Kako prepoznati namirnice prskane pesticidima

Upotrebom neodgovarajućih doza i nepravilnom primenom pesticida,kao i korišćenjem hormonskih preparata u proizvodnji povrća, može da dođe do nagomilavanja štetnih materija. Dugo stajanje povrća na tezgi (višednevno). pogotovo na direktnom suncu i pri visokim temperaturama, može da dovede do kvarenja. Ukoliko je došlo do određenih bolesti, naravno da to ne može da se opere i odstrani. Takvo povrće treba izbegavati,„sporno” povrće ne može da se prepozna samo na osnovu spoljašnjeg izgleda, već tek hemijske analize uzoraka mogu da otkriju štetne materije.
Najsigurniji način kupovine povrća jeste da se kupac upozna sa samim prodavcima i na taj način razvije poverenje …
Ipak, iako nemamo “svog seljaka”, evo nekoliko saveta o povrću koje nikako ne treba da se nađe u našoj korpi ili cegeru.

KUPUS
Oštećenja od mraza javljaju se u vidu nekrotičnih fleka žuto-braon-mrke boje, oštećenja od insekata kao rupe na listovima. Jača oštećenja od insekata predstavljaju nedostatak dela lista ili pak celog lista -insekt izgricka i pojede deo lista ili čak ceo list, ako su napadi veći.

SARGAREPA
Treba izbegavati korenove koji imaju zelenkastu boju, jer su oni bili izloženi direktnim sunčevim zracima u toku proizvodnje, tj. nisu bili ispod površine zemlje.

ZELENA SALATA
Kod lisnatog povrća kao što je salata, ali i spanać, oštećenja od hemijskih preparata očituju se u vidu uvnutih listova – listovi postaju naborani, mogu da zadebljaju, menja se boja u pojedinim delovima lista, ili čak i celog lista, vidljiva su mehanička oštećenja u vidu fleka i tačkica, mrkožute boje. Oštećenja od pesticida vidljiva su golim okom u vidu fleka i tačaka na salati, a listovi izgledaju sprženo.
Tragovi prskanja ne moraju uvek da ukazuju na neke pesticide, ali svejedno, gospodin Vujasinović upozorava da moramo da budemo oprezni i da dobro ispiramo salatu s pijace:
– Mi, nažalost, ne možemo da vidimo da li je salata prskana, sem ako nije prskana neposredno pred branje, pa onda ostaju tragovi u vidu sasušenih kapljica. Međutim, ove  fleke ne moraju da znače da je korišćen neki pesticid, možda je korišćeno neko đubrivo, a ono nije otrovno…

KRASTAVAC
Treba birati ceo, zdrav plod, bez znakova truljenja. Oštećenja od hemijskih preparata su u vidu nekrotičnih fleka i tačaka na samom plodu, koje su i vidljive golim okom.

MLADI LUK
Luk je osetljiva kultura i pri Ikom njegovog uzgajanja ne tolerišu se greške u proizvodnji. Na listovima se lako vide svi propusti u proizvodnji uglavnom uvrnuti listovi i požuteli vrhovi (od nedostatka vode, preko neadekvatnog đubrenja, do oštećenja uzrokovanih niskim ili visokim temperaturama i upotrebom većih doza ili neodgovarjućih hemijskih preparata). Kvalitetan mladi luk ima pet do šest pravilno formiranih listova karakteristično zelene boje u srednjem i vršnom delu, sa belom bojom osnove lista, bez tačkica i fleka koje mogu da budu posledica bolesti, oštećenja od insekata ili pesticida…

KARFIOL
Cvast mora biti cela, zdrava, bez trulih delova ili drugih oštećenja koja su nepodesna u ishrani. Kod karfiola oštećenja od pesticida su vidljiva u vidu žućkasto-mrkih nekrotičnih fleka i pega na cvasti, (kvalitet cvasti karfiola jeste njena bela boja). Bilo kakve fleke ih tačkice dokaz su lošeg kvaliteta i takve cvasti treba izbegavati. Cvast karfiola mora biti snežnobele boje, primesa žutih i mrkih fleka, kao i poraslih listova.

SPANAC
Opasno je ako se tretira azotnim đubrivima ili nekim drugim sredstvima, što se nažalost ne može primetiti golim okom:
Do povećanja nitrata u listovima spanaća može da dođe i zbog prekomernog đubrenja azotnim đubrivima. Azot mu daje zelenu boju, ali to ne znači da zelenije salate i spanać imaju više azota u svojim listovima. Do nagomilavanja nitrata u listovima može da dođe i ako se proizvodnja odvija u neodgovarajućim uslovima. Ono što se zna jeste da se nitrati najviše skupljaju u lisnim drškama, te ih treba odstraniti.

PARADAJZ
Fleke na plodu paradajza, ako su u vidu mehaničkih oštećenja, mogu da ukazu korišćenje nekih hemijskih sredstava, na napad određene bolesti ili nedostat pojedinih hranljivih elemenata. Ako su fleke u vidu prljavštine, to jest ako mogu da obrisu, to nam govori da je plod prljav – bilo od pesticida, đubriva, ali i vode ; navodnjavanje, kiše… Ukoliko nismo stručnjaci, takve plodove ne treba kupovati, k« ni plodove koji su jako mekani, sparušeni, popucali… Deformitet kod ploda paradajza može da nam ukaže i na korišćenje hormona tokom proizvodnje.