Najpopularniji domaći džemovi – poslastica za decu i odrasle

Džem je jedna od onih namirnica na kojima su odrastale generacije u čije vreme nije bilo kroasana, tosteva, hamburgera i pica. Bilo da je samo on namazan na krišku hleba, bilo da je preko margarina ili putera, bio je – a i danas je mnogima omiljeni doručak. Može biti i užina i večera, a pravi je delikates kad se stavi u kiflice i štrudle.

Kako se zapravo priprema džem, koje su omiljene vrste i zašto je nezamenjiva poslastica u svakom domaćinstvu? Pročitajte.

Kako se pravi domaći džem?

Popularni namaz od voća oduvek se pravi na isti način, kratkim ukuvavanjem jednake količine voća i šećera. Кrupnije voće je dovoljno samo iscepkati na polovine, kako bi se izvadile koštice. Tako prepolovljeno voće se ne ljušti, sem ako neko baš ne voli ostatke kožurice u džemu. Može se, eventualno, iseći na nešto sitnije komade, posebno ako je o kajsijama, breskvama ili krupnijim šljivama reč. Višnje i trešnje je potrebno samo očistiti od koštica. Nepotrebno je usitnjavati ih, baš kao ni maline, kupine, borovnice, sitnije vrste šljiva, sve popularnije drenjine, jagode. Danas se ovi domaći proizvodi mogu kupiti online, na sajtu Domaće iz Srbije. Priuštite sebi pravi prirodni džem koji se u malim gazdinstvima proizvodi po tradicionalnoj recepturi.

Kod nas je veoma popularan džem od šipuraka, ali je proces njegovog pravljenja daleko komplikovaniji zbog samog načina prerade ovih plodova. Naravno, postoji instant rešenje za domaćice koje nemaju ni vremena ni strpljenja da beru i dovode šipak do onog nivoa kada počinje kuvanje. Dovoljno je da se kupi čuveni sirup od šipaka i samo se ukuva sa šećerom.

Omiljeni džemovi na našim prostorima

Džemovi od šljiva i kajsija su verovatno najomiljeniji, od svih vrsta voća od kojih se prave na ovim našim prostorima. Nema im zamene kada je reč o palačinkama, neizostavnom delikatesu na svakoj trpezi za doručak, slatkiš ili užinu. Slično je i kada je reč o Saher torti, jer je ona nezamisliva bez džema od kajsija.

Kajsije su nekoliko prethodnih godina imale strahovito visoku cenu, zbog čega su i najupornije domaćice odustajale od pravljenja ovog džema ili pak pravile teglu-dve, koliko da se ne prekine porodična tradicija. Zbog svog slatkasto-kiselkastog ukusa, inače, ovaj džem ima posebno mesto među našim džemovima.

Recept

Zdrave, cele i zrele plodove oprati, pocepati na polovine (eventualno još malo usitniti), pomešati sa jednakom količinom šećera i staviti da se kuva na umerenoj vatri. Najbolje je da to bude smederevac, ako imate prilike da ga koristite. Preporučljivo je kuvati manje količine, ma kolika da vam je šerpa. Razlog za to je što se lakše i brže se ukuva, a teže zagoreva. Potrebno je skoro sve vreme mešati smesu, kako ne bi došlo do zagorevanja pekmeza.

Kuva se dvadesetak minuta. Dobija se namaz u kojem su vidljivi komadi voća, ukoliko takav džem volite. Naravno, uvek možete voće i više usitniti, kako biste dobili džem koji se lakše maže na hleb.

Budite sigurni da se džem neće pokvariti, ukoliko ga toplog sipate u sterilisane, prethodno oprane tegle. Tople tegle zatvorite, stavite u toplu rernu pa kroz desetak minuta povećajte temperaturu i tako sterilišite džem. Čuvajte u ostavi, na tamnom i suvom mestu. Posle otvaranja, džem iskoristite u roku od mesec dana, kako ne bi došlo do njegovog eventualnog buđanja.

Napomena za džem od kajsija: Ako želite najsvetliju žutu boju džema, potrebno je da kajsije koje ste prepolovili nakratko potopite u rastvor od jedne kašike gašenog kreča u vodi. Posle toga kajsije detaljno operite. Ovo se, inače, obavezno primenjuje prilikom kuvanja slatka od kajsija, kako zbog boje, tako i da bi one ostale čvršče. Zasto je potreban oprez ako su plodovi namenjeni za džem: bukvalno samo ih provući kroz krečnu vodu.

Velika količina šečera, osim što džemu daje slatkoću, služi i kao izvanredan prirodni konzervans. Zato džemu nije potrebno dodavati ništa sem voća, pa čak ni one savremene vrste šećera obogaćene želatinom, koje su namenjene pravljenju džema.

Najkomplikovanija je priprema džema od šipuraka

Džem od šipaka ili kako mnogi vole da kažu – džem od šipuraka, oduvek je bio među omiljenijim u našim porodicama, ali i onaj čije je spremanje najkomplikovanije. Naše bake i majke imale su dovoljno volje i strpljenja, pogotovo one koje nisu bile u radnom odnosu, pa su ga pravile same od početka do kraja. Plodove su brale po selima ili na poljima oko gradova, kuvale ih, pasirale, cedile kako bi uklonile sitne koštice i ostale nepotrebne sastojke i zatim dobijenu smesu ukuvavale u džem.

Danas se na prste mogu nabrojati domaćice koje se mogu pohvaliti time da same prave osnovnu sirovinu za kuvanje džema od šipaka. Na sreću, postoje ljudi se bave skupljanjem i branjem šipuraka, kao i pravljenjem čorbe od koje se kuva ovaj džem.

Džemovi od višanja, trešanja, malina – delikatesi koje obožavamo

Srbija je jedan od najvećih proizvođača višanja u Evropi. Uz to, zahvaljujući darovima podneblja na kojem raste, višnja se odlikuje svim onim svojstvima koja su potrebna da bi se od nje dobile kvalitetne prerađevine, pa i džem.

Najteži deo u procesu spravljanja džema od višanja, pa i trešanja je vađenje koštica. Kao pomagala mnoge domaćice koriste razne sprave, počevši od ukosnica i minijaturnih kašičica kojima se vade koštice, do manjih ili većih alatki kojima se izbijaju koštice iz plodova.

Kada su koštice izvađene, ostalo teče vrlo brzo i lako. Ukuvavanje dvadesetak minuta, kao što važi i za ostalo voće, pakovanje u sterilisane tegle, sterilizacija i odlaganje na tamno i suvo mesto. Ako vam preostane koja teglica posle zime, vaši ukućani će vam biti zahvalni.

Volite džem od smokve, borovnice i šumskog voća?

Srbija je poslednjih decenija postala i zemlja smokava, mada ovo voće uglavnom vezujemo za primorske krajeve. Smokva, jedna od voćki sa najvećim sadržajem šećera, za džem bi trebalo da bude potpuno zrela. Nedozrela smokva je pogodna za slatko. Kuva se kao i ostale vrste voća.

Borovnice su poslednjih godina sve pristupačnije voće, kako zbog sve većeg broja plantaža koje neprestano niču, tako i iz cenovnih razloga – nisu više papreno skupe kao nekada. Jednako je popularan i džem od divljih borovnica, kao i od drenjina. Ovi džemovi se izdvajaju po karakterističnim bojama i ukusu, koji su prepoznatljivi među svim ostalim voćem.

Pomalo zaboravljamo džem od dunja, koji će uskoro postati raritet. Ali zato mnoge domaćice svake godine naprave bar nekoliko teglica džema od citrusa, neretko i od bundeve i kivija. Mada je džem prevashodno proizvod od jedne vrste voća, bez ikakvih dodataka sem šećera, na tržištu se mogu naći i džemovi, koji su kombinacija dve ili više vrsta voća. Postoje i varijante u koje se dodaju začini poput lavande, cimeta ili ruma.

U svakom slučaju, džem ostaje i opstaje kao omiljena namirnica na našem podneblju, na kojem i zemljište i sunce i kiše doprinose njegovom divnom ukusu, omogućavajući voću da se rađa i zri.

Fotografija:

https://pixabay.com/photos/apricot-jar-jam-food-breakfast-268076/

https://pixabay.com/photos/jar-of-jam-raspberries-berry-fruit-2431756/

https://pixabay.com/photos/plums-jam-fruit-healthy-jar-5498945/