Ljiljan lekovitost

Lukovice i cvet ljiljana efikasan lek protiv otoka, žuljeva, posekotina, bora…

Ljiljan je poreklom iz Sredozemlja. Ime potiče od grčke reči krionon. Poznat je i pod nazivima: krin, zambak, lilija, aleluja, žulj, bijela bogiša, beli žulj. Stari Grci su ga nazivali „cvet nad cvetovima”, a Rimljani Junonina ruža. Ima ga preko 80 vrsta, od kojih se mnoge gaje po baštama.Cvetovi ljiljana su vrlo jakog, prodornog mirisa, zbog čega se ne mogu držati u stanu.

Ljiljan je simbol strpljenja, pouzdanosti i postojanosti, devičanskog materinstva.Darovanjem nekoga krinom kao da se kaže: „Mi smo jedno za drugo”. Zbog sadržaja sluzi, vitamina C, voska, eterskog ulja, šećera i drugih supstanci, lukovice, cvet i list ljiljana se u narodnoj medicini koriste:

Za lečenje svežih otoka tako što se lukovice ljiljana i koren belog sleza raskuvaju u slatkom mleku do gustine ređeg kačamaka, posle čega se toj masi dodaju kašika zejtina, kašika kvasca i malo šafrana, sve dobro izmeša, razmaže na čistu krpu i stavi na otok da stoji 12 sati. Terapiju ponoviti nekoliko puta, sve dok otok ne spadne.

Za lečenje posekotina spremiti melem od 3 kašike cvetova belog krina i lista i cveta podbela, koji se kuvaju u 400 g mleka na tihoj vatri, sve dok se ne dobije kaša, kojom se mažu posekotine više puta u toku dana. Pre svakog mazanja, posekotinu oprati mlakim čajem — odvarom od kamilice.

Za uklanjanje žuljeva ujutru i uveče, u toku 2-3 dana, previti na žulj iseckanu-izgnječenu lukovicu ljiljana.