje, svrab, crvenilo, osetljivost na svetlost, otoci kapaka
– grlo – grebanje u grlu, osećaj suvoće ili slivanje sekreta niz ždrelo, promuklost
– uši – svrab, otok, sekrecija, poremećaj sluha
– disajni putevi – suv nadražajni kašalj, pritisak u grudima, otežano disanje, praćeno “sviranjem” u grudima i napadima gušenja, kada se već radi o alergijskoj astmi
– koža – crvenilo, svrab, koprivnjača, obično u kontaktu sa polenima
– polimorfni simptomi – glavobolja, vrtoglavica, bolovi u zglobovima, mišićima, malaksalost, varijacije pritiska, čak i povišena temperatura
– izuzetno burna anafilaktička reakcija koja uvodi u šok – veoma retko.
Specifičnost polenskih alergija je njihov sezonski karakter, ponavljaju se iz godine u godinu i postepeno se intenziviraju. Najviše se pogoršavaju prilikom boravka u prirodi. Veoma je važno da lekar na vreme posumnja na ovo oboljenje i da uputi pacijenta alergologu jer takozvani nazalni sindrom (u preko 60% slučajeva) godinama prethodi pojavi alergijske bronhijalne astme. Dijagnoza polenske alergije postavlja se na osnovu anamneze o prisustvu navedenih tegoba sezonskog karaktera, kliničkog pregleda, ispitivanja plućnih funkcija, standardnih laboratorijskih analiza krvi i alergološkog ispitivanja, sa posebnim uvidom u alergene polena.
Ambrozija najčešći alergen
Zbog brzog rasta, sazrevanja, visoke količine produkcije polena, kao i velike količine i otpornosti semena, ambrozija spada u invazivne biljne vrste. Visokog je rasta, najčešće oko 1 m, mada na pogodnom tlu dostiže i 2 m. Ova biljka se teško uništava, pa je pored herbicidnih sredstava neophodno i fizičko uništenje, čupanjem i spaljivanje biljaka. Sugeriše se da se ovo obavlja pre sezone cvetanja i sazrevanja semena, da ne bi došlo do rasejavanja polena. Prema nekim istraživanjima, seme ambrozije.
