Predinfarktno stanje znaci i simptomi, lečenje, prevencija
Većina ljudi je svesna da infarkt zahvata telo na nekoliko načina, završavajući se sa oštećenjem strukture i funkcije srca. Zato, znanje o predinfarktnom stanju, odnosno, angini pektoris, je veoma važno.
Iako je predinfarktno stanje alarmantan znak da je srce u opasnosti, simptomi variraju od osobe od osobe, a na težinu stanja utiču najviše godine, pol i zdravstveno stanje u celini.
Simptomi predinfarktnog stanja
Pre srčanog napada, ljudi mogu osetiti bol ili neugodan osećaj iza grudne kosti. Jačina bilo kog od ova 2 simptoma zavisi pre sveg aod sposobnosti osobe da podnese bol. Bol koji se javlja u angini pektoris ima progapirajući efekat – može da se širi u ramena, leđa, vrat i donju vilicu. Bilo koji od ovih alarmatnih znakova mogu da postoje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta!
Ubrzo nakon nastanka bola u grudima, mogu se javiti problemi sa disanjem. Disanje postaje otežano, osoba uzima malo vazduha, odnosno, ima kratak dah.
Simptomi kao što je osećaj umora se javljaju kod problema sa visokim krvnim pritiskom, srcem sa oslabljenom srčanom funkcijom ili krvnim sudovima.Nakon fizičkih aktivnosti, dolazi do lupanja srca i otežanog disanja, a srce u takvom stanju mora da pumpa veću količinu krvi, kako bi se na adekvatan način telo snabdelo krvlju.
Veliki broj osoba, u predinfarktnom stanju, ima probleme sa spavanjem, javljaju se problemi insomnije i anksioznosti. Čak i kada spavaju, takvo spavanje ne pruža adekvatan odmor. Simptomi insomnije se mogu javiti i nekoliko meseci nakon oštećenja srčanog mišića.
Iako direktno nije povezan sa predinfarktnim stanjem, emotivni distres je zabeležen kod dosta osoba koje su razvile infakrt miokarda. Od psihičkih problema, izražena je anksioznost.
Kad su u pitanju karakteristični simptomi treba obratiti pažnju na sledeći.U trenutku anginoznog napada, osoba počinje da se preznojava i postaje bleda u licu.
Životni stil osobe često je povezan sa oštećenjem srčanog mišića. Preterana telesna težina, nepravilna ishrana, preterano izlaganje stresu i nedovoljna fizička aktivnost značajno utiču na stanje srca i krvnih sudova. Gojaznost, pušenje, visoki krvni pritisak, visoki nivo holesterola u krvi ili konstantni stres predstavljaju faktore rizika pred samo predinfarktno stanje.
Predinfarktno stanje uzrok
Vodeći uzrok nastanka predinfarktnog stanja u svetu jeste ateroskleroza. Ateroskleroza predstavlja dugogodišnje taloženje masnih čestica na zidovima krvnih sudova, koje se nalizvaju plakovi, a pri čijem nastanku, krvni sudovi postaju rigidni i ne obavljaju protok na adekvatan način. Ateroskleroza smanjuje protok krvi ka srcu čime uzrokuje nastanak bola iza grudne kosti. Uzrok mogu biti i retke bolesti kao što su Sindrom X i spazam koronarnih arterija.
Faktori rizika pred infarkt
– Dijabetes
– Postojanje srčanog oboljenja u porodici ( za muške predke, granica je 55, a za žene 65 godina )
– Visoki krvni pritisak
– Visoki LDL holesterol
– Niski HDL holesterol
– pasivan način života
– Gojaznost
– Starija životna dob
– Dugogodišnja konzumacija cigareta
Kako se dijagnostikuje predinfarktno stanje ?
Lekar će odraditi fizikalni pregled i odrediti vrednost krvnog pritiska. Slušalicama, lekar može da utvrdi da postoje nenormalni zvuci na srcu, kao što su šumovi ili nepravilan srčani ritam.
Testovi za anginu pektoris uključuju:
– krvne analize, odnosno, određivanje srčanih enzima koji rastu u slučaju da srce ima oslabljenu funkciju – troponin I i T-00745, kreatin fosfokinaza i mioglobin
– EKG
– ehokardiografija
– stres test
– koronarna angiografija – uključuje snimanje arterija srca
Lečenje predinfarktnog stanja – šta preduzeti ?
Ukoliko je stanje alarmatno, osoba može biti hospitalizovana. Lekovi protiv zgrušavanja krvi dosta pomažu u lečenju nestabilne angine. U upotrebi su aspirin, varfarin i klopidogrel.
Tokom samog napada nestabine angine, momentalno se pristupa sledećoj terapiji:
– daje se heparin intravenski i nitroglicerin ispod jezika
– radi se na hitnom snižavanju visokog krvnog pritiska, smirivanje stresa, nepravilnog srčanog ritma i nivoa holesterola u krvi ( davanjem statina )
Ukoliko se i nakon lečenja, simptomi nestabilne angine ne ublažavaju, pristupa se intervenciji. Procedura koja se naziva angioplastika i postavljanje stenta često uspešno sprečavaju blokadu krvnih sudova.
Ukoliko i ove metode ne pomažu, pacijentiam koji imaju predinfarktno stanje se preporučuje ugradnja bajpasa, a za ovu proceduru u izbor se uzimaju opšte stanje kardiovaskularnog sistema, broj zahvaćenih arterija, tip zahvaćenih arterija, suženja i vremena blokade protoka krvi.
Predinfarktno stanje kod mladih
Mlade osobe sve više bivaju izložene kardiovaskularnim oboljenjima. Nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost i loša ishrana utiču na mlade osobe u pubertetu, a 2 organa koja najviše pate usled ovakvog načina života jesu mozak i srce.
Simptom na koji se posebno obraća pažnja u fazi puberteta jeste umaranje nakon lakših fizičkih aktivnosti. Ako izuzmemo faktore gojaznosti i starosti, mlađe osobe normalne konstitucije pojavu umora nakon i najlakših vežbi ili treninga, nikako ne bi trebalo da zanemare! Umor, sam po sebi, predstavlja “molbu” organizma da prestane sa daljim zamaranjem srca i krvnih sudova, jer će svaka dalja aktivnost ozbiljno narušiti opšte zdravstveno stanje.
Često se zajedno sa osećajem umora, kod osoba sa predispozicijom za predinfarktno stanje i otkazivanje srčanog mišića, javlja lupanje srca. Ukoliko se umor i lupanje srca javljaju nakon najobičnijeg penjanja uz stepenice ili uzbrdicu, a prestaju nakon odmora, odlazak lekaru je najbolja preventiva za razvoj neke patološke promene.
Jako bitan faktor za mlade osobe jeste i samo okruženje – podrška psihologa u najtežem periodu odrastanja, pubertetu, je neophodna jer stres koji pubertetlije proživljaju veoma utiče na dalji razvoj njihovog zdravlja
Predinfarktno stanje kod žena
U odnosu na muškarce, određeni simptomi i znaci predinfarktnog stanja kod žena su izraženiji.To su nelagodnost, muka i povraćanja, kao i širenje bola iz srca u desno rame i donju vilicu. Sa druge strane, statistika je pokazala da su žene zaštićenije od muškaraca zbog postojanja zaštitnog hormona estrogena koji do menopauze savršeno čuva zdravlje srca i krvnih sudova. Žene koje, pak, pate od angine pektoris, kod sebe bi trebalo da imaju nitroglicerin koji će staviti pod jezik kada simptomi preznojavanja, bola i gađenju započnu.
Kako prevenirati razvoj srčanog oboljenja?
Iz navedenih faktora rizika, prepisuju se sledeći saveti koji bi mogli da sprečite da se predinfarktno stanje uopšte pojavi, kao i da pomognu osobama koje su već imale neko ozbiljnije oštećenje srčanog mišića:
– Jedite više puta dnevno manje obroke!
– Vežbajte!
– Spavajte minimum 6 sati dnevno!
– Regulišite nivo šećera u krvi!
– Prestanite da pušite!
– Ne konzumirajte alkohol!
– Kontrolišite krvnu sliku i nivo holesterola u krvi!
– Smanjite izlaganje stresu.
