Kokosov šećer – da li zaista sadrži malo ugljenih hidrata i da li je zdraviji?

Kokosov šećer, poznat i kao šećer kokosove palme, je najnovije mezimče tržišta „zdravih prirodnih šećera“ (jedna kompanija čak koristi slogan „savršeni šećer majke prirode“ da bi ga reklamirala).

Postoje tvrdnje da je to šećer sa „malim sadržajem ugljenih hidrata“, da ne podiže novo glukoze u krvi (ili bar ne previše pa je dobar za dijabetičare) i da ima druga magična svojstva, uključujući i to da je krcat mineralima. Pogledajmo detaljnije šta je kokosov šećer i koliko su ove tvrdnje verodostojne.

Šta je šećer kokosove palme ?

U suštini, sve vrste šećera koje kupujemo u trgovinama (bilo da je u pitanju obična bakalnica ili prodavnica zdrave hrane), koncentrovani su oblici prirodnih biljnih šećera. Mogu biti od šećerne trske, šećerne repe, javora, cvetnog nektara (med), agave, pirinča – spisak je nepregledan. Dok dođu do prodavnica u kojima ih kupujemo, oni postaju veoma slični – svi su oni mešavine šećera, sa približno 16 kalorija na 4g (kašičica) ugljenih hidrata. Ni kokosov šećer nije izuzetak.

Šećer od kokosove palme se proizvodi od nektara cvetnih pupoljaka kokosove palme. Pupoljci se raseku, iz njih se skuplja biljni sok, a onda se kuva. Rezultat je šećer boje karamela koji liči na smeđi šećer. (Uzgred budi rečeno, postoji i palmin šećer koji je veoma sličan ovome, a koji se dobija od drugih vrsta palmi.)

Kokosov šećer kalorije

Samo jedna kašičica kokosovog šećera sadrži čitavih 15 kalorija.Ako brojite kalorije da se ne bi udebljali ili želite da smršate šećer od kokosa za vas nije mnogo bolji od običnog.

Koliko je glikemičan kokosov šećer?

Kada je zdravlje u pitanju, glavna tvrdnja zagovornika kokosovog šećera, koja nas interesuje, je da on ne podiže nivo šećera u krvi u tolikoj meri kao druge vrste šećera.

I zaista, postoji izveštaj filipinskog Instituta za namirnice i ishranu koji se naširoko citira (ali je od marta 2016. povučena sa interneta) u kome se kaže da je glikemijski indeks kokosovog šećera35, na osnovu provere 10 uzoraka.

Ovo je zaista veoma malo. S druge strane, sličan izveštaj sidnejskog univerziteta došao je do glikemijskog indeksa od 54, što je samo malo manje od belog šećera.

Zašto bi trebalo da budemo sumnjičavi prema broju 35? Ima nekoliko razloga:

1. U izveštaju ne postoji indikacija na opseg reakcija. Skoro uvek, izveštaji o glikemijskom indeksu ne prikazuju samo prosečnu reakciju na namirnicu, već opseg reakcija – kako različiti ljudi reaguju. U filipinskoj studiji toga nema. Da li su neki od desetoro ispitanika imali viši stepen reakcije? To ne znamo.

S druge strane, jedan proizvođač kokosovog šećera (Sweet Tree) ima disklamaciju na pakovanju u kojoj piše: Sweet Tree ne veruje da je GI siguran pokazatelj pogodnosti šećera za dijabetičare. Prema našem iskustvu, premda kokosov šećer ima GI 35, ponovljeni testovi pokazuju fluktuacije. Verujemo da je to posledica prirodnih varijabli. Zbog ovih fluktuacija, ne preporučujemo dijabetičarima korišćenje kokosovog šećera.“

Drugim rečima, javili su im se ljudi kojima je nivo glukoze skočio nakon konzumiranja kokosovog šećera. A ko bi drugi to mogao da bude nego osobe sa dijabetesom, jedini ljudi koji redovno mere nivo glukoze u krvi nakon konzumiranja neke namirnice? Trebalo bi jo dodati i da se testovi glikemijskog indeksa skoro uvek obavljaju na zdravim, mladim osobama koji teško da imaju problem sa šećerom u krvi. Osobe sa dijabetesom, predijabetesom i prepredijabetesom često reaguju drugačije.

1. Nije logično.  Uopšte ne postoji koherentno objašnjenje zašto se kokosov šećer razlikuje od drugih, kada je u pitanju glukozna reakcija u krvi. Prema opisima proizvođača, šećer i u kokosovom šećeru je uglavnom saharoza (pola fruktoza – pola glukoza) pa je očekivano da GI bude sličan (60 – 65). Jedno od objašnjenja bi moglo da bude da je reč pretežno o fruktozi, kao kod sirupa agave. Pošto fruktoza ne podiže nivo glukoze u krvi (ali izaziva gomilu drugih problema), visok sadržaj fruktoze neće izazivati veliku glukoznu reakciju. Međutim, kaže se da koncentracija fruktoze može da se uporedi sa drugim zaslađivačima, kao što su med, javorov sirup, trščani šećer itd. Zato nema logike da će kokosov šećer drugačije delovati na organizam.

Kokosov šećer za dijabetičare

Iz svega navedenog iznad se može zaključiti da kokosov šećer za dijabetičare nije baš najbolji izbro kao zamena za onaj koji se dobija od šećerne repe i trske.Za dijabetičare postoje drugi zaslađivači.

Da li je kokosov šećer bogat mineralima?

Na sve strane na internetu možete da vidite nametljive reklame za prodaju kokosovog šećera koje razmetljivo tvrde da je  kokosov šećer krcat mineralima. Koliko je ovo zaista tačno?

Ovu tvrdnju ćemo najbolje objasniti pomoću kalijuma. Prema podacima koje je objavio filipinski Institut za namirnice i ishranu, količina kalijuma u pola šolje kokosovog šećera je zamašna – preko 1000mg (dnevno preporučena doza za odraslu osobu je 4700mg). Međutim, da li je konzumiranje pola šolje šećera zaista dobar način da dođete do kalijuma? Količina u kašičici je 47mg – ništa naročito, posebno kada se uporedi sa većinom mesa i povrća. Na primer, pola šolje najčešće korišćenog zeleniša sadrži između 400 i 500mg kalijuma, a 140g većine mesa ima približno istu količinu.

Količine drugih minerala koje sadrži kokosov šećer su neprimetno male, imajući u vidu količinu koja se uobičajeno konzumira. Ista ta polovina šolje šećera sadrži 29mg magnezijuma (dok ga u pola šolje kuvanog spanaća ima 76mg) i 2mg cinka.

Treba li da brinemo i zbog drugih stvari? Da li je kokosov šećer zaista održiviji?

„Najodrživiji šećer na planeti!“, kažu neki veb sajtovi. Verovatno se vode činjenicom da proizvodnja šećerne trske izaziva ozbiljne ekološke probleme, kojih nema kod proizvodnje kokosovog šećera jer palma može da proizvodi biljni sok iz godine u godinu. Takođe, prema industrijskim veb sajtovima, koristi se manje vode, a kokosove palme mogu da rastu na veoma siromašnom tlu (npr. peščana plaža). Međutim, ni med ni javorov sirup ne predstavljaju ekološku pretnju.

Postoji i jedan problem koji bi mogao da bude važan za ljubitelje kokosove pulpe, mleka i ulja – kada se kokosov cvet zareže zbog soka, iz njega se neće razviti kokosov orah. Pošto uzgajivači kokosovih palmi bolje zarađuju na proizvodnji kokosovog šećera, neka stabla koja su gajena zbog kokosovog oraha, sada se cede da bi se dobio kokosov šećer. To može biti jedan od razloga zašto cena pulpe, mleka i ulja raste.

Zaključak

Kokosov šećer je veoma skup šećer. Ako ne prevazilazi vašu meru za ugljene hidrate i želite da eksperimentišete, probajte slobodno, samo vodite računa da imate pri ruci glukometar (merač glukoze u krvi) kada to radite. Iz svega navedenog se može zaključiti da nije ni malo bolji od bilo kog drugog šećera za osobe koje se pridržavaju načina ishrane sa malim unosom ugljenih hidrata.

Cena i gde kupiti

Kokosov šećer se može kupiti u svim prodavnicama zdrave hrane.Cena se kreće od 12 do 15 e za kilogram najčešće oko 1500 dinara.

[icegram campaigns=”8653″]