Gilbertov sindrom simptomi, lečenje, ishrana

Gilbertov sindrom

Dijagnoza Gilbertovog sindroma je neophodna pre svega da bi se isključile druge bolesti kao što su bolesti hepatitisa, kamen u žuči, i oboljenja krvi . Gilbertov sindrom je stanje (nije bolest) koje je inače bezopasno, sa blagom žuticom kao primarnim simptomom koji se javlja u prekidima.

Gilbertov sindrom je prvi put opisan od strane francuskog lekara, Augustina Nikolasa Gilberta, i na taj način je nazvan po njemu. Ovo stanje utiče na sredovečno stanovništvo, a prvenstveno više na muškarce nego na žene . Oko 5- 10 % opšte populacije ima ovaj problem, koliko je poznato. Većina pacijenata je dijagnostikovano slučajno, nakon što testovi krvi pokažu povišen nivo bilirubina.Gilbertov sindrom je nasledni poremećaj koji utiče na jetru, i često je neprimećen kod većine osoba zbog odsustva bilo kakvih simptoma.

Gilbertova bolest je blagi genetski poremećaj jetre u kome telo ne može pravilno da obradi bilirubin, žućkasti proizvod otpada koji se formira kada se dele stara ili istrošena crvena krvna zrnaca (hemoliza).

Pojedinci koji imaju Gilbertov sindrom imaju povišene nivoe bilirubina (hiperbilirubinemiju), jer imaju smanjen nivo specifičnog enzima jetre potrebnog za eliminisanje bilirubina.

Većinom kod osoba koje imaju Gilbertov sindrom ne javljaju se nikakvi simptome (asimptomatsko stanje) ili mogu pokazivati samo blagu žutu boju kože, sluzokože i beonjača (žutica). Žutica možda neće biti vidljiva do adolescencije.Nivoi bilirubina se mogu povećati usled stresa, napora, dehidracije, konzumiranja alkohola, gladovanja, i / ili neke infekcije. Kod nekih pojedinaca, žutica može postati očiglednija kada se aktivira jedan od ovih uslova koji.

Gilbertov sindrom znaci i simptomi

• Žućkasta koža i oči
• Mučnina
• Umor
• Bol u stomaku (na desnoj strani)

Iako se Gilbertov sindrom može prepoznati ubrzo nakon rođenja, on obično ostaje neotkriven dugi niz godina. Epizode blage žutice mogu da se pojave kod mladih i odraslih osoba i češće kod muškaraca nego žena. Često, epizode žutice su slabog intenziteta pa se previđaju. Gilbert sindrom je povezan sa promenljivim nivoima bilirubina u krvi (hiperbilirubinemije).Nivoi bilirubina se povećavaju kao što smo pomenuli sa stresom, dehidracijom, gladovanjem, infekcijama ili izloženošću hladnoći.Žutica je kod mnogih vidljiva samo kada jedan od tih pokretača podiže nivo bilirubina u krvi .

Neki oboleli su prijavili nejasne, nespecifične simptome uključujući umor, slabost i probleme gastrointestinalnog trakta, kao što su mučnina, trbušni bolovi i dijareja. Istraživači ne veruju da su ovi simptomi odnose na višak bilirubina u krvi i može doći do slučajno ili iz drugih razloga, kao što je anksioznost zbog dijagnoze.

Genetski preduslov

Gen UDP – glukuronoziltransferaza je odgovoran za izražavanje znakova ovog stanja. Nasleđivanje oba alela recesivnog gena od svakog roditelja dovodi do ovog poremećaja. Prisustvo jednog dominantnog gena, dok je drugi recesivni, ne može da prouzrokuje Gilbertov sindrom.

Smetnje u funkciji jetre kao uzrok

Bilirubin se proizvodi u krvi raspadom crvenih krvnih zrnaca. Po pravilu, bilirubin se reciklira u jetri i izlučuje iz tela. Na ovo normalno procesiranje utiče smanjeni nivo UGT enzima (UDP-glukuronoziltransferaza), čime se povećava koncentracija bilirubina u krvi. Osim prerade bilirubina, nijedna funkcija jetre vezana za metabolizam i varenje nije pogođena ovim stanjem.

Laboratorijska ispitivanja

Kompletna krvna slika i testovi funkcije jetre pomoći će u dijagnozi ovog stanja. Oni pokazuju visinu nivoa nekonjugovanog bilirubina, bez uticaja na druge enzime jetre. Rast indirektnog bilirubina je takođe minimalan i još niži posle posta. Retko, biopsija jetre, ultrazvuk, i genetsko testiranje može da se savetuje.

Prevencija i nega

Blagi znaci žutice se pojavljuju i nestaju s vremena na vreme. Oni se aktiviraju određenim faktorima kao što su post, preskakanje obroka, stres, infekcije, dehidracija, i menstruacija. Kada se ovi faktori rizika izbegavaju, osoba može da vodi stabilan, zdrav način života bez ikakvih komplikacija.

Lečenje

Nikakva terapija nije neophodna ili je to minimalna količina lekova, pošto su simptomi periodične prirode. Pojedinci sa Gilbertovim sindromom pokazuju manju sklonost ka raku i srčanim oboljenjima.Gilbertov sindrom je obično benigni i nije progresivan, bez efekta na očekivani životni vek.

Ishrana

Kad je u pitanju ishrana stručnjaci ne navode nikakav spisak namirnica koje bi osobe koje imaju Gilberov sindrom trebalo da izbegavaju. Umesto toga , oni preporučuju zdravu ishranu i poklanjanje posebne pažnje da se konzumira dovoljno voća i povrća. Oni takođe savetuju da ne preskočete nikakve obroke i rutinski jedete u toku dana po rasporedu , pazeći da imate dovoljno kalorija svaki dan a ne da postite .Osim njihovih preporuka o ishrani, posebno se preporučuje izbegavanje stresa jer stres može izazvati povećan nivo bilirubina, savetuje se da svaka osoba koja ima Gilbertov sindrom nauči kako da se nosi sa stresom.