Voće josta – dete ribizle i ogrozda

Josta je voće nastalo ukrštanjem crne ribizle i evropskog ogrozda. Žbun joj ste je visok do 15 cm i po bujnosti prevazilazi postojeće sorte crne ribizle i ogrozda.Josta je otporna na niske temperature kao i ogrozd a nema trnove, baš kao ni ribizla. Postoje podaci da se može gajiti i na 1.200 m nadmorske visine. Naravno, tada je sazrevanje kasnije. Inače, voće josta sazreva krajem juna, početkom jula.

Pupoljci su joj jajoliki a pri vrhu oštri. Rano kreću u proleće. Josta ima lep cvet, deluje dekorativno. Cvetovi su joj krupni, veći od cvetova ribizle i ogrozda. Po 3-5 cvetova obrazuje cvasti na jednogodišnjim izdancima.
Josta ima plodove koji su zagasito crvene čak i crne boje, prosečne mase oko 3 g. Po sazrevanju, dugo mogu da ostanu na rodnim lastarima. Jestivi su sveži, prijatnog su i osvežavajućeg ukusa.Sadrže značajne količine vitamina C. Koriste se za proizvodnju džemova i slatka. Mogu i da se zamrzavaju i tom prilikom ne gube u kvalitetu.

Josta uspeva u svim područjima kontinentalnog podneblja, posebno na zemljištu osrednje plodnosti, ali treba da je rastresito i dobro nađubreno zgorelim stajnjakom ili kompostom, najmanje 150 kg no aru.

Josta sadnja

Ožiljeni izdanci i reznice sade se od jeseni do proleća i to pre nego što krenu vegetativni pupoljci. Jamice za sadnju su prečnika 25 do 30 cm, dubine oko 40 cm.
Koren se prekrije rastresitom zemljom, na se izgazi da bi se istisnuo vazduh. Ako je zemlja suva, preporučuje se zalivanje sa oko 5 litara vode i na kraju se prekrije rastresitom zemljom.
Sadnja se obavlja sa razmakom od 2m između redova, a u redu 1 do 1,2m.
Pun rod dobija se posle treće godine. Zasad treba redovno obrađivati, đubriti i orezivati, tako da po žbunu ostane 3-4 (jedno, dvo, tro i četvorogodišnjih) lastara. Četvorogodišnji se posle berbe uklanjaju.

Jostu valja gajiti na okućnicama. Brzo raste, nema trnja, otporna e prema većini prouzrokovača bolesti ogrozda i crne ribizle a njeni plodovi zdrava su poslastica.

SORTE JOSTE

Jostine je sorta bujnog rasta letorasta, izrazito visoke rodnosti. Plodovi su zagasito ljubičaste boje i imaju masu oko 3 grama.

Jogranda ima žbun umerenijeg rasta. Daje krupne plodove ranijeg sazrevanja.

Joheline je dobijena ukrštanjem crne ribizle (silvergiters), nekada vodeće sorte kod nas i ogrozda zelenih bobica. Plodovi su nakiselog ukusa koji podseća na ukus ribizle i ogrozda.