Proteza – jedan naziv za dve ipak različite stvari

Kada kažemo proteze za zube, starijima na pamet pada veštačka vilica, dok onim mlađima to označava proteze za korekciju položaja zuba. I jedno i drugo je, naravno, tačno, ali su to ipak suštinski različite stvari, jer jedna služi da nadomesti zube koji nedostaju, dok druga služi za korigovanje postojećih zuba.

U daljem tekstu, više o osobinama i jedne i druge vrste.

Totalne i parcijalne proteze za zube i kandidati za njih

Krenimo redom, od proteza koje se koriste kada u vilici nema prirodnih zuba. To su takozvane totalne proteze za zube, koje su u jednom trenutku bile najzastupljenije, ali i ne tako omiljene. Uglavnom je razlog za to što je ponekad prilagođavanje na protezu i svakodnevno korišćenje nešto teže, naročito prilikom žvakanja i pričanja. Uzrok za to je što proteza obuhvata nepce da bi obezbedila potrebnu čvrstinu, pa nelagoda traje samo prvo vreme.

Postoji i način da se obezbedi još veća udobnost i otklanjanje bojazni da će proteza da klapće i ispada. Naime, radi se o ugradnji implanata koji će predstavljati stub za postavljanje proteze (na gornju i donju vilicu ugradi se po četiri implanata), na koje će se kasnije postaviti most sa ostalim zubima.

Drugačiji su slučajevi kada u vilici nema određenih zuba. Jedna od opcija jeste postavljanje implanata, ali to je ujedno i skuplja varijanta. Mnogo češće se pacijenti odlučuju za parcijalne proteze, koje podrazumevaju i metalne kukice kojima se proteza kači na ostale zube.

Mana je to što su kukice vidljive, kao i to što znaju da žuljaju ukoliko se ne nameste kako treba. Činjenica je da što više prirodnih zuba tima, to je lakše prilagođavanje naročito na ovu vrstu proteze.

Fiksne i mobilne proteze za zube i za mlade, ali i one nešto starije

Davno je prošlo vreme kada su se proteze za ispravljanje zuba mogla videti samo kod dece. I dok je u jednom trenutku bila nepoželjna i decu je bilo sramota da je nose, danas se fiksna proteza nekako i podrazumeva. I to ne samo kod adolescenata, već i kod odraslih u tridesetim i četrdesetim.

Nekada su se koristile mobilne proteze, koje se koriste i danas u određenim slučajevima, ali sa pojavom fiksnih problemi lošeg zagrižaja i položaja zuba bolje se i uspešnije rešava.

No, mana fiksnih proteza jeste to što se metalni deo vidi na zubima prilikom govora i smejanja, međutim, to mnogima i nije toliko važno. Za one kojima to ipak jeste bitno, postoje fiksne keramičke i staklene proteze. Važna razlika između fiksnih i mobilnih proteza jeste ta što se ove prve postavljaju na stalne zube, dok su mobilne za mlađe uzraste kada su u vilici i mlečni i stalni zubi.

I za kraj, da spomenemo i takozvane folije koje se koriste u terapiji ispravljanja zuba. One se uglavnom koriste kada nepravilnosti u položaju zuba nisu toliko velike. Nošenje folija podrazumeva ceo dan i noć, s tim što se folije smenjuju. Kako su potpuno providne, pravo su rešenje za one koji žele da izbegnu metalni osmeh.