Pulsna dijagnostika

Na osnovu “pulsnih” informacij dijagnosticar procenjuje stanj vitalnih organa i organizma, ovaj način dijagnostike uspešn se koristi i za pravilan izbo načina i tehnika lečenja.

Decenijama se klasična medicina zanimala za orijentalnu pulsnu dijagnostiku kao staru metodu najdublje “pretrage” organizma. Ova dijagnostika zasniva se na takozvanim energetskim kanalima tela, ali nije ograničena samo na kontrolu funkcija organa već omogućava otkrivanje bolesti i sveobuhvatnu analizu interakcije organizma sa spoljašnjim i unutrašnjim faktorima.

U orijentalnoj medicini postoji nekoliko metoda dijagnostike analizom pulsa, a najviše se primenjuju kineska, tibetanska i ajurvedska.Zbog izuzetne složenosti, ova dijagnostička tehnika, doskora je u praksi malo primenjivana, jer zahteva dugotrajno učenje. Zasniva se na merenju pulsa koji je pokazatelj rada organa ali i na izuzetnoj osetljivosti prstiju, percepciji mnogobrojnih tipova pulsa i izuzetnoj sposobnosti pamćenja njihovih kombinacija koje se istovremeno očitavaju na nekoliko delova tela. Najveće prednosti ove metode su što nije agresivna, za pacijenta je potpuno bezbolna i veoma pouzdana.

Upravo zbog toga naučnici iz mnogobrojnih zemalja godinama su pokušavali da stvore tehničko pomagalo za percepciju talas pulsa koje bi imalo osetljivost uporedivu sa onom kod savršeno uvežbanih prstiju dijagnostičara, ali nisu postignuti ni približni rezultati.

Pulsna dijagnostika najčešće se radi na radijalnoj arteriji zgloba šake. Ali, može i na više drugih tačaka gde može da se nađe puls. To su obično mesta gde “protiču” arterije: na slepočnicama, vratnoj žili, na unutrašnjem zglobu lakta, na zglobu šake, preponama, iza skočnog zgloba i na gornjem delu stopala. Dijagnostikuje se na obe strane tela i zgloba šaka, kako bi mogla da se vidi leva strana tela koja predstavlja organe sa te strane i podsvest (ono što se skrivam od drugih), dok se na desnoj “vidi” kako rade organi te strane i svest (ono što i drugi ljudi mogu da primete).

Dijagnostika preko pulsa je najbolja ujutro na prazan želudac ili tri sata posle jela.
Najbolje je rano ujutru zato što telo nije bilo izloženo spoljnim uticajima kao što su hrana, fizička aktivnost, i emocije. Naravno, teško je da se ovo sprovede u praksi tako da se ovi faktori uzimaju u obzir. Lekar uvek pita i za vreme poslednjeg obroka, fizičku aktivnost, emotivnu uznemirenost, rad. Pacijent može da sedi ili leži, dok mu je ruka opuštena, u horizontalnom položaju malo ispod nivoa srca. Prilikom dijagnostikovanja pomoću pulsa, lekar diše ujednačeno a um je miran.

Dijagnosticar postavlja tm prsta na arteriju radialis, tako da kažiprst ide prerm palcu pacijenta, a slede srednji i domali prst. Kada jc osoba zdrava kažiprst registruje jače otkucaje, 80-10C u minuti. Srednji prst signalizira jake otkucaje, 70-8( u minuti, a domali oseća snažne otkucaje, 60-70 i minuti. Svaki broj otkucaja koji je mimo ovih standardnih ukazuje na bolest.

Vrste pulsa

Postoje četiri osnovne grupe “bolesnog” pulsa koji ukazuje da postoji određeni poremećaj: plutajući, duboki, usporeni i ubrzani. Poput drveta na vodi, tako se i plutajući puls oseća na površini, odmah pošto se spuste prsti na kožu. Duboki puls je suprotan od plutajućeg. On ne može da se oseti blagim ili umerenim pritiskom, već je neophodan jak pritisak da bi se puls osetio pod prstima. Usporen i ubrzan puls određeni su brojem otkucaja u minuti. Svaka od ove četiri osnovne grupe pulseva ima podgrupe koje karakteriše precizan skup osobina i zajedno daju dijagnozu.

Šta utiče na puls

Faktori koji utiču na puls 1 su mnogobrojni, ali kvalitativne razlike julsa mogu da osete samo vrhunski dijagnostičari.

Godine života: Sto je osoba mlađa puls je brži.U pubertetu je vrlo snažan zbog rasta i sazrevanja, i kod starijih opušten i slab, jer snaga i kvalitet pulsa opadaju sa godinama.

Pol: Muškarci imaju snažniji puls od že akođe, muškarcima je jači puls nalevoj, a žena na desnoj ruci.

Telesna konstitucija: Gojazni imaju “dubok” puls.

Način života: Sportski tipovi imaju relaksiran puls koji je umeren ” “zategnut”.

Godišnja doba: U proleće puls je energičniji,u leto talasast, s jeseni plići a zimi dubok.