Kapar začin – upotreba, recepti, lekovita svojstva

Kapar je biljka u vidu malog žbuna koja raste na obali Mediterana. Obično uspeva na toplim prostorima Mediterana, te je zbog toga i važan sastojak mnogih jela. Kapar raste i na obalama Atlantskog okeana, Kaspijskog i Crnog mora. Ono što je interesantno za uvu, vrlo pikantnu i zdravu biljku jeste da, ukoliko su ispunjeni uslovi klime, ona raste bukvalno svuda! Na grčkim ostrvima, kapar raste na fasadama starih kuća, između stepenica, a najbolja stvar je što je i taj kapar jestiv, naravno, uz prethodno dobro čišćenje!

Kapar je generalno suv začin, tako da stari majstori prave “turšiju” od kapara – uglavnom ga potapaju u visnko sirće kako kapar ne bi izgubio na ukusu. Istorija kapara datira iz doba antičke Grčke, kada se kapar smatrao moćnim afrodizijakom, što se kasnije ispostavilo kao velika istina – kapar stimuliše lučenje hormona i smanjuje stres!

Kapar biljka

Latinski naziv za kapar jeste Capparis spinosa, i predstavlja višegodišnju biljku sa mesnatim listovima i ružičastim cvetovima. Pored plodova koji se koriste kao začin mnogih pikantnih jela, kapar se koristi i u kozmetičke svrhe – naime, cvetovi i listovi kapara su idealni za proizvodnju krema i losiona. Uglavnom se izrađuju tinkture od ovih delova biljke koji se kasnije mešaju sa drugim sastojcima.

Ipak, kapar stiče popularnost tek u poslednje vreme, kako mediteranska ishrana preuzima primat nad ostalim kuhinjama, prvenstveno zbog namirnica bogatih vitaminima i mineralima, kao što je kapar.

Upotreba

Kapar začin se najviše koristi u mediteranskim zemljama što je i logično jer se tamo uzgaja. U Francuskoj i Italiji, najčešće se koristi za garniranje mesa – šunki i kobasica, kao i uz paletu sireva – kapar daje pikantnu notu ovoj teškoj hrani. U primorskim krajevima, gdese najviše jede riba, kapar je našao svoju primenu.

Gotovo ne postoje moreplovci koji u file lososa ili tune ne ubace kapar koji daje odličan ukus u kombinaciji sa morskom ribom. Na Siciliji, ljudi obožavaju začin kapar! Razlog tome je upotreba kapra za staro tradicionalno jelo, nazvano kaponata, koje se pravi od svežeg povrća – patlidžana, celera, maslina i paradajza uz dodatak bobica kapara – ovo jelo je toliko lagano i ukusno, a pre svega zdravo, tako da ga moderni ljudi sa Sicilije jedu stalno, kako bi održavali liniju i snabdeli se potrebim vitaminima i mineralima.

Suvi kapar ima svoje mesto u španskoj kuhinji, gde se koristi kao dodatak nacionalnim jelima kako bi pojaao pikantni ukus. U našim krajevima upotreba kapra tek stiče popularnost, kapar nije naročito popularan jer ne uspeva na našem tlu, ali se koristi za pripremu specijaliteta kao što je tartar biftek ili pasta sa lososom, ili na primer, priprema sardela, gde se kapar koristi za pripremu umaka.

Kapar začin lekovita svojstva

Kapar ima neuobičajeni ukus te zbog toga daje poseban šmek hrani u koju se stavlja. Popularna hrana u koja se dodaje kapar jesu paste, pice, ćuretina, losos, tunjevina, pržene artičoke i grilovano povrće. Kapar se pakuje na nekoliko načina, najčešće, kapar možete kupiti u prodavnicama u teglicama sa vinskim sirćetom ili maslinovim uljem, koje održava pikantan ukus kapara.

Dodavanje kapara jelima doprinosi većem apetitu, te se preporučuje mršavim i anemičnim osobama. Pored dejstva na apetit, kapar ima mnoga dejstva na zdravlje – ima fino antireumatsko dejstvo, podstiče mokrenje, tako da na idealan način čisti organizam, a dobar je i z regulaciju nivoa šećera u krvi. Usled svojih antioksidantnih dejstva, naročito se preporučuje kao prirodni lek osobama koje pate od bakterijske ili virusne infekcije.

Usled velike količine vlakana koje kapar sadrži, odličan je za očuvanje zdravlja digestivne cevi: pospešuje normalno varenje i redovno pražnjenje. Kapar sadrži niz značajnih nutritijenata: proteine, natrijum, ugljene hidrate, a posebnu vrednost ima zbog velikog broja vitamina kojima obiluje.

Nutritivna vrednost kapara

Kapar spada u začine niske kalorijske vrednosti, te je idealan za dijete: u 100 grama kapara, nalaze se svega 23 kalorije, tako da je krajnje dijetalan, s obzirom da se u 100 grama kapara nalazi svega 1 % masti.

Sadrži flavonoide rutin i kvercetin koji su moćni antioksidansi, a imaju i dobro analgetsko dejstvo. Takođe, rutin ima odlično antikoagulacijsko dejstvo, te je dobar za očuvanje prohodnosti krvnih sudova i održavanje elastičnosti lumena krvnih sudova.

Kapar je bogat izvor mnogih vitamina, kao što su vitamini A i K, niacin i riboflavin. Niacin je značajan jer utiče na regulaciju nivoa lošeg holesterola u krvi, te se zbog toga upotreba kapara smatra poželjnom kod osoba koje imaju višak kilograma i imaju tendenciju razvoja oboljenja srca i krvnih sudova. Prisustvo kalcijuma i gvožđa pomažu u očuvanju krvne slike i zdravlja kostiju.  Magnezijum, selen, fosfor i bakar doprinose opštem očuvanju zdravlja organizma. Kapar sadrži i dosta vitamina C, tako da jača imuni sistem i sprečava nastanak skorbuta.

Recepti sa kaparom

Kapar se najviše konzumria uz meso i povrće. Kako je na našim prostorima kupus jako popularan, predstavljamo Vam salatu sa kaprom koja je jako dijetalna i odličan izvor vitamina A, C i K.

Za salatu Vam je potrebno:

– 100 grama svežeg krastavca

– 100 grama kupusa

– 100 grama rotkvica

– 30 grama peršuna

– 30 grama kapra

– so, balzamiko i maslinovo ulje

Priprema je jednostavna, pomešajte ove sastojke, a kapar dodajte na kraju, poželjno u zrnu, kako bi u ustima imali pun ukus ove aromatične biljke.

Pasta sa dimljenim lososom i kaprom recept

Ukoliko želite da osetite duh Mediterana, onda je recept za ovu pastu idealan za Vas. Za ovo delikatesno jelo Vam je potrebno

– 500 grama lososa

– testenina

– 30 grama kapra

– 30 grama crnih maslina

– beli luk

– maslinovo ulje

Nadimite losos, a onda ga iseckajte na sitne kocke, poželjno 1cm puta 1 cm. Skuvajte testeninu a onda ubacite redom dimljeni losos, masline, kapar, beli luk i maslinovo ulje. Možete ubaciti i malo origana, po želji.

Sos od tunjevine recept

Ovaj lagani, letnji sos predstavlja idealno rešenje za večeru. Napravite bruskete, a onda ih umačite u ovaj sos. Napomenućemo da ovaj sos nije mnogo dijetalan, tako da ne treba preterivati sa konzumacijom.

Potrebno Vam je:

– 150 grama kapara

– 130 grama tunjevine

– peršun

– 1 decilitar belog vina

– 300 grama majoneza

Pomešajte sve sastojke osim majoneza, on se dodaje na kraju, kada se smesa homogenizovala.