Puževi recepti vrste gajenje

Da li ste znali da puževi potiču iz kambriuma (pre 600 miliona godina), da su 1000 puta sporiji od čoveka, da u ustima imaju organ za sitnjenje hrane od oko 25.000 zubića i da zbog sluzi koja ima baktericidnih svojstava – ne boluju?

I pored ovog poslednjeg, samo 5 % puževa dostigne polnu zrelost, jer ga na meniju imaju crveni rođaci golaći, brojne vrste insekata (kusokrilci), a mlade puževe i njihova jaja jedu i žabe, gušteri, zmije, sitne i krupne ptice, miševi, pacovi, ježevi… U poslednje vreme sve češće je i na trpezama homo sapiensa! Od oko 400 kopnenih vrsta puževa, na sreću, u ishrani čoveka koriste se samo vrste iz roda Helix:

■ šareni (Helix aspersa)
■ vinogradarski (Helbc pomattia)
■ šumski (Helbc lucorum)

Ove tri vrste su zastupljene i u fauni Srbije, dok se u zapadnoevropskim zemljama, posebno u Italiji, koriste i:
■ rigaleta (Helbc vermiculata)
■ monacela (Helbc aperta)

Puževi recepti

Hladno predjelo

120 g barenih puževa
60 g putera
10-12 kriški prepečenog hleba
čen belog luka
grančica ružmarina
pola limuna
šaka sitno seckanog peršuna
malo maslinovog ulja
prezle biber, so…

Puževe uvaljajte u prezle u koje ste dodali malo ulja, so, biber, rendanu limunovu koru, iseckan beli luk i ružmarin i ostavite najmanje 1 sat da odstoji. Mikserom umutite puter sa nekoliko kapi limunovog soka i iseckanim peršunom i pomešajte sa iseckanim puževima. Ovim premazom namažite prepečeni hleb i jelo čuvajte u frižideru pre nego ga poslužite.

KAO SE PRIPREMAJU PUŽEVI

Šareni puž se najčešće koristi u ishrani, jer je potrebno samo pola sata da se pripremi za jelo, pa više od 70 % puževa na trpezama pripada ovoj ukusnoj vrsti.

Gajenje puževa na farmama

Šareni puž ima stalno visoku cenu (1 kg – oko 5 evra), tako da prosečan prinos od 1 kg po kvadratnom metru donosi zaradu od oko 50.000 evra godišnje PO HEKTARU. U Srbiji je gajenje ove vrste na farmama počelo 2005. kada je osnovano 35 farmi na površini od oko 15 hektara. Očekuje se da će u ovoj godini taj broj da se poveća na oko 100.
Početkom ove godine osnovano je i Udruženje uzgajivača puževa vrste Helbc aspersa, što će da omogući da farmerska proizvodnja u Srbiji dobije zamah.

Vinogradarski puž tradicionalno se sakuplja iz prirode u Srbiji, Crnoj Gori, BIH, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, izvozi u Grčku i Tursku, gde se industrijski obraduje i plasira na evropsko i svetsko tržište. Meso mu je žilavo mora da se kuva 2 sata, tako da to iziskuje velike troškove, zbog čega ima i visoku cenu.

Na farmama daje slabije rezultate (osetljiv na vetar), tako da je “mortalitet” mladih i odraslih puževa velik. Zbog preobilnog lučenja sluzi, kod ove vrste na farmama javlja se i “patuljast rast” (zakržljali mladi puževi). Dostižu polnu zrelost, reprodukuju se i daju Potomstvo koje je takođe patuljasto”. Pošto se velike količine sakupljaju iz prirode, kao i zbog slabog prinosa na farmama, gajenje vinogradarskog puža nije komercijalno isplativo.

Šumski puž je čest stanovnik šumskih i hladnijih predela Srbije, gde se sakuplja i izvozi u fabrike u Grčkoj i Turskoj. Meso mu je žilavije od vinogradarskog, tako da je za 30% jeftinije. Cenjen je zbog kućica koje najbolje podnose termičku obradu i najčešće se koriste u konjbinaciji sa mesom drugih vrsta.

Šareni puž se najčešće koristi u ljudskoj ishrani tako da je više od 70 % puževa na trpezama ove vrste.Meso mu je meko i potrebno je samo pola sata da se pripremi za jelo. Najčešće može da se kupi živ (komercijalno prosušen ostaje živ i do 4 meseca), ili smrznut sa kućicom i neobrađen, pošto dobro podnosi vetar, brzo se razmnožava (polaže oko 150 jajašaca), raste, dostiže zrelost i lako plasira na tržištu, i uspešno gaji na farmama.