Žutica – uzroci, simptomi i lečenje

Žutica, poznata i kao ikterus (lat. icterus), je termin kojim se opisuje žuta prebojenost kože i sklera (beonjača) do koje dolazi usled povišenog bilirubina u krvi (hiperbilirubinemija). I telesne tečnosti mogu da dobiju žutu boju.

Boja kože i beonjača se razlikuje u zavisnosti od nivoa bilirubina; blago povišen nivo odlikuje se žutom bojom kože i beonjača, dok se veoma visok nivo odlikuje smeđom bojom.

U ovom članku ćemo objasniti šta je žutica, zašto se javlja i kako se dijagnostikuje i leči.

Žutica, koju ne smemo da mešamo sa žuticom novorođenčadi, obično je znak nekog uzročnog poremećaja.

Osnovne činjenice o žutici

Ovo su neki ključni podaci o žutici. Detaljna objašnjenja slede u nastavku članka.

• Žuticu izaziva nakupljanje bilirubina.
• Žuticu mogu da prouzrokuju brojna oboljenja, uključujući i upalu jetre i opstrukcija žučnih puteva.
• U simptome spadaju žutilo kože i beonjača, taman urin i svrab.
• Dijagnostikovanje može da zahteva brojna testiranja.

Šta je žutica?

Bilirubin je supstanca žute boje koja je odgovorna za žutu prebojenost kože i beonjača kod žutice.

Bilirubin je otpadni proizvod koji ostaje u krvotoku nakon što se gvožđe ukloni iz hemoglobina u crvenim krvnim zrncima. Kada se javi višak bilirubina, on može da iscuri u okolna tkiva i da ih zasiti svojom žutom supstancom. Bilirubin koji slobodno kola kroz krv naziva se nekonjugovani bilirubin.

Jedna od funkcija jetre je i filtriranje otpada iz krvi, kao što je bilirubin,.

Kada bilirubin dospe u jetru, druge hemikalije se vezuju za njega i stvaraju supstancu koja se zove konjugovani bilirubin, a koja se izliva u žuč (digestivni sok koji luči jetra), a potom se izlučuje. Proizvod bilirubina je ono što licu daje smeđu boju.

Uzroci žutice

Žutica se najčešće javlja usled nekog uzročnog poremećaja koji ili izaziva prekomernu proizvodnju bilirubina ili sprečava jetru da ga izbaci; u oba slučaja posledica je deponovanje bilirubina u tkivu.

U neka uzročna oboljenja koja mogu da izazovu žuticu spadaju:

• Akutna upala jetre – može da oslabi sposobnost jetre da vezuje i izlučuje bilirubin, što za posledicu ima nakupljanje.
• Upala žučnih puteva – može da spreči lučenje žuči i uklanjanje bilirubina, izazivajući žuticu.
• Opstrukcija žučnih puteva – onemogućava jetru da izbaci bilirubin.
• Hemolitička anemija – produkt bilirubina raste kada se dođe do raspadanja velike količine crvenih krvnih zrnaca.
• Gilbertov (Žilberov) sindrom – nasledno oboljenje koje smanjuje sposobnost enzima da obrade izlučenu žuč.
• Holestaza – oboljenje kada dolazi do narušavanja protoka žuči iz jetre. Žuč koja sadrži konjugovani bilirubin ostaje u jetri, umesto da bude izlučena.

Neka mnogo ređa oboljenja koja izazivaju pojavu žutice:

• Krigler-Najarov sindrom – nasledno oboljenje koje umanjuje sposobnost specifičnog enzima odgovornog za obradu bilirubina.
• Dubin-Džonsonov sindrom – nasledni oblik hronične žutice koji sprečava da se konjugovani bilirubin izluči iz ćelija jetre.
• Pseudo žutica – bezazleni oblik žutice kod koga se žutilo kože javlja usled viška beta karotena a ne viška bilirubina; obično nastaje kada se jede velika količina šargarepe, bundeve ili dinje.

Simptomi žutice

U simptome žutice spadaju:

• žutilo kože i beonjača, ovo obično počinje od glave pa se širi na ostatak tela
• pruritus (svrab)
• umor
• bol u trbuhu – obično ukazuje na blokadu žučnih puteva
• gubitak telesne težine
• povraćanje
• temperatura
• bleđa stolica od uobičajenog
• tamna boja urina

Vrste žutice

Postoje tri glavne vrste žutice:

• Hepatocelularna žutica – javlja se usled bolesti jetre ili povrede.
• Hemolitička žutica – javlja se kao posledica hemolize (ubrzanog raspadanja crvenih krvnih zrnaca) i dovodi do povišenog nivoa bilirubina.
• Opstruktivna žutica – javlja se kao posledica opstrukcije žučnih puteva (sistem kanalića koji nosi žuč iz jetre do žučne kese i tankog creva), što sprečava izlučivanje bilirubina iz jetre.

Lečenje žutice

Lečenje žutice podrazumeva dijagnostikovanje specifičnog uzroka sa ciljem određivanja odgovarajuće terapije. Lečenje će potom biti usmereno na uzrok a ne na samu žuticu.

Žutica koja je posledica anemije može da se leči povećanjem nivoa gvožđa u krvi; bilo pomoću suplementacije gvožđem ili uzimanjem više namirnica koje su bogate njime.

Žutica usled hepatitisa može da se leči antivirusnim ili steroidnim medikamentima.

Žutica koja je posledica opstrukcije može da se leči operacijom kojom se uklanja prepreka.

Žutica koja je posledica nekih medikamenata leči se izborom alternativnih lekova i izbacivanjem iz terapije lekova koji su je prouzrokovali.

Dijagnostikovanje žutice

Žutica se obično dijagnostikuje na osnovu fiziološkog pregleda, sa posebnom pažnjom na pregled abdomena, i istorije bolesti pacijenta. Lekari će opipavanjem tražiti mase (tumore) u abdomenu i/ili proveravati čvrstoću jetre; čvrsta jetra ukazuje na cirozu, dok jetra tvrda kao kamen ukazuje na karcinom.

Ozbiljnost žutice se utvrđuje pomoću nekoliko testova, od koji je prvi test funkcije jetre kojim se utvrđuje da li jetra pravilno funkcioniše.

Ako je nemoguće ustanoviti uzrok simptoma, lekar može da preporuči analize krvi da bi se utvrdio nivo bilirubina i procenio sastav krvi. Ovo su neki od testova:

• Analiza krvi radi utvrđivanja vrednosti bilirubina – visok nivo nekonjugovanog bilirubina u odnosu na konjugovani bilirubin ukazuje na hemolizu (ubrzano raspadanje crvenih krvnih zrnaca).
• Kompletna krvna slika – meri nivoe crvenih krvnih zrnaca, leukocita (belih krvnih zrnaca) i trombocita (krvnih pločica).
• Testovi na hepatitis A, B i C

Ako postoji sumnja na opstrukciju jetre, njena struktura će biti pregledana pomoću snimaka. U neke od ovih pregleda spadaju:

•  Magnetna rezonanca – koristi magnetne signale da bi stvorila isečke slike mekog tkiva ljudskog organizma.
• Ultrazvučni pregled abdomena – koristi zvučne talase visoke frekvencije da bi se dobila dvodimenzionalna slika mekog tkiva unutar ljudskog tela.
• CT ili CAT skeniranje – koristi uske rendgenske zrake da bi se dobili isečci slike mekog tkiva u organizmu.
• Endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERPC) – je procedura u kojoj se kombinuju endoskopija i rendgensko snimanje.

Biopsija jetre je naročito korisna za utvrđivanje upale, ciroze, karcinoma i masne jetre. Ova procedura podrazumeva uvođenje igle kroz kožu i u jetru da bi se uzeo uzorak tkiva koji se ispituje pod mikroskopom.

Komplikacije usled žutice

Pruritus (svrab) kao simptom može da bude toliko intenzivan da pacijent izranjavi kožu češanjem, ima nesanicu ili čak izvrši samoubistvo.

Većina komplikacija koje se javljaju, posledica su uzročnog stanja koje izaziva žuticu a ne same žutice. Na primer, žutica koja je posledica opstrukcije žučnih puteva može da dovede do nekontrolisanog krvarenja usled nedostatka vitamina koji su neophodni za normalno zgrušavanje krvi.

Prevencija žutice

Žutica je povezana sa funkcijom jetre pa je neophodno da se zdravlje ovog vitalnog organa održava izbalansiranom ishranom, redovnim vežbama i uzdržavanjem od prekoračenja dozvoljenih količina alkohola