Organska poljoprivreda : prihranjivanje i navodnjavanje biljaka
Ako se biljka prihranjuje brže će da raste i davaće veće prinose, a način prihranjivanja zavisi od vrste, sorte, načina i vremena gajenja. U biobašti povrće se prihranjuje tečnim organskim djubrivom (folijarno) ili tokom zalivanja (fertigacija) svakih 7-10 dana rastvorom fermentisanog ekstrakta koprive. Uz folijarno prihranjivanje biljke se štite biološkim sredstvima, posebno organskim fito-eko preparatima koji deluju preventivno i povećavaju otpornost.
Pravilo je da bi svako povrće u bašti trebalo da se navodnjava jer nedostatak vode ne samo što smanjuje prinos, već povrće brže stari a plodovi i listovi ogrube. Količina kvalitetne vode i učestalost navodnjavanja zavise od osobina zemljišta, vremenskih uslova i vrste povrća.
Kad je o navodnjavanju reč uvek se polazi od toga da je bolje da se to radi ređe ali obilnije (20-30 1/m2), da se koristi odstajala topla voda, najbolje kišnica, tekuća voda iz reke ili kanala a izbegava se hladna bunarska voda kao i voda iz vodovoda koja je hlorisana. Zalivanje hladnom vodom (do 15 °C) i kada se to radi u toplim podnevnim časovima (između 11 i 15 časova) šteti biljkama (paprika, plavi patlidžan i lubenice). Voda za zalivanje ne bi trebalo da sadrži više od 0,10 do 0,15% rastvorljivih soli, mora da bude bez štetnih ostataka pesticida, teških metala i drugih štetnih organskih i neorganskih materija.
Navodnjavanje može da bude gravitaciono (brazdama), potapanjem, orošavanjem (veštačka kiša) i mikrocevasto. Za gravitaciono navodnjavanje koriste se brazde iskopane u pravcu nagiba zemljišta a za potapanje nekih vrsta povrća fitarije ili manje površine zemljišta sa grebenima što omogućava da se voda duže zadrži. Za ovakvo navodnjavanje neophodno je da se prethodno pripremi zemljište i potrebno je više vode. I pored narušavanja strukture zemljišta ovaj način navodnjavanja je pogodan za biljke jer se ne kvase listovi a koren dobija dovoljno vode. Za navodnjavanje veštačkom kišom može da se postavi sistem cevi ali je jednostavnije da se to radi kantom sa «ružom” ili crevom sa rasprskivačem. Ova vrsta navodnjavanja povećava vlažnost vazduha i osvežava biljke ali se u tom slučaju češće nego obično javljaju bolesti. Danase se najčešće navodnjava lokalno (mikrorasprskivači) ili oko biljaka u redu ili izmedu redova. Postoji i navodnjavanje po sistemu ,,kap po kap” kada se sistemom plastičnih cevi voda dovodi do svake biljke a preko kapljača dobija dovoljno vlažnosti. Ovaj sistem omogućava najveću uštedu vode i biljka je najracionalnije koristi ali zahteva čistu vodu (ili se u sistem ugrađuju filteri). Zalivanje mikrokišeljenjem izvodi se plastičnim mikrorasprskivačima koji su različitog oblika i dometa (1-1,5 m u prečniku) a u slučaju biljaka koje se gaje gusto može da se navodnjava cela površina (uz odgovarajući raspored mikrorasprskivača). Veoma pogodan sistem je mikrocevasto navodnjavanje jer se umesto kapaljki ili mikrorasprskivača koriste kratke tanke cevi preko kojih voda u mlazu malog pritiska zaliva zonu oko biljke.
Bez obzira na sistem navodnjavanja voda mora da bude hemijski i mikrobiološki ispitana i pogodna za zalivanje (I i II klasa).
Povrće u hladnijim danima bi trebalo da se navodnjava pre podne a toplih letnjih posle podne ili u toku noći. Na taj način se štedi voda i biljka je manje podložna naglim promenama temperature. Izuzetak je navodnjavanje orošavanjem, kada se biljke osvežavaju u toku žarkih letnjih dana.
