Zaštita od krpelja – kako odstraniti krpelja
Proleće je vreme za napad krpelja, pa je važno primeniti sve mere opreza kako vam boravak u prirodi ne bi preseo! Pre ostalog treba izbegavati boravak u šumovitim područjima i na neuređenim travnatim površinama. Zatim, nositi odeću sa dugačkim nogavicama i rukavima, i zatvorenu obuću. Na povratku kući prekontrolisati telo i garderobu, otklanjajući svaku sumnju.
Kad krpelj zaražen boreliom burgdorferi već ubode i ostane prikačen dovoljno dugo, može da prenese opasnu infekciju.
Prvi znaci bolesti javljaju se najdalje za mesec dana. Na mestu uboda pojavljuje se prstenasto crvenilo (ervthema migrans), što je siguran znak početne faze bolesti.Mogu da se pojave uvećane limfne žlezde, povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Ako se u ovoj fazi ne pristupi lečenju, posle 6 do 8 nedelja može da dode do zapaljenja moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa, što je drugi stadijum bolesti. Propušteno ili neadekvatno lečenje, posle deset meseci ili više godina može da dovede do trajnog oštećenja zdravlja i invalidnosti.
Kako odstraniti krpelja
Odstranjivanje krpelja zahte stručnost i najbolje je da se obavi u zdravstvenoj ustanovi. Krpelja treba što niže obuhvatiti pincetom, bez pritiskanja, gnječenja kidanja. Nikako to ne treba to činiti priručnim niti hemijskim sredstvima kao što su alkohol, ulje, aceton ili lak za nokte, kako to nekad ljudi čine na svoju ruku. Posle odstranjivanja krpelja, mesto uboda obavezno dezinfikovati.
Ranim uklanjanjem krpelja sprečava se infekcija, a antibiotska terapija se uključuje u slučaju pojave prvih simptoma infekcije. Ne sumnjivo je dokazano da dužina prisustva krpelja povećava rizik prenosa infekcije i da se ona ne dešava u prvih 24 sata od uboda. Opšeprihvaćeno je da lečenje treba započeti tek na pojavu prvih znakova i simptoma infekcije. Ovakav stručni stav primenjuje se i u radu Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu. Prilikom procene da li treba započeti i antibiotsku terapiju, naročita pažnja usmerena je na decu predškolskog uzrasta, dužinu prisusrva krpelja na koži, njegov razvojni stadijum, da li je ubod nastao na području za koje se zna da ima zaraženih krpelja.
Krpelji su naročito osetljivi na temperature niže od 10 i više od 35 stepeni, te na nisku vlažnost.
U fazama kada ne parazitiraju, krpelji ne mogu da prežive relativnu vlažnost manju od 80 procenata, što ih ograničava na staništa bljaka koje zadržavaju vlažnost okolnog zemljišta.
U tom svetlu preduzimaju se mere uređenja staništa, kako bi se eliminisali uslovi koji pogoduju održavanju krpelja i smanjenju njihovog broja.Preporučuje se redovno košenje trave, spaljivanje rastinja i otpadaka, uklanjanje žbunja i otpalog lišca.Uz to primenjuju se insekticidi pogodni za upotrebu u naseljenim mestima i seoskim domaćinstvima.
Svaki treći krpelj nosi „seme” opake infekcije pa je najbolje u svakoj divljoj travi otvoriti četvoro očiju.
LAJMSKA BOLEST
Lajmska bolest je bakterijska zaraza koja napada ceo organizam, a posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Ima niz različitih simptoma, nepredvidiv tok i sklona je recidivima, pa i hroničnim oblicima. Otkrivena je u vreme epidemiju upale zglobova (artritisa) 1975. u američkom gradu Lajmu, kada je njen nastanak povezan sa ubodima krpelja. Srećom, nisu svi krpelji zaraženi opasnom bakterijom. Prema rezultatima najnovijih istraživanja na području Beograda zaraženo je oko 30 posto krpelja.
