Manuelna medicina hiropraktika
Ne postoje dva čoveka sa istom kičmom, jer je kao i otisak palca potpuno individualna, pa je takvo i lečenje, ali hiropraktičari ističu da postižu najbolje rezultate kod pacijenata između 30 i 60 godina
Predstavnici zvanične medicine po pravilu nerado priznaju moć manuelnih metoda lečenja, bez obzira što su one za pacijente često uspešnije, i za kraće vreme oslobađaju bolova koji im zagorčavaju život. A kad dođe stani-pani neretko i lekari koriste usluge stručnjaka čija je specijalnost manuelna medicina i koji znaju svojim rukama da “odnesu” bol.
Postoji način da se ljudima sa problemima u mišićima, zglobovima i kičmi, osim oficijelnih fizijatrijskih metoda, pomogne samo rukama.Naravno, treba da se zna kako! Manuelna medicina, kao veština, ima posebne principe, a to znači da bi neko u potpunosti ovladao ovom metodom mora da počne sa sitnim zglobovima prstiju, pa tek onda prelazi na krupnije zahvate.Teoretsko znanje iz anatomije se, podrazumeva. Najbolji rezultati postižu se kada
se u kontinuitetu primeni prvo manuelna medicina, zatim fizikalna, piju lekovi i koristi banjsko-klimatsko lečenje.
Manuelna medicina je uspešna kada se radi o bolovima u leđima. Da bi se metoda izvodila na valjan način neophodno je da se prvo odredi osnovna dijagnoza, ali i da se zna da li je pacijent srčani bolesnik, dijabetičar, ima li povišen krvni pritisak…
Kad je reč o bolesnoj kičmi najčešće je uzrok kombinacija nekoliko stvari koja daju lumbalni sindrom.Poznato je da psihosomatske bolesti potenciraju tegobe u kičmenom stubu, a takodje bi trebalo da se ima na umu da ne postoje dva čoveka sa istom kičmom. Ona je, kao otisak palca, potpuno individualna.
Kada se sve to zna pravi se logičan raspored i leče najugroženija mesta.
Hiropraktika
Hiropraktika je brza metoda, pacijent dolazi na tretman jednom, dvaput a, vrlo retko, 3 puta. U poredenju sa uobičajenim fizikalnim metodama, koje primenjuje zvanična medicina, hiropraktika je neuporedivo jeftinija. Za nju, praktično, sem znanja i veštine, nije potrebno ništa drugo!
DVE METODE
Mobilizacija
Za “obradu” kičmenog stuba, odnosno celih ledja, primenjuju se dve metode. Mobilizacija podrazumeva aktiviranje mekih tkiva leđnih mišića, odnosno eliminaciju burzi (šupljina) stvorenih između slojeva mekih tkiva. Ove šupljine, u narodu poznate kao čvorići, napunjene su tkivnom tečnošću i prožete nervima. Zbog toga su ta mesta i bolna. Obično se javljaju u sedalnoj regiji, pored lopatica, u ramenu, pod kolenom… Aktiviranjem mekih tkiva ubrzava se cirkulacija tako da se i zapaljenje brže eliminiše i prestaje bol.
Manipulacija
Manipulacija je hiropraktična metoda kojom se oslobađa blokirani pršljen kičmenog stuba. To se ne radi direktnim pritiskom na kičmeni pršljen, več, na njegove završetke udaljene desetak santimetara. Na ovaj način se tretiraju sva bolna stanja kičmenog stuba koja ponekad prati ukočenost i oduzetost nogu.
