Slabost i nemoć u nogama i rukama (uzroci i lečenje)

Muči vas slabost i nemoć u nogama i rukama? Otkrićemo Vam moguće uzroke i pomoći da prevaziđete ove tegobe.

Da bismo odgovorili na ova pitanja, prvo se moramo pozabaviti time šta podrazumevaju slabost i nemoć u nogama i rukama.

Odgovor na ovo pitanje je veoma važan kako biste utvrdili da li imate simptome koji ukazuju na to i kako biste se pozabavili rešenjem ovog problema.

Slabost u nogama može biti simptom ozbiljnog oboljenja, a najgore od svega je to što ga ljudi, nažalost, često ignorišu, naročito zato što je osećaj slabosti zasnovan na subjektivnom osećaju. Ipak, to nikako ne smete zanemarivati.

Slabost i nemoć u nogama je prvi znak paralize usled pritiska na nerve u donjem delu leđa. Slabost u nogama je često praćena gubitkom osetljivosti na dodir i sevajućim bolom, koji se obično javljaju pre samog osećaja slabosti u nogama. Dakle, gubitak osetljivosti na dodir i sevajući bol mogu se smatrati zabrinjavajućim znakovima, koji nagoveštavaju da će nastupiti slabost nogu.

To znači da ovaj problem treba shvatiti ozbiljno i na vreme se obratiti lekaru. Ovo je posebno važno za osobe koje pate od bolova u dodnjem delu leđa, jer je kod njih rizik osećaja slabosti nogu povećan.

Šta zaparavo znači slabost u nogama ?

Slabost i nemoć u nogama se veoma često može pomešati sa osećajem umora ili osećajem težine, koji se javljaju nakon dugog i napornog dana.

Dakle, osećaj umora podrazumeva oslabljenu jačinu mišića nogu, što se manifestuje nesposobnošću izvođenja određenih kretnji stopala ili noge. Slabost nogu se takođe može pomešati i sa mišićnim grčevima ili artritisom, koji takođe izazivaju nemogućnost nekih kretnji stopala ili noge, praćenu bolom.

Osećaj slabosti u nogama ometa hodanje, posebno kada su zahvaćeni mišići stopala. Ova pojava poznata je kao pad stopala ili viseće stopalo, a karakteriše je nemogućnost odizanja prednjeg dela stopala.

Šta je slabost u rukama ?

Sada kad smo definisali kako izgleda slabost u nogama, ostaje nam da definišemo kako izgleda slabost i malaksalost u rukama.

Osećaj slabosti u rukama i nogama su često povezane pojave, što dovodi do toga da ljudi pored slabosti u ovim delovima tela doživljavaju tremor, nekontrolisane pokrete ili trzaje u oblasti slabosti. Ukoliko dođe do toga da osećate slabost celog tela, to je često uzrokovano bakterijskom ili virusnom infekcijom kao što je običan grip ili pak nešto ozbiljnije oboljenje – hepatitis.

Da li često postavljate ovo pitanje:

Zašto nemam snage u nogama ?

Sada kad smo precizno definisali kako izgleda slabost u rukama i nogama, ostaje nam da vas upoznamo sa tim koji su uzoci slabosti i nemoći u rukama i nogama.

Uzroci slabosti u rukama i nogama mogu biti:

Grip
Bolesti štitne žlezde
Anemija (koja može nastati usled izrazitog gubitka krvi tokom menstruacije)
Depresija
Nedostatak sna
Slabo kontrolisan dijabetes ili još uvek nedijagnostikovan dijabetes
Kongestivna srčana insuficijencija
Nedostatak vitamina B-12
Neželjeni efekti lekova
Zapaljenska bolest mišića (polimiozitis)
Rak
Moždani udar
Srčani udar
Povrede nerava ili mišića
Predoziranje lekovima ili vitaminiima
Trovanje

Slabost u nogama kod starijih osoba

Slabost u nogama i drhtanje se, logično češće javljaju kod starijih osoba nego kod mlađih. Padanje stopala, koje smo već pomenuli, veoma je česta pojava kod starijih osoba. To može biti posledica slabosti potkoleničnog mišića, spastičnosti mišića ili spuštanja karlice usled slabosti proksimalnih mišića sa bočne strane.

Slabost u nogama i vrtoglavica

Ono što treba da znate jeste to da su slabost u nogama i vrtoglavica povezani pre svega sa psihom, tačnije sa paničnim napadom. Prilikom paničnog napada slabost u nogama i vtroglavicu prate: lupanje srca, znojenje, slabost u rukama, suvoća usta, nedostatak vazduha, osećaj mučnine, povraćanje, zamuckivanje, gubitak apetita, grčevi i bolovi u stomaku, stezanje u predelu srca.

Ako su prisutna najmanje 4 pokazatelja psihofizičkog uzbuđenja za vreme iznenadnog straha, velika je verovatnoća da doživljavate napad panike. Osobe koje pate od paničnog poremećaja poseduju neobjašnjiv strah od fizičke propasti.

Ovo ne treba mnogo da vas zabrinjava. Sasvim je logično i normalno da ćete se obratiti psihologu kako biste prevazišli ovaj problem.

