Grčevi u nogama i listovima – uzroci, dijagnoza i lečenje

Grčevi u nogama, odnosno noćni grčevi u nogama, posebno u listovima, prilično su česti. Grčevi mogu da se jave u listovima, mišićima stopala, a isto tako i u mišićima butina. U većini slučajeva grčevi se javljaju u snu ili u stanju mirovanja.

U ovom članku ćemo se baviti uzrocima, dijagnostikovanjem i lečenjem grčeva u nogama.

Ukratko o grčevima u nogama

Ovo su neke od najvažnijih činjenica o grčevima u nogama. U nastavku članka ćemo se ovom pojavom baviti detaljnije a posebno grčevima u nogama ispod kolena.

• Grčevi u nogama se najčešće javljaju ispod kolena u mišiću lista.
• Sam grč obično traje nekoliko minuta ali bol može da traje i do 24h.
• Starije osobe i trudnice su skloniji pojavi grčenja mišića nogu od drugih.
• Najčešće grčevi u listovima nogu nisu razlog za brigu i nemaju značaja za zdravlje.
• Dehidracija, ravni tabani i alkoholizam su potencijalni faktori koji doprinose grčevima u nogama.
• Ukoliko istezanje ne pomaže, lekari preporučuju uzimanje kinina.
• Ako poduprete nožne prste tokom sna, možete da sprečite grčeve.
• Prilikom dijagnostikovanja grčeva u nogama, lekar će prvo isključiti druga ozbiljnija oboljenja.
• Neki lekovi mogu da povećaju verovatnoću za pojavu grčeva u nogama, uključujući diuretike, salbutamol i statine.

Šta su grčevi u nogama ?

Grčevi u nogama su iznenadne, nevoljne kontrakcije mišića nogu. Grčevi obično traju nekoliko minuta, ponekad tek nekoliko sekundi. Veoma retko mogu da traju i do 10 minuta. Bol je ponekad toliko jak da se pacijent budi i ima bolove u mišiću i do 24h nakon toga.

U većini slučajeva se uzrok pojave grčeva u mišićima nikada ne ustanovi i smatraju se bezopasnima. Ponekad, međutim, oni mogu da budu povezani sa uzročnim poremećajem, kao što su dijabetes ili bolest perifernih arterija (periferna vaskularna bolest).

Sa godinama grčevi u nogama a posebno oni noćni postaju učestaliji – približno 1 od 3 osobe starije od 60 godina i polovina osoba starijih od 80 godina redovno imaju grčeve u nogama ispod kolena. Trudnice češće imaju noćne grčeve u mišićima nogu od žena koje nisu trudne. Približno 40% osoba koje imaju grčeve u nogama, ovu neprijatnost doživljavaju bar tri puta nedeljno; u nekim slučajevima pojava je svakodnevna.

Uzroci grčeva u nogama

Nepoznati uzroci (idiopatski grčevi u nogama) – u većini slučajeva ne postoji skriveni uzrok i ne znamo šta se zaista događa. Teoretski, do ove pojave dolazi kada je mišić duže vreme sabijen (stegnut), što za posledicu ima da je on skraćen, a to stimuliše kontrakciju koja prelazi u spazam (grč) ako mišić i dalje nastavi da kontrahira. Ovo se češće dešava tokom sna – prirodan položaj u kome spavamo podrazumeva blago savijena kolena i stopala usmerena nadole (skraćenje mišića lista).

Sekundarni uzroci – ponekad su grčevi u nogama posledica nekog uzročnog oboljenja, situacije ili aktivnosti, na primer:

• Vežbe – ako je mišić duže vreme izložen velikom naprezanju, grč u nozi može da nastane tokom napora ili nakon njega. Atletičari i drugi sportisti često pate od grčeva u nogama, naročito kada aktivnosti traju duže od očekivanog, na primer, produžeci u fudbalskoj utakmici.

Ako su uslovi takvi da je veoma toplo pa se sportista obilno znoji i gubi dosta natrijuma (soli), rizik za pojavu grčeva je veći.

• Adisonova bolest, redak, hronični, endokrini poremećaj u kome nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona koji se luče u kori nadbubrega (glukokortikoidi, mineralokortikoidi i androgeni).
• Alkoholizam ili zloupotreba alkohola
• Ciroza
• Dehidracija
• Dijareja
• Diuretici
• Neravnoteža elektrolita
• Ravni tabani
• Operativni zahvat kojim se izvodi gastrični, odnosno želudačni bajpas
• Hipotireoza (nedovoljno aktivna štitna žlezda)
• Hronično popuštanje rada bubrega
• Trovanje olovom
• Sarkoidoza – granulomatozno oboljenje kod koga dolazi do nenormalnog nakupljanja upalnih ćelija koje izazivaju upalu ili oticanje tkiva u bilo kom delu organizma, usled čega se formiraju izrasline ili kvrge.
• Zamor mišića
• Problemi sa motornim neuronima, odnosno bolest motornog neurona kod koje su neuroni uništeni pa mišići ne mogu da obavljaju svoju funkciju.
• Sredstva za kontracepciju koja se uzimaju oralno
• Parkinsonova bolest
• Bolest perifernih arterija (periferna vaskularna bolest)
• Trudnoća, posebno u kasnijem stadijumu
• Neki lekovi, uključujući i diuretike, salbutamol (lek za astmatičare) i statine (koriste se za snižavanje nivoa lipida u krvi).
• Dijabetes tipa 2

Testovi i dijagnostikovanje

Lekar opšte prakse će tražiti od pacijenta da mu opiše simptome i vreme u koje se obično javljaju i pregledaće noge i stopala. Pitanja će se odnositi na jačinu bolova, njihovu lokaciju, trajanje i da li utiču na kvalitet života (san, raspoloženje itd.).

Saznajte više  Grčevi u mišićima – uzrok, lečenje, prevencija

Lekar će postavljati i pitanja o drugim mogućim simptomima, kao što su upale, utrnulost ili žmarci. Cilj ove procedure je da lekar ili odbaci ili identifikuje neko moguće uzročno oboljenje.

Lečenje

Ukoliko uzročno oboljenje ne postoji, grčevi će jenjavati i bez lečenja.

Vežbe istezanja – ako se grč javlja u mišiću lista

• Ispravite nogu i savijte gležanj tako da nožni prsti budu usmereni ka kolenu – tako ćete rastegnuti mišić lista.
• Nekoliko minuta hodajte na vrhovima prstiju.
• Stanite na oko 1m od zida oslonjeni čitavim stopalima na pod. Ispružite ruke i naslonite dlanove na zid ali ne podižite pete (držite ih na podu). Ostanite u tom položaju oko 10 sekundi i lagano se vratite u uspravan položaj. Ponovite vežbu 5 – 10 puta.

Kod nekih osoba se pokazalo da ove vežbe istezanja ne samo da pomažu da se prebrodi napad grča, već i smanjuju učestalost njegove pojave. Obično se ove vežbe rade 2 – 3 puta dnevno.

Lekovi protiv bolova – premda analgetici mogu da budu delotvorni za ublažavanje bola, njima je potrebno vreme da počnu da deluju. Dok njihovo dejstvo počne, grč će verovatno već proći. Stoga se ne može reći da su od neke koristi. Ako imate veoma jak grč u nozi, a osećaj bola traje i nakon njega, neki analgetik može da pomogne.

Kinin – neke preliminarne studije su otkrile da su brojni pacijenti imali koristi od uzimanja kinina. Još nema dovoljno informacija o bezbednosti kinina i dugoročnoj delotvornosti. Neki lekari preporučuju kinin u slučaju da istezanje ne pomaže, kada su napadi česti i/ili kada je kvalitet života pacijenta narušen usled grčeva u nogama. Terapija kininom traje od 4 – 6 nedelja – lek se uzima pre spavanja.

Trudnice ne smeju da uzimaju kinin. Osobe koje su ranije imale reakciju na kinin, oni koji imaju hemolitičku anemiju, optički neuritis (neuropatiju) i/ili manjak enzima koji se zove glukoza-6-fosfat dehidrogenaza, ne bi trebalo da uzimaju kinin.

Pošto su doze kinina veoma male, neželjena dejstva su veoma retka. U retkim slučajevima pacijent može da dobije poremećaj krvi. Kod nekih pacijenata, nakon dugotrajne terapije kininom, može da dođe do pojave cinhonizma, usled čega se javljaju povraćanje, mučnina, problemi sa vidom i/ili sluhom i vrtoglavica.

Pacijenti koji imaju grčeve u nogama i uzimaju kinin obično se stavljaju pod strogi nadzor lekara.

Prevencija

Vežbe istezanja – pomažu da se smanji učestalost pojave grčeva u nogama.

Podupiranje nožnih prstiju prilikom ležanja ili spavanja:

• Lezite na leđa – poduprite stopala jastukom.
• Lezite na stomak – stopala pustite da vise preko ivice kreveta.
• Posteljina – ćebad i čaršavi ne smeju da vas stežu (ne umotavajte se). Na ovaj način ćete sprečiti da stopala i nožni prsti budu usmereni nadole tokom spavanja.

Dobra hidriranost – pošto dehidracija može da poveća rizik za pojavu grčeva u nogama, ispijanje velikih količina tečnosti može da ih spreči.

Vežbe – ako se pridržavate nekog programa vežbi, vodite računa da je on podesan za vas i da napredak ostvarujete postepeno. Ako želite da sprečite pojavu grčeva u nogama, ne izlažite se velikom naporu ili produženim treninzima.

Obuća – osobe sa ravnim tabanima i drugim srodnim problemima mogu da budu mnogo podložnije grčevima u nogama. Odgovarajuća obuća može da bude od pomoći.