zena-aparat-ultrazvuk

Kako se radi kolposkopija?

Veliki broj žena ima bojazan prilikom odlaska kod ginekologa, što zbog osećaja napetosti i nervoze usled pojave određenih simptoma i mogućih tegoba, to i iz razloga nelagodnosti tokom pregleda. Kako je ovo 21. vek u kojem je tehnika i tehnologija neverovatno napredovala, važno je otkloniti predrasude i sa osećajem svesti o važnosti svog zdravlja obaviti sve redovne i preporučene ginekološke preglede. Najčešće, danas oni obuhvataju preglede kao što je kolposkopija, papa test, uzimanje vaginalnog i brisa cerviksa, zatim ultrazvuk i klasičnu ručnu metodu. Sve to, neophodno je kao preventiva bar jednom godišnje, a prema potrebi ginekolozi i češće savetuju važne mere dijagnostifikovanja stanja.

Često se nameće pitanje, kako se radi kolposkopija, zašto je toliko značajna, kao i šta se njome može otkriti, pa je važno blagovremeno biti informisan o ključnim segmentima ovog značajnog pregleda. U skladu sa savremenim trendovima, radi se o potpuno bezbolnoj i bezopasnoj metodi dijagnostifikovanja stanja grlića materice, zida i vagine. Od izuzetnog je značaja za otkriće promena, ranica, maligniteta i blagovremenog reagovanja u slučaju složenih dijagnoza pacijentkinja. Zbog toga, savetuje se bar jednom godišnje u kombinaciji sa papa testom, što daje pouzdanost rezultata od 99%.

Način izvođenja kolposkopskog pregleda danas

Za razliku od nekadašnjeg vremena, tačnije davne 1924. godine kada je metoda uvedena u medicinu uz ručne instrumente, danas se kolposkopija realizuje na inovativan i bezbolan način. Naime, podrazumeva korišćenje specijalnog mikroskopa – kolposkopa, koji uveličava posmatranje i preko 280 puta. Pod kolposkopom posmatra se zid i grlić materice, kao i celokupna vagina, u cilju otkrivanja eventualnih promena i blagovremenog reagovanja na dijagnostifikovano stanje.

U modernom dobu, kada se tumači kako se radi kolposkopija, ona podrazumeva snimanje unutrašnjosti vagine kolposkopom uz digitalne kamere, koji daju jasan uvid u to da li postoje ranice, druge promene, kondilomi, krvarenja, kao i maligniteti. Paralelno uz ovaj pregled, zbog načina kako se radi kolposkopija, realizuje se i uzimanje brisa za „Papanikolau“, odnosno papa test. Pouzdanost rezultata same kolposkopije je između 60 i 85%, zato se i dopunjuje papa testom, kao i dodatnim analizama – uzimanjem briseva, ultrazvukom, i ručnim ginekološkim pregledom.

Tok kolposkopskog pregleda žena

Kako se radi kolposkopija danas, kao i koliko je jednostavna, pokazuje to da pripada rutinskim pregledima kod ginekologa. Savetuje se najmanje jednom godišnje, a podrazumeva tok koji ne zahteva više od nekoliko minuta. Naime, žene se moraju udobno smestiti na ginekološki sto, dok se prinosi digitalni mikroskop sa kamerom, odnosno kolposkop, kojim ginekolog prati stanje u materici. Uz ovaj uređaj, koriste se medicinski preparati koji mogu izazvati blago peckanje, što je u potpunosti podnošljivo.

Naime, koristi se troprocentna sirćetna kiselina, troprocentni rastvor srebro nitrata, kao i jodni rastvor po Henselmanu ili Lugolu. Metoda je u potpunosti neinvazivna, bezbolna i ne stvara nelagodnost. Izvodi se bez anestezije, a u slučaju da je potrebna biopsija, za uzimanje isečka tkiva dodaje se anestetik radi ublažavanja eventualnih nelagodnosti. U zavisnosti od toga da li je utvrđen uredan nalaz, ili postoje određene promene, savetuju se druge metode dijagnostifikovanja njihovog uzroka.

Priprema za pregled i simptomi tegoba

Kada se analizira kako se radi kolposkopija, važno je biti upoznat sa određenim pravilima prilikom pripreme za pregled, kao i nakon realizacije. Naime, pregled se obavezno zakazuje u slučaju pojave simptoma kao što je krvarenje i bol, vidljivi kondilomi, promene na grliću materice koje će uvideti ginekolog, kao i nakon operacija i terapija. Kolposkopija se preporučuje ženama koje nisu dugo bile na kontroli, zatim planiraju trudnoću, imaju rezultat papa testa u III, IV ili V grupi koje ukazuju na abnormalne ćelije, kao i nakon prvog seksualnog odnosa.

Priprema ne zahteva nikakvu proceduru, osim održavanja lične higijene, kao i upoznavanja ginekologa sa postojećom terapijom i eventualnim alergijama na neke materije poput joda. Takođe, nakon pregleda pacijentkinja se može vratiti svim redovnim aktivnostima uz odmor, ukoliko lekar drugačije ne preporuči, kao i u slučaju kada se ne rade druge dodatne analize i ispitivanja. Preporučljivo je da se kolposkopski pregled radi između 8. i 12. dana ciklusa, a ne tokom menstruacije. U slučaju kada su u pitanju trudnice, kolposkopija se realizuje na osnovu dogovora sa lekarom koji vodi trudnoću, a najčešće tokom drugog trimestra.

Kolposkopija predstavlja važan ginekološki pregled žena, na osnovu kojeg se snimanjem stanja grlića i zida materice mogu utvrditi eventualne promene i blagovremeno reagovati na simptome problema. Mnogo žena ima dilemu kako se radi kolposkopija, kada i zašto je značajna, pa je neophodno informisati se o osnovnim elementima i koracima ovog bezbolnog i neinvazivnog pregleda. Prevencija je veoma važna za zdravlje, zbog čega se ženama od 21. godine, ili najkasnije 3 godine od prvog seksualnog odnosa preporučuje kolposkopski pregled jednom godišnje, uz papa test i druge srodne analize.