Organska proizvodnja groždja
Organskom proizvodnjom nizom mera možemo doprineti dobijanju zdravijeg grožđa uz manje opterećenje okoline.
Sve veću potražnju zdravstveno bezbedne hrane i istovremeno, preduzimanje mera za zaštitu životne sredine svakako treba da podrži i vinogradarstvo. Zato, umesto upotrebe agrohemijskih sredstava za postizanje visokih prinosa treba se okrenuti organskim tehnologijama. Model „Integralna proizvodnja” poreklom je iz Švajcarske, i u okviru njega je i održiva ili organska poljoprivreda.Organska proizvodnja grožđa podrazumeva ekonomičnu proizvodnju grožđa visokog kvaliteta, uz primenu ekološki pouzdanih metoda, sa minimalnom upotrebom agrohemije, radi zaštite životne sredine i ljudskog zdravlja.
Postoji niz mera koje se mogu pre du zeti radi dobijanja zdravijeg grožša i očuvanja životne sredine. Sve mere u organskoj proizvodnji groždja bi se mogle podeliti na one pre podizanja vinograda, u toku podizanja i mere u već rodnim vinogradima.
Pre podizanja vinograda potrebno je opredeliti se za sortiment vinove lozekojije otporan ili manje osetljiv prema nepovoljnim uslovima sredine, prema bolestima i štetočinama. U svetu su stvorene međuvrsne sorte vinove loze, otporne na plamenjaču, pepelnicu, sivu trulež, kao i na filokseru i niske temperature.Kod nas još nije stvorena sorta koja je otporna na sve ove bolesti, ali na pojedine jeste, čime se smanjuje upotreba pesticida i utrošak energije.
Bavljenje organskom proizvodnjom grožđa podrazum-va i izbor pogodnog položaja ne bi li se smanjili uslovi za pojavu bolesti. Pravilna priprema zemljišta sprečiće bujanje korovskih biljaka i na taj način uticati na manju upotrebu herbicida. Intenzitet bolesti smanjiće se odgovarajućim izborom oblika gajenja čokota i njihovim pravilnim formiranjem. Ne manje važno u organskoj proizvodnji grožđa je i dodavanje samo hranjivih hemijskih elemenata koji su u manjku i koji ne zagađuju životnu sredinu u većoj meri.
Primenom različitih mera i postupaka u rodnim vinogradima može se smanjiti potreba za hemijskim sredstvima.
To su:
Zrela rezidba kojom se teži pravilnom rasporedu rodnih elemenata
Zelena rezidba (lačenje, raspored lastara i grozdova, defolijacija) ne bi li se smanjila potreba za zaštitomObrada ili malčiranje redne trake kako bi se izbacili herbicidi iz upotrebe
Primena herbicida samo pre početka vegetacije
Uništavanje potencijalnih izvora zaraze mehaničkim putem, odstranjivanjem zaraženih delova i uklanjanjem stare kore
Primena sistemično zaštitnih sredstava najviše dva puta u vegetaciji
Striktno poštovanje karence upotrebljenih hemijskih preparata
Primena organskih đubriva – stajnjak, kompost, glistenjak, zelenišno đubrivo
Upotreba mineralnih đubriva samou količinama koje se utvrde kao neophodne i koje uzrokuju minimalna zagađenja zemljišta i voda.
Pre svih preduzetih mera radi organske proizvodnje grožđa, neophodno je i kod nas, kako su to uradile i rade razvijene vinogradarske zemlje, uradi novu rejonizaciju, uključujući i mikrorejonizaciju. Tako bi se na najbolji način koristila i čuvala raspoloživa prirodna bogatstva.
