Zelena salata kao lekovita biljka
Zelena salata (Lactuca sativa) je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka koju koristimo kao lisnato povrće. Danas postoje stotine kultivara koje koristimo u prehrani i koje su manje-više slične u svom hemijskom sastavu. Manje je poznato da je ona jedna od lekovitih biljaka. Još u doba starog Rima koristio se njen sok kao sredstvo protiv opeklina, privijanjem listova izvlačio se gnoj iz čireva i gnojnih rana. U srednjem veku njen sok se pio kod upala grla, upornog kašlja i omekšavanja sluzi, a koristila se i za poticanje rada bubrega, izbacivanje vode iz organizma. No, i u starom Rimu i staroj Grčkoj i srednjem veku najčešća je bila njena upotreba u smirivanju centralnog nervnog sistema. U tu svrhu salata se koristila regularno kao lekovita biljka protiv nesanice i nervoze, protiv tuge i depresije, želučanih nervoza pa čak i kod pojačanog lupanja srca. Koristila se većinom sirova, na način da se dnevno u terapijske svrhe jelo 1 do 1,5 kg salate tokom dana. Puno ređe koristila se na način klasičnog infuza, prelivanjem ključalom vodom suvog lista salate. Većinom zato jer je za ovo njeno delovanje zaslužan laktukarij, mlečni sok koji se većinom nalazi u korenu, lisnim rebrima i srcu salate.
Od minerala salata sadrži najviše kalijuma, kalcijuma i natrijuma. Osim minerala sadrži i vitamine: najviše vitamina C, vitamin E koji je snažan prirodni antioksidans i koji štiti ćelije tela od oštećenja i kancerogenih učinaka. Zelena salata sadrži vitamine A i B2 koji su korisni za oči, kožu, sluznicu, polne žlezezde, a nazivaju se i “vitamini lepote”.
Uz to sadrži folnu kiselinu, vitamine B1 i B6, fosfor, gvožđe, magnezijum, bakar, mangan i cink, elemente koji su neophodni za dobro funkcioniranje mišićnog tonusa i zdravlja kože.
Dakle, osim što je dobra za smirivanje psihe pod stresom, dobra je i za zdravo funkcioniranje tela te time postaje vrlo poželjna biljka za današnjeg, modernog čoveka.
Ako je zbog slabog želuca ne možete koristiti u sirovom obliku, možete je koristiti kuvanu kao bilo koje drugo lisnato povrće, pripremite je kratko prokuvanu kao špinat ili blitvu. Naravno, uvek birajte onu uzgajenu na prirodan način. Osim osećaja smirenosti, dobrobiti zbog nutrijenata, koristi će imati i vaše telo jer nikakva fitness dvorana ili pilates treninzi neće vežbati ove grupe mišića. Proljećna obrada zemlje, okopavanje i drugi radovi u vrtu zasigurno će vas podsetiti na mišiće za koje niste niti znali da postoje. Garantirano.
