Lekovita svojstva ulja divljeg origana

Ulje divljeg origana spada u one biljne ekstrakte koji se često koriste u lečenju mnogih oboljenja. Jedan je od artikala vrlo traženih na tržištu, u opštem trendu porasta biljnog tretmana i popularnosti biljne medicine.
Lečenje biljem i ekstraktima biljaka stručnije se naziva fitoterapija, ali se uveliko oslanja na tradicionalna saznanja o lekovitosti pojedinih biljnih vrsta koje se vekovima koriste kao pomoć kod različitih vrsta zdravstvenih problema. Prenose se generacijama i učinila su da pojedine biljke danas imaju primenu u medicinske svrhe širom sveta.

Za šta se sve koristi ulje divljeg origana

Origano je mirisna biljka za koju malo ko nije čuo jer je takoreći svakodnevni sastojak u pripremi mnogih jela, najviše onih mediteranske i italijanske kuhinje. Divlji origano je posebno cenjen u biljnoj medicini jer se prerađuje i koncentruje u ulje divljeg origana koje se tradicionalno koristi za zdravstvene potrebe.

Široko se koristi u tradicionalnoj i alternativnoj medicini u različite svrhe, uključujući podršku imunološkom sistemu, ublažavanje respiratornih problema i unapređenje opšteg blagostanja.

Ulje divljeg origana spada u najmoćnije prirodne antiseptike. Istraživanja pokazuju da je vrlo efikasno sredstvo za eliminisanje kandide, Ešerihije koli, Salmonele, streptokoka, stafilokoka…
Preporučuje se za jačanje imunog sistema, prevenciju prehlada i gripa, deluje protivupalno kod akutnih i hroničnih zapaljenja pluća. Može pomoći u ublažavanju kašlja, sinusitisa, bronhitisa i astme. Njegova protivupalna svojstva pomažu i kod artritisa i bola u mišićima.

Brojna istraživanja su takođe potvrdila snažna antibakterijska i antigljivična svojstva ulja divljeg origana. Može biti efikasno protiv nekih bakterija otpornih na antibiotike. Koristi se i za suzbijanje infekcija, kao što su infekcije urinarnog trakta i kože i protiv gljivičnih infekcija (atletsko stopalo, gljivice noktiju).

Koristi se i kao prirodni repelent protiv insekata, jer svojim jakim mirisom odbija neke insekte, kao što su komarci i krpelji.
Ono što je takođe važno znati jeste geografsko poreklo divljeg origana, s obzirom da neke endemske vrste rastu samo u pojedinim, obično teže dostupnim područjima i to najviše u Grčkoj i Turskoj. Te sorte se svrstavaju u najjači divlji origano i imaju najveći procenat korisnih aktivnih supstanci kao što su karvakrol i timol.

Karvakrol je glavni antibakterijski i antiseptički sastojak divljeg origana i što je veći procenat karvakrola u origano ulju, ono je efikasnije i samim tim cenjenije. Timol jača imunološki sistem i štiti organizam od toksina.

Pored ovih osnovnih primena, istraživanja su pokazala da ulje divljeg origana pomaže u snižavanju holesterola, poboljšava zdravlje creva, ublažava bolove, pomaže u korigovanju telesne težine, a uveliko se radi na ispitivanju njegovih antikancerogenih svojstava.

Po čemu se razlikuju divlji i obični origano

Divlji origano (Origanum vulgare ssp. hirtum) i obični origano (Origanum vulgare) su dve blisko povezane biljne vrste u okviru porodice nane (Lamiaceae). Imaju brojne sličnosti, ali i razlike zbog kojih imaju i neke specifične upotrebe.

Divlji origano je kao biljka snažniji od običnog origana. Stabljike su mu veće, listovi širi, jačeg je i oštrijeg ukusa i arome. Divlji origano se takođe koristi kao kulinarsko bilje i jelima daje izraženiji ukus origana. Obični origano je zastupljeniji u prodaji i više se koristi u mediteranskoj i italijanskoj kuhinji, sosovima na bazi paradajza, za bolji ukus pica i salata.

Obe vrste origana imaju lekovita svojstva jer sadrže jedinjenja sa potencijalnim antimikrobnim, antioksidativnim i antiinflamatornim efektima. Divlji origano ima prednost jer sadrži veći nivo ovih korisnih jedinjenja i zato se više koristi kao prirodni lek i u biljnoj medicini.

Ono što je takođe razlika između ove dve biljne podvrste je što divljeg origana najviše ima u mediteranskom području, dok se obični origano uzgaja takoreći širom sveta najviše u kulinarske svrhe.

Kako se ulje ekstrahuje iz biljke?

Esencijalno ulje divljeg origana nastaje sušenjem lišća i izdanaka biljke. Iz osušene biljke ulje se ekstrahuje i koncentruje destilovanom vodenom parom.
Proces prerade u lekovito ulje počinje branjem divljeg origana obično u fazi cvetanja, kada je sadržaj eteričnog ulja najveći. Biljka se pažljivo seče odmah iznad zemlje da bi se omogućio ponovno rast.

Posle berbe, biljke se skupljaju u snopove i obese naopačke u dobro provetrenom prostoru radi bržeg i efikasnijeg sušenja. Ovakav način sušenja utiče da se eterično ulje koncentriše u listovima i cvetovima.

Nakon sušenja biljke se blago drobe ili melju. Iz tako razbijenog biljnog materijala olakšana je ekstrakcija esencijalnog ulja sa aromatičnim jedinjenjima prisutnim u biljci. Ovo se najčešće vrši tako što se samleveni origano stavlja u aparat za destilaciju, a kroz njega se propušta para. Para pomaže da se eterično ulje prenese iz biljnog materijala u kondenzator, gde se hladi zajedno sa vodom. Pošto se ulje i voda ne mešaju, eterično ulje se odvaja od vode kroz proces koji se naziva dekantacija ili centrifugiranje.

Posle odvajanja od vode eterično ulje se filtrira kako bi se uklonile sve nečistoće ili čestice biljaka koje su ostale tokom ekstrakcije. Ovako čisto i visokokvalitetno ulje se flašira i skladišti. Za flaširanje se koriste staklene posude tamne boje kako bi se ulje zaštitilo od svetlosti i sačuvala njegova moć. A dobro zatvaranje boce sprečava oksidaciju. Visoko koncentrovano ulje divljeg origana čuva se na hladnom i suvom mestu, daleko od direktne sunčeve svetlosti.

Isporuka se vrši uz uputstvo proizvođača za upotrebu i doziranje, koje može sadržati neke specifične napomene zavisno od procedure ekstrakcije ulja.

Gde najbolje uspeva divlji origano

Mediteranski region je prirodno stanište divljeg origana, naročito Grčka, Turska i Španija, gde gajenje ove biljne vrste i proizvodnja ekstrahovanog ulja ima dugu tradiciju. Tu su i Bugarska i Albanija, zatim Maroko, Egipat i Indija i Meksiko na američkom tlu.

Klimatski uslovi i odlike tla su najvažnije za uspevanje ove biljke. U svom prirodnom mediteranskom staništu, divlji origano raste na suvim, kamenitim padinama i otvorenim poljima. Traži sunčana mesta sa dobro dreniranim zemljištem. Pogoduju joj vrući i suvi uslovi, kakvi su u područjima sa mediteranskom klimom.

Divlji origano se takođe uzgaja u drugim regionima sa sličnom klimom, kao što su delovi Severne i Južne Amerike i Australije.

Kolika je uspešnost lečenja biljem

Iako je popularnost velika i primena česta, mora se imati u vidu da uspešnost lečenja biljem najviše zavisi od specifičnosti oboljenja i konkretnih svojstava pojedine biljne vrste, koja može varirati zavisno od porekla i osobina tla na kome je rasla.

Na uspešnost lečenja utiče poznavanje tradicionalnih načina primene, obogaćenih savremenim istraživanjima i preporukama za korišćenje. Kombinacija ovih saznanja može pomoći u izboru konkretnog tretmana. Naučna istraživanja i proučavanja efikasnosti korišćenja pojedinih biljnih vrsta i načina primene su u značajnom porastu, tako da su koristan korektor tradicionalnih tretmana. Međutim, i proizvođača je sve više, kao i njihovih marketinških poruka, pa i to treba ukalkulisati u izbor najpoželjnijeg biljnog leka.

Posebno treba voditi računa o mogućim neželjenim efektima, u slučaju da vaše telo tako reaguje na biljni tretman, ili se neželjeni efekat ispoljava zbog interakcije biljnog tretmana i lekova koje redovno koristite. Savet lekara uvek je dobrodošao. Komplementarna primena lekova i bilja poželjna je ukoliko ne izaziva negativne efekte.

Ono što je danas u svetu trend u korišćenju biljnih tretmana je njihova primena kao deo sveobuhvatne brige o svom zdravlju. Naročito su popularne one biljne vrste koje imaju ukupan pozitivan efekat na podržavanje prirodnih mehanizama jačanja organizma i vraćanja ravnoteže tela u slučaju povećane izloženosti pojedinim faktorima rizika, što najčešće ima veze sa vašim životnim i poslovnim stilom.

Zato uvek imajte u vidu specifičnosti vašeg organizma u odnosu kako sa lekovima tako i sa biljnim tretmanima. Ono što je za nekoga vrlo korisno, za vas može biti čak i štetno. Budite informisani, konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom, kako biste imali realna očekivanja od korišćenja biljnih tretmana u očuvanju vašeg zdravlja i lečenja oboljenja koje imate.