Najveći mitovi u trudnoći – riba, alkohol, kafa, čaj, gojenje…

Ako želite da učinite sve što možete za zdravlje svoje bebe, ali zbunjeni ste dugačkim spiskom mitova o trudnoći, niste jedini. Većina budućih majki dele slične probleme – i podjednaku količinu konfuzije.

Nešto od te konfuzije je rezultat novih informacija koje stalno dolaze u prvi plan, ali veliki deo je prouzrokovan mitovima koje su popularizovale pojedine knjige koje upozoravaju majke da očekuju najgore, i tako nepotrebno uplašile veliki broj žena.

Ali postoje neke oblasti u kojima možemo pomoći vašem telu u drugom stanju da radi svoj posao bolje, efikasnije, i možda zdravije. Zato je vrlo važno razdvojiti mitove od činjenica.

Mitovi o ishrani u trudnoći

Među najpopularnijim – i za neke, najviše obeshrabrujućim – od svih mitova su oni vezani za svakodnevnu ishranu. Iako je od vitalnog značaja  zdravo se hraniti, to nije uvek lako, naročito kada nismo sigurni koja se hrana sme a koja ne sme konzumirati.

Dobra vest: Koja god je hrana zdrava za mamu, zdrava je i za bebu.

Praktično svo voće i povrće, žitarice, mlečni proizvodi, kao i većina izvora proteina su dobar izbor za mamu i za bebu. U suštini, postoji vrlo malo namirnica koje treba izbegavati.

Riba u trudnoći

Riba je među namirnicama koje izazivaju zabrinutost zbog toga što sadrži živu, metal koji može biti toksičan za bebe, decu, pa čak i za odrasle.

Trudnice ne smeju jesti više od dve porcije ribe prosečne veličine nedeljno(oko 340 grama).  Dozvoljene su konzervirana tunjevina, škampi, losos, som. Albakore tunjevina (poznata i kao „bela“ tunjevina), ima veći sadržaj žive od konzervirane tunjevine i dozvoljena količina ove vrste ribe je oko 160 grama nedeljno.

Riba koju treba izbegavati: sabljarka, ajkula, skuša, štuka,  jer sadrže visok nivo žive.

U američkom časopisu „Nauka“ objavljen je izveštaj da u odnosu na divlji losos, losos iz ribnjaka sadrži znatno viši nivo štetnih materija koje su povezane sa defektima i smetnjama u razvoju dece.

Iako je izveštaj pokrenuo talas panike među trudnicama, nivoi štetnih materija u uzgajanom lososu su i dalje niži od nivoa koji FDA smatra prihvatljivim.

Suština je da ne postoji  dovoljno dokaza koji ukazuju da postoji veća opasnost od konzumiranja uzgajanog u odnosu na divljeg lososa, a prednosti konzumiranja bilo koje ribe verovatno nadmašuje bilo kakav rizik.

Takođe, velika studija objavljena u britanskom medicinskom časopisu Lanset, u februaru 2007. pokazala je da je riba hrana koja je vrlo važna u ishrani u trudnoći. Istraživanje koje je uključilo skoro 12.000 dece pokazalo je da su ona dece čije su majke jele najviše ribe u toku trudnoće imala viši koeficijent inteligencije od onih čije majke nisu jele ribu. Deca majki koje su jele ribu takođe su imala bolju motoriku i veštinu komunikacije, kao i socijalne veštine.

Ključna komponenta ribe su omega-3 masne kiseline koje su od kritične važnosti za neurološki razvoj fetusa.I mada riba sadrži visok nivo omega-3 masnih kiselina, postoje i drugi dobri izvori, uključujući i laneno seme, orašaste plodove (posebno orasi), soju i jaja. Tu su i mnoge namirnice obogaćene omega-3 kiselinama, uključujući razne sokove, margarine i ulja, kao i suplementi omega-3 kiselina. Međutim, imajte na umu da su mnogi od ovih izvora omega-3 kiselina iz ribljeg ulja.

Bakterija listerija

Ostala hrana koju treba izbegavati za vreme trudnoće je ona koja je povezana listerijom, bakterijom koja može da poveća rizik od pobačaja, prevremenog porođaja, mrtvorođenosti ili bolesti fetusa.  Listerija se može javiti i u džigerici, nedovoljno kuvanom mesu i u polugotovim jelima.

Hrana za koju postoji veća verovatnoća da sadrži listeriju uključuje:

• nepasterizovano mleko i meki sirevi, kao što su feta, bri, gorgonzola, kamembert, rokfor, kezo blanko, i panela, osim ako oznaka na njemu kaže „napravljen sa pasterizovanog mleka“

• nekonzervirana pašteta (koja mora da se drži u frižideru)

• dimljeni plodovi mora koji se moraju držati u frižideru (osim ako se su već pripremljeni, tj. skuvani ili ispečeni)

Stručnjaci takođe upozoravaju protiv konzumacije nedovoljno skuvanih jaja i sirovih jaja, jer mogu biti zaraženi salmonelom. Problemi mogu nastati usled dehidratacije zbog povraćanja koje se  javlja ako se trudnica zarazi salmonelom.

Mitovi o gojenju tokom trudnoće

Jedan veliki mit postoji oko toga koliko dodatne hrane treba unositi da se podstakne razvoj zdrave bebe. Dok stara izreka „jedi za dvoje“ i dalje važi, treba imati u vidu ne treba jesti za dve odrasle osobe.

Najnovije informacije nam govore da prosečna žena treba da unosi samo oko 300 kalorija više dnevno, ako je normalne telesne težine.

U poslednje vreme pitanje koliko hrane treba unositi postalo je personalizovano. Evo kako:

Ako imate višak kilograma kada zatrudnite, onda je moguće da ne treba da dodate dodatne kalorije u svoju ishranu, i čak može biti dobro da izgubite malo težine tokom trudnoće, naročito ako se to desi jer ste prešli na zdraviju ishranu.

Jedna studija objavljena u časopisu za ginekologiju i akušerstvo u 2007. pokazuje da gojazne žene koje su dobile manje od preporučenih 15 kilograma tokom trudnoće zapravo imaju bolje rezultate trudnoće, uz manji rizik od preeklampsije, carskog reza i abnormalne veličine bebe (velike ili male).

S druge strane, ako ste neuhranjeni u trenutku kada zatrudnite, onda  ćete možda morati da dodate više od 300 kalorija dnevno i povećate telesnu težinu, kako biste što brže obezbedile uslove da vaša beba bude jaka i zdrava.

Kafa, čaj, alkohol

Neka od naših omiljenih pića – kafa, čaj i alkohol – sva dolaze pod znak pitanja tokom trudnoće. Od ova tri, alkohol je i dalje najveći razlog za zabrinutost.

Pošto se još uvek ne zna koja količina alkohola može da naškodi bebi, preporuka je da uopšte ne konzumirate alkohol tokom trudnoće.

Da li treba da se zabrinete ako dve nedelje posle pijančenja saznate da ste trudni? Stručnjaci kažu NE.

Najubedljivija veza između unosa alkohola tokom trudnoće i razvoja fetusa je fetalni alkoholni sindrom (skup simptoma koji mogu dovesti do ozbiljnih socijalnih poremećaja i poremećaja sposobnosti učenja) i on se javlja usled čestog unosa velikih količina alkohola tokom trudnoće.

Trudnoća i kofein

U istraživanju objavljenom u Američkom časopisu za ginekologiju i akušerstvo u februaru 2008, pokazalo se da žene koje konzumiraju 200 mg kofeina ili više dnevno (oko 350 ml kafe ili oko 800 ml čaja) – mogu da udvostruče rizik od pobačaja.

Umerena potrošnja kofeina ne izaziva spontani pobačaj ili prevremeni porođaj. Umeren unos kofeina je manje od 200 miligrama kofeina dnevno (oko 350 ml kafe).

Treba uzeti u obzir lični faktor rizika. Ako imate povećan rizik za pobačaj, ako imate slučaje pobačaja u porodici ili ste vi već imali pobačaj, ako ste izloženi drugim faktorima koji mogu povećati rizik od pobačaja, onda je verovatno dobra ideja da se izbegne kofein, ili bar ograniči unos kofeina.

S druge strane, ako ste mladi i zdravi i trudnoća ne nosi veliki rizik, verovatno možete bezbedno konzumirati i više od te kritične količine. Kršenje ovih pravila jednom ili dva puta tokom trudnoće ne može naškoditi bebi.

Trudnoća i svakodnevica

Od kompjutera i mikrotalasnih pećnica do farbi za kosu i laka za nokte, mitovi i činjenice se često prepliću.

• Mikrotalasne pećnice. Istraživanja nisu pokazala da mikrotalasi oštećuju fetus.

• Računari. Zračenje je minijaturno, posebno sada sa korišćenjem LCD ekrana i bez izlaganja katodnim cevima monitora iz prošlosti. Više se treba zabrinuti za opasnost od dobijanja sindroma karpalnog tunela, bolne povrede zgloba usled provođenja previše vremena za tastaturom.

• Avio-saobraćaj. Briga je izlaganje zračenju koje može doći preko rentgentskih zraka na nekim punktovima bezbednosti, i zbog letenja na velikim visinama.  Količina izlaganja ovim zracima je mala. Pored toga, nema dokaza da promena pritiska vazduha u kabinama aviona uzrokuje pobačaj ili prevremeni porođaj. Međutim, ako let traje duže od jednog sata, ustanite i prošetajte malo nekoliko puta tokom leta. Trudnoća povećava rizik od krvnih ugrušaka u nogama, baš kao i dugo sedenje.

• Mačke. Pretnja je parazit toksoplazma, koja vas može zaraziti ako dođete u dodir sa fekalijama mačaka. Način da se to izbegne je da ne čistite kutiju svoje mačke dok ste trudni. Većina ljudi koji imaju mačke su već bili izloženi ovoj bakteriji, tako da oni verovatno imaju antitela protiv nje. Za svaki slučaj, međutim, možete da zamolite svog lekara da vam uradi test krvi. Pošto se toksoplazma može naći u zemljištu, sirovom / nedovoljno pečenom mesu, i neopranom voću i povrću, možete da sprečite infekciju dobrim kuvanjem hrane, temeljnim pranjem namirnica i nošenjem rukavica u bašti.

• Farba za kosu. To je stari mit koji je teško iskoreniti, uglavnom zato što lekari  preporučuju ženama da se ne farbaju tokom trudnoće, naročito tokom prvog tromesečja, kada se kritične razvojne promene dešavaju kod bebe. Do sada nije bilo istraživanja koja bi pokazala direktne veze između farbe za kosu i zdravlja fetusa, kao ni njegovu povezanost sa hemikalijama za ispravljanje kose ili trajno uvijanje kose. Istraživanje na životinjama pokazalo je da farba za kosu kod pacova uzrokuje povećan rizik od katarakte kod potomstva.

• Lak za nokte. Hemikalije za zabrinutost su ftalati i oni se nalaze ne samo u nekim lakovima za nokte, već i u lakovima za kosu, dezodoransima i drugim proizvodima za ličnu negu kao i u mnogim sprejevima za osevažavanje prostorija. Iako nema jasnih dokaza da ove hemikalije izazivaju probleme, mnoge studije su pokazale dokaze da su ftalati endokrini ometači – hemikalije koje mogu imati uticaja na polne hormone. U jednoj maloj studiji sprovedenoj na Univerzitetu u Ročesteru 2005, istraživači su došli do dokaza da veća izloženost majki ftalatima tokom trudnoće uzrokuje veći rizik od genitalnih abnormalnosti kod dečaka.

• Nega kože. Osnovni problem u ovoj kategoriji i dalje je lek za akne  Accutane, oralni retinoid koji se daje na recept. Pošto istraživanja pokazuju da je  akutan povezan sa defektima kod novorođenčadi, u SAD-u je izdat propis koji zahteva od žena u reproduktivnom periodu, pre nego što dobiju recept, da se obavežu da će koristiti kontracepciju .

• Pušenje. Pušenje nije samo loše za vaše zdravlje, već je loše i za vašu bebu. Pušenje udvostručuje šanse da se beba rodi sa malom težinom,  i povećava rizik od prevremenog porođaja. Prerano rođene bebe sa malom telesnom težinom imaju povećan rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema tokom perioda novorođenčeta, kao i od hroničnih doživotnih invaliditeta uključujući cerebralnu paralizu, mentalnu retardaciju i smetnje u učenju.