Upala mozga (encefalitis) simptomi, uzrok, lečenje, komplikacije

Šta je encefalitis?

Encefalitis je upala moždanog tkiva. Najčešći uzrok je virusna infekcija. U retkim slučajevima uzročnici mogu da budu bakterije ili čak gljivice.Mnogi misle da je moguća upala mozga zbog mokre kose i promaje ali razlozi su kao što možete da vidite u tekstu ispod sasvim drugačiji.Virusi koje prenose komarci i krpelji su često uzročnici zapaljenja mozga.

Postoje dve glavne vrste encefalitisa: primarni i sekundarni. Primarni encefalitis nastaje kada virus direktno inficira mozak i kičmenu moždinu. Sekundarni encefalitis nastaje kada infekcija izbije na nekom drugom mestu u organizmu, a potom dospe do mozga.

Upala mozga je retka i vrlo opasna bolest koja može da bude opasna po život. Ukoliko mislite da su se kod vas javili simptomi upale mozga odmah se javite lekaru.

Upala mozga simptomi

Koji su simptomi encefalitisa?

Simptomi upale mozga se kreću u opsegu od blagih do teških.

Blagi simptomi su:

• temperatura
• glavobolja
• povraćanje
• ukočen vrat
• letargija (malaksalost)

Teški simptomi upale mