Hipoglikemija – pad šećera u krvi – simptomi, uzrok, lečenje

Hipoglikemija predstavlja stanje sniženog nivoa šećera u krvi. Usled hipoglikemije,  javljaju se mnogi simptomi, a povoljnost jeste u efikasnoj terapiji.

Iako je hipoglikemija manje opasna od povišenog nivoa šećera u krvi, treba biti na oprezu jer pad šećera u krvi može dati niz ozbiljnih komplikacija.

Hipoglikemija se ne sme povezivati sa dijabetesom, iako lečenje dijabetesa i njegove komplikacije mogu da dovedu do pada šećera u krvi. Mnoga druga stanja, kao komplikaciju daju hipoglikemiju.

Pad šećera u krvi simptomi

Nakon što nivo šećera u krvi padne, gotovo odmah dolazi do javljanja simptoma. Karakteristični simptomi hipoglikemije, jesu:

– pad šećera u krvi najčešće izaziva vrtoglavicu i malaksalost a koliko će ozbiljni biti simptomi zavisi od toga koliko je šećer u odnosu na normalan nivo opao.Ostali simptomi hipoglikemije su…

– mentalna konfuzija – nemogućnost obavljanja najprostijih psihičkih zahteva, prisutna je odsutnost i bezvoljnost

– gubitak svesti, u najogrem slučaju, može doći do upadanja u komu

– osećaj gladi

– anksioznost

– bleda i hladna koža

– raširene zenice oka ( midrijaza )

– povećan broj otkucaja srca

– profuzno znojenje

– drhtavica

– opšta slabost organizma

– problem sa govorom – pacijent često ne može da sastavi razumne rečenice i da uspostavi komunikaciju

Uzroci pada šećera u krvi

Najučestaliji uzrok koji izaziva pad šećera u krvi jeste upotreba lekova za dijabetes – insulina i oralnih hipoglikemika ( metmorfin, sulfonilureja ). Rizik je utoliko veći ukoliko osoba sa dijabetesom jede manje nego obično, vežba više nego obično, ili konzumira alkohol.

Ostali česti uzročnici hipoglikemije jesu akutna i hronična bubrežna insuficijencija, bolesti jetre ( pre svega, ciroza jetre ), određeni tumori ( na primer, insulinom ), smanjena funkcija štitne žlezde, dugotrajno gladovanje, urođene bolesti metabolizma, infekcije.

Pad šećera u krvi može nastati i kao odbrambena reakcija organizma na neka patološka stanja. Čest uzrok hipoglikemije je i alkohol. Preterano konzumiranje alkohola bez pratnje hrane, blokira lučenje šećera iz jetre u krvne sudove, posledično izazivajući pad šećera u krvi kod zdravih osoba.

Hipoglikemija i ishrana

Ne postoji poseban režim ishrane za osobe koje imaju hipoglikemiju jer hipoglikemija gotovo nikad nije u hroničnom obliku, brzo prolazi i retko kad ostavlja trajne posledice. Ipak, da bi se pad šećera u krvi sprečio, potrebno je izbegavati konzumiranje alkohola i pojačati konzumiranje zelenog povrća koje je bogato antioksidansima.

Pad šećera posle obroka

U medicini poznatija i kao “postprandijalna hipoglikemija”. Nakon obilnog obroka, telo je stimulisano i u povećanom obimu, stvara i luči insulin. Zbog ovog stanja, dijabetičari moraju da budu konstantno na oprezu da ne bi došlo do hiperinsulinemije i posledičnog drastičnog pada šećera u krvi.

Vrednosti šećera u krvi kod hipoglikemije

Ukoliko se radi o osobi koja boluje od dijabetesa, vrednosti šećera ispod 3,9 milimola po litru ukazuju na nastanak hipoglikemije. kod odraslih zdravih osoba koje ne boluju od dijabetesa, 2,8 milimola po litru je donja granica normalne vrednosti šećera u krvi, ukoliko osoba gladuje i veoma je fizički aktivna.

Pored određivanja nivoa šećera u krvi, u dijagnostici hipoglikemije pomažu i testovi određivanja insulina u krvi kao i nivo C peptida.

Lečenje hipoglikemije

Lečenje hipoglikemije se, pre svega, bazira na dobroj prevenciji. Pre svega, ukoliko postoji neko hronično stanje koje utiče na nivo šećera u krvi, treba da se reguliše adekvatnom terapijom. Dijabetičari, pogotovo mlađi, treba da insulin uzimaju umereno i da se posavetuju oko pravilnog ubrizgavanja insulina.

Ukoliko je hipoglikemija posledica urođenog metaboličnog poremećaja, potrebno je regulsiati unos ugljenih hidrata.

Nekoliko vrsti terapija su u upotrebi za lečenje hipoglikemije. Diazoksid i oktreoid su u upotrebi za regulisanje hiperinsulinemije.

Hirurško lečenje se sastoji u odstranjivanju dela gušterače koji proizvodi insulin, ipak, ovo se preporučuje samo kod stanja koja narušavaju funkcionalnost organizma određenu nivoom šećera u krvi, kao i kada regulisanje hiperinsulinemije lekovima nije dalo željene rezultate.

Ukoliko je na pacijentu vršena hirurška intervencija na stomaku, nakon intervencije ( zbog prevencije “damping sindroma” ), prepisuje se dijeta  koja uključuje povećan unos masti i proteina kako bi usporili varenje i smanjili sekreciju insulina.

Da bi se prevenirala hipoglikemija nakon obroka, potrebno je regulisati ishranu i usmeriti pacijenta da konzumira male obroke, izbegava unos šećera, smanji unos stimulativnih supstanci kao što je kofein, kao i da pojača fizičku aktivnost.

Pacijenti koji imaju česte epizode hipoglikemije, često se izlažu stresu, te je blagovremeno lečenje i prepisivanje terapije neophodno da bi se poboljšao opšti kvalitet života.

Hipoglikemija kod dece

Nivo šećera u krvi kod dece je nešto niža u poređenju sa odraslim osobama.

Pojedinačne epizode hipoglikemije se mogu javiti usled infekcija gastrointestinalnog sistema, ukoliko je infekcija zahvatila gušteraču, dok je hipoglikemija koja se stalno navraća posledica poremećaja u metabolizmu, kao i urođeno povećanom nivou insulina u krvi.

Među ostalim uzrocima hipoglikemije kod dece, nalaze se:

• proliv usled infekcije rotavirusom
• nedovoljna proizvodnja hormona rasta
• „damping sindrom” – nakon hirurške intervencije na stomaku
• bolest skladištenja glikogena
• usporen metabolizam masnih kiselina
• zloupotreba lekova ili nesavesno prepisivanje i korišćenje: sulfonilureja, propranolol

Hipoglikemija kod beba

Hipoglikemija je učestali zdravstveni problem bolesnih ili nedovoljno uhranjenih novorođenčadi. Donja granica normalnog nivoa šećera u krvi kod beba jeste 2,2 milimola po litru.

Nivo šećera u kvi kod beba zavisi od mnogo faktora, a najčešći uzroci zbog kojih nivo šećera u krvi drastično opada jesu:

• prevremeni porođaj
• hromozomske aberacije fetusa
• perinatalna asfiksija
• povišen nivo šećera u krvi majke usled bolovanja od dijabetesa
• komplikacija sepse
• dojenje nakon preporučenog perioda za prestanak
• kongenitalne anomalije pituitarne žlezde
• urođeno povećano lučenje insulina, prolazno ili trajno
• poremećaj u metabolizmu ugljenih hidrata, kao što je bolest prevelikog skladištenja glikogena u organizmu

Hipoglikemija kod tinejdžera

Pubertet je veoma kompleksan period kada se govori o nivou šećera u krvi. Većina dijabetičara je svoju bolest dijagnostikovala baš u ovom periodu, a kritični period je 15. godina života. Mlade osobe se obučavaju da koriste insulin, i veoma često se dešava da se, na početku bolesti, ubrizga veća količina insulina nego što je potrebno, te dolazi do posledičnog pada nivoa šećera u krvi. Urođeni problemi sa metabolizmom se retko navode kao uzročnici, jer, ukoliko postoje, manifestovale su se na početku života. Takođe, ova starosna grupa je često pati od sniženog krvnog pritiska, koji može da se manifestuje padom nivoa šećera u krvi. Kao ostali uzročnici pubertetske hipoglikemije, navode se Munhausen sindrom, tumor pankreasa koji luči nsulin u velikim količinama, Adisonova bolest i kao posledica razvoja sepse.