Lekovite biljke protiv bolova

/in /by

Antidepresivi, sredstva za spavanje, sedativi, sredstva za smirenje, protiv upala, analgetici… u konvencionalnoj medicini je došlo do značajnog napretka i rezultata. Međutim, mnogi lekovi ne deluju (u slučaju fibromijalgije, na primer) ili su rizični ili daju sekundarne efekte.

PREMA SADRŽAJU SALICILATA

Salicilati su odlični konvencionalni lekovi protiv upala; kao što je na primer aspirin (acetil-salicinska kiselina). Salicilati su mnogo prisutniji u prirodi nego što se misli, uključujući i lekare. Prirodni salicilati retko izazivaju kiselinu ili čir, što se često dešava sa farmaceutskim proizvodima; međutim, njihovo delovanje je znatno blaže.
Ipak, u mnogim slučajevima dobro je isprobati ih pre nego što se posegne za pilulom.

Breza (Betula alba). Vrba, beli jasen i breza daju slične efekte, s tim što najjači efekat daje vrba a najslabiji breza. Ukus breze je, međutim, veoma gorak.

Beli jasen (Fraxinus excelsior). Beli jasen ima lekovita svojstva i primenjuje se poput vrbe, ali je njegovo delovanje slabije. Stari alhemičari su govorili da drvo koje usmerava koren u vlažnu podlogu može da leči bolesti koje su izazvane prekomernom vlagom. Vlažnost je jedna od posledičnih faktora napada bolova upale zglobova.

Vrba (Salix alba). Kora i listovi vrbe su bogati salicilatima.Možemo ih primenjivati u prahu (na primer u kapsulama) ili pripremom dekokcije (30 do 50 g biljke staviti u litar vode da provri). Pije se nekoliko šolja tokom dana, a isto tako se mogu pripremiti obloge i stavljati na bolna mesta.

Veliki korov (suručica) (Spiraea ulmaria). Veoma je bogat salicilatima. Primenjuje se isto kao i kora vrbe.

DEJSTVO PROTIV UPALA

Brđanka (Arnica montana). Brđanka je prelep cvet prisutan u čitavoj centralnoj i severnoj Evropi. Kada bi se. neko požalio na bol, u narodu se obično govorilo ‘neka ti daju brđanku’, što dokazuje da je bila zastupljena medu narodom. Ova biljka može se naći u vidu alkoholne tinkture za masažu i kao medicinski preparat. Njihova primena treba da bude umerena jer kod nekih osoba može da izazove alergiju.

Crna ribizla (Ribes nigrum). Listovi ribizle stimulišu funkciju kore nadbubrežne žlezde, koja proizvodi kortizon. Kortizon je najefikasniji lek protiv upale, ali ima toliko štetnih dejstava da se preporučuje samo u ozbiljnim slučajevima i pod nadzorom lekara. Listovi ribizle nam omogućavaju lečenje slično farmakološkom bez ikakvog sekundarnog efekta.

Kantarion ili ivanjsko cveće (Hvpericum perforatum). Koristi se u pripremi čuvenog kantarionovog ulja, koje se priprema od cvetnih vrhova koji se stavljaju u hladno ceđeno maslinovo ili bademovo ulje, koje se ostavlja nekoliko nedelja a potom cedi. Ulje se koristi za masažu, pa čak i za internu upotrebu i bilo je veoma popularno u prošlim vekovima među evropskom vojskom koja ga je koristila kao lek za udarce i rane.

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis). Alkohol od ruzmarina je mnogo blaži od prethodnih biljaka, ali je veoma efikasan kod blagih bolova. Priprema se jednostavno: ubere se nekoliko grančica ruzmarina i stavi u alkohol tokom tri ili četiri nedelje (što više ružmarina to bolje); pre upotrebe tečnost treba procediti i stavljati oblogu na bolno mesto. Za razliku od prethodnih biljaka, veoma retko izaziva probleme na koži.