Soja u menopauzi
Obavljena su brojna istraživanja kod žena u pre i postmenopauzi. U jednom od njih je proučavano pedeset žena u Japanu i procenjeno je da je količina konzumirane soje i stvaranje hormona estradiola i polnog hormona ima veze sa globulinom. Namirnice na bazi soje koje su imale veći uticaj na nivoe estrogena bili su tofu i miso. Vrednosti su merene 11. i 22. dana ciklusa. Unosi soje ili njenih derivata su bili suprotno proporcionalni nivoima estradiola, i nije primećena nikakva veza sa drugim hormonom. Autori su zaključili da je uzrok ove veze to što soja modifikuje metabolizam estrogena.
Jedna od razlika koju bismo mogli da pripišemo konzumiranju soje jeste da azijatske žene imaju u prošeku duži menstrualni ciklus i da je kod njih smanjen rizik od raka dojke. Ovo se može dovesti u vezu sa menstrualnim ciklusom, jer kraći menstrualni ciklusi podrazumevaju i smanjeno izlaganje estrogena. U vezi sa konzumiranjem tofua, primećeno je da azijatske žene jedu duplo više ovog proizvoda od žena istog porekla koje žive u Sjedinjenim Američkim Državama, i da se ova proporcija smanjuje u skladu sa dužim boravkom u drugoj državi. Ovaj smanjeni unos tofua ide paralelno sa pojavom značajnih menstrualnih poremećaja i raka dojke.
Poremećaji menstruacije
Jedan od prvih simptoma menopauze jesu neredovne menstruacije. Simptomi se u početku javljaju u blažoj formi; možda je to pravi momenat da se razmišlja o većem unosu proizvoda od soje. Konzumiranje soje (60 g proteina dnevno) povećava folikularnu fazu menstrualnog ciklusa, dok inhibira luteinski hormon i stimulans
folikula. Isti efekat stvara tamoksifen, antiestrogenski lek koji se koristi u lečenju raka prostate, a preporučuje se ženama koje imaju rak dojke.
Gušenja u predmenopauzi
Kako soja tako i pšenica mogu da smanje intenzitet i broj gušenja u vreme pre i postmenopauze. Soja sadrži dadizein, snažan fitoestrogen, dok pšenica sadrži enterolaktone (koji nisu tako snažni). Doktorka Alis Murki i njeni saradnici su potvrdili da bi upotreba brašna od soje i pšenice mogla da smanji gušenje tokom dvanaest nedelja. Smanjenje je bilo veće kod korišćenja sojinog brašna (sa 40% uspeha) od pšeničnog (25%); odgovor je takođe bio brži u slučaju soje, u prošeku za šest nedelja.
Drugo istraživanje koje je obavila Paola Albertazi sa saradnicima, otkrilo je da bi soja mogla da ima
značajan uticaj na gušenja odmah nakon 24 sata od njenog konzumiranja. Žene koje jedu soju osećaju poboljšanje za 26% nakon treće nedelje, 33% nakon četvrte i 45% nakon dvanaeste nedelje. Nisu primećeni sekundarni neželjeni efekti ili trovanja prilikom upotrebe soje u svrhe lečenja.
SOJA KAO LEKOVITA BILJKA U MENOPAUZI
Izoflavoni i fitoestrogeni
Zrno soje sadrži izoflavone (prvenstveno geni-stein i daidzein) u količini oko 300 mg na svakih 100 g. Izoflavoni imaju istovremeno dejstvo estrogena i anti-estrogena (preteče su estrogena, ali u nekim situacijama izazivaju pad nivoa estrogena u plazmi) i zbog svog dvostrukog koloseka dejstva omogućavaju organizmu odgovarajuću hormonalnu regulaciju; zbog ovog hormonalnog delovanja nazivaju se i „fitoestrogeni”.
Fitoestrogeni, ili biljni estrogeni su supstance koje su sadržane u namirnicama i lekovitim biljkama koje po svojoj hemijskoj strukturi imaju tesnu vezu sa prirodnim estrogenima ljudske vrste. Uopšte, nisu upotrebljivi sami po sebi, već im je potrebna metabolička transformacija unutar našeg organizma kako bi vršili hormonalno dejstvo. Naime, nije reč o hormonalnoj terapiji, nego o opskrbljivanju potrebnim elementima kako bi naše telo stvaralo i oblikovalo svoje sopstvene hormone.
Fiziološko delovanje soje
Osobe koje drže vegetarijansku dijetu u koju je uključena velika količina mahunarki (naročito soje) uključuju velike količine lignana i izoflavona. Ove supstance izgleda da imaju značajno dejstvo na menjanje polnih hormona. Ne zna se tačno koji su tačno njihovi mehanizmi delovanja, ali je primećen paradoks da s jedne strane imaju blago estrogensko delovanje, a s druge strane imaju antiestrogenski efekat induktora raka koji je prouzrokovan baš estrogenskim delovanjem. Osim izoflavona i lignana, dijetetska vlakna soje takođe su dovedena u vezu sa preventivnim delovanjem soje na rak. Kod izoflavona soje možemo razlikovati dva hormonalna delovanja, u suprotnom smislu, i jedno antioksidantsko delovanje:
a. Estrogensko delovanje. Upotreba genisteina ili daidzeina je pokazala slabo estrogensko delovanje u brojnim laboratorijskim istraživanjima na ftglednim životinjama.
b. Antiestrogensko delovanje. Nastalo zato što se proces varenja izoflavona soje delimično pretvorio u supstance sa antiestrogenskim i antioksidansnim delovanjem. Ovo delovanje se vidno povećalo zbog činjenice da se fitoestrogeni usredsređuju na specifične receptore ovih hormona i na taj način onemogućavaju snažnije delovanje hormona.