Slabost u nogama i anksioznost

Slabost u nogama i anksioznost su usko povezani sa slabosti u nogama i vrtoglavicom. S druge strane, anksioznost je povezana sa svakodnevnim stresom, koji većina nas ne može da izbegne s obzirom na moderan životni tempo. Stručno govoreći, anksioznost je emocija, čak stanje koje se javlja kada je čovekov misaoni proces usmeren na budućnost. Čovek svojim umom projektuje zamišljene situacije u budućnosti i sumnja da će imati kapaciteta da se suoči sa situacijom i tada anksioznost postaje intenzivnija.

Nemojte sumnjati u sebe i nemojte se opterećivati budućim situacijama. Živite sada. Ukoliko ne možete sami da prevaziđete ovaj problem, javite se psihologu i to će biti rešeno.

Slabost u kolenima

Slabost u kolenima, koja je praćena bolom u kolenima, može uticati na ljude svih uzrasta. Dakle, ona nema veze sa godinama starosti i starosnom granicom. Slabost u kolenima može biti posledica povrede ili pak posledica oboljenja kao što su artritis, giht i razne druge infekcije. Pored bola, slabost u kolenima može biti praćena i:

Oticanjem i ukočenošću
Crvenilom i toplinom na dodir
Nestabilnošću
Krckanjem kolena prilikom pomeranja
Nemogućnošću ispravljanja noge, odnosno kolena

Atrofija mišića nogu

Atrofija mišića nogu uglavnom nastaje kao posledica neke bolesti ili povrede, prilikom čega nam se čini teško ili gotovo nemoguće da pomerimo nogu. Ukoliko se ne krećete, javlja se atrofija mišića nogu. Pored toga, i sam proces starenja kod čoveka dovodi do postepene atrofije mišića.

Ukoliko imate simptome atrfoije mišića, bez odlaganja se javite lekaru kako bi se tačno odredio uzrok ove pojave. Veoma je važno prepoznati simptome atrofije mišića i odrediti odgovarajuću terapiju koja će vam pomoći da prevaziđete problem.

Slabost i malaksalost u rukama i nogama

Kao što smo već napomenuli i utvrdili, slabost i malaksalost u rukama i nogama su veoma često usko povezani. Dakle, osećaj slabosti i malaksalosti u rukama i nogama često mogu imati iste uzroke. Slede uzroci koji mogu dovesti do slabosti i malaksalosti u rukama i nogama:

Povreda ruke ili noge
Artritis
Cista
Slomljena kost
Infekcija mekih tkiva ruke ili nofe
Mišićna distrofija
Miopatija
Tendinitis
Amitrofična lateralna skleroza
Sindrom karpalnog tunela
Cerebralna paraliza
Multipla skleroza
Disbalans elektrolita
Fibromijalgija
Trovanje tešnkim metalima
Malnutricija
Tumor na mozgu
Teška infekcija praćena visokom temperaturom
Moždani udar

Kako nastaje slabost nogu?

U nozi se nalaze nervi koji potiču iz kičmene moždine i kičme u donjem delu leđa (lumbalna ili slabinska kičma). Ovi nervi se pritežu od donjeg dela leđa do različitih delova noge i odgovorni su za osetljivost na dodir i kretnje.

Kičmeni pršljenovi u donjem delu leđa su često izloženi bolestima, kao što su iskliznuće diska (iskliznuće međupršljenskog diska (slike 1, 2), koji normalno leži između dva kičmena pršljena, dovodi do pritiska na nerve ili kičmenu moždinu), išijas (pritisak na jedan od pet kičmenih korenova nerava koji grade išijadični nerv) i lepra, odnosno guba (fibroza površinskih nerava koji se nalaze blizu kože). Oštećenje nerava izazvano ovim bolestima, za posledicu ima abnormalno funkcionisanje delova koje inerviraju ovi nervi (obično mišića i osetljivosti na dodir).

Stoga, kada veći deo noge nema inervaciju, poput velikog butnog mišića, to dovodi do toga da je osoba nesposobna da izvodi kretnje za koje je zadužen taj deo (mišić) ili da je neosetljiva na dodir u tom delu.

Zašto se slabost nogu smatra hitnim slučajem?

Oštećenje nerava je skoro uvek trajno, pošto se nervno tkivo ne obnavlja lako. Jedino može da se spreči dalje oštećenje, tako što će se ustanoviti uzrok i primeniti lečenje, ali oštećeni nerv ne može da se popravi.

Postoji okvirni vremenski rok u trajanju od nekoliko dana, između pojave osećaja slabosti u nogama i trajnog oštećenja nerava. Iz tog razloga, ako se slabost nogu leči tokom ovog perioda, moguće je izbeći trajno oštećenje nerava i pokretljivost noge može da se ponovo uspostavi.

Zbog toga je veoma važno da što pre tražite lekarsku pomoć i obavite sva ispitivanja, kako biste lečenje završili u ovom okvirnom roku.

Dijagnostikovanje slabosti nogu

Do slabosti u nogama najčešće dolazi usled pritiska na nerve u donjem delu leđa. Zato se bol u donjem delu leđa ne sme ignorisati, posebno ako je dugotrajan.

Sevajući bol, koji se pruža od donjeg dela leđa do kolena ili gležnja, nastaje usled nadraženosti nerava do koje dolazi zbog pritiska.

Ova pojava se zove i išijas, jer se bol javlja na putu išijadičnog nerva – koji se grana od donjeg dela leđa kroz kukove i zadnjicu i spušta se niz svaku nogu. Ovaj nerv je zadužen i za osećaj dodira.

Inicijalna ispitivanja podrazumevaju ispitivanje mišića nogu, koje obavlja lekar. On će od vas tražiti da napravite nekoliko jednostavnih pokreta i izmeriti snagu tih pokreta, tako što će staviti svoju šaku nasuprot vaše noge.

Osetljivost na dodir se takođe ispituje, pomoću smotuljka vate ili čiode, kako bi se utvrdila tačna regija koja je neosetljiva na dodir.

Ovo je od koristi za utvrđivanje mesta na kome je došlo do pritiska na nerv, pa ostala ispitivanja mogu da se usmere na tu regiju.

U uobičajene dijagnostičke metode za utvrđivanje uzroka slabosti nogu spadaju:

Rentgenski snimak donjeg dela leđa (slabinske kičme), kojim se isključuje abnormalnost kostiju, poput preloma ili spondiloze (okoštavanja pršljenova) (slika 3). Ovo je prvi pregled za sve moguće uzroke, a posebno je važan u slučaju traumatske nezgode, poput pada ili saobraćajnog udesa.
Magnetna rezonantna tomografija (MRI) pomaže kod dijagnostikovanja povreda i abnormalnosti, poput iskliznuća diska, izbočenosti (protruzije) međupršljenskog diska, pritiska na nerv itd. Meka tkiva koja se ne vide na rentgenu, na magnetnoj rezonanci se vide, pa zato uzroci povezani sa njima mogu tačno da se dijagnostikuju.
Ispitivanje električne provodljivosti nerava se koristi kod bolesti koje se teško uočavaju na rentgenu i magnetnoj rezonanci – lepra, sifilis itd., a koja su povezana sa nervima. Tokom ovog ispitivanja se male elektrode uvode u različite delove tela i meri se električna aktivnost nerava u tim delovima.

Nakon ovih ispitivanja i fizikalnog pregleda, slabost u nogama može da se pripiše pritisku na kičmenu moždinu , pritisku na kičmeni nerv, ili bolesti lokalnog nerva.

Pritisak na kičmeni nerv ili kičmenu moždinu je uglavnom posledica izbočenja međupršljenskog diska. Međutim, u neke druge uzroke spadaju i tumori kičme, išijas, dislokacija pršljena (spondiloza), prelom pršljena i spinalna stenoza (suženje kičmenog kanala).

Bolesti lokalnih nerava su lepra, sifilis, prekid nerva usled povrede i neurofibromi (vrsta benignog tumora vezivnog i nervnog tkiva).

Lečenje slabosti nogu

Slabost u nogama usled bolesti lokalnog nerva leči se kao i uzročno oboljenje. Većina ovih bolesti leči se lekovima i ne zahteva operaciju. Međutim, lekovi moraju da se uzimaju mesecima, a ponekad i nekoliko godina.

Slabost u nogama koja je posledica pritiska na kičmenu moždinu ili nerv, češće se leči operacijom nego lekovima. Bolesti poput išijasa i preloma pršljena, obično se leče ležanjem i analgeticima, u periodu od 6 nedelja.

Potom slede postepene vežbe i fizikalna terapija kojima se jačaju mišići. U druge lekove koji služe za ublažavanje bola, služe mišićni relaksanti i neuro vitamini.

Sve dok se bespogovorno pridržavate plana lečenja, komplikacija neće biti. Međutim, ako odstupite od ovog plana, možete završiti kao paraplegičar.

Operacija tumora kičme ili izbočenja međupršljenskog diska, preduzima se samo kada su prisutni slabost nogu ili neosetljivost na dodir. Pacijent će nakon operacije, morati da nosi i ortozu (pojas za leđa koji podupire kičmu i ograničava neke pokrete), u periodu od 6 – 8 meseci, sve dok kosti i mišići ne povrate snagu. Običan bol u donjem delu leđa ili sevajući bol ne bi trebalo da se shvataju kao alarmni signal za operaciju. Oni su samo pokazatelji da je potrebno medicinsko ispitivanje zbog moguće slabosti nogu.

Operacija kičmene moždine ili kičmenog stuba nije potpuno lišena rizika. Postoje šanse da pacijent nakon operacije ostane paralizovan. Od pacijenta se zahteva da potpiše da je svestan ove pogubne posledice i da pristaje na operaciju. Kod prisutne slabosti nogu, operacija je logično rešenje, jer će pacijent bez operacije na kraju ipak biti paralizovan. Međutim, kada nema slabosti nogu, još ima vremena da se pokuša sa lekovima i fizikalnom terapijom radi poboljšanja stanja.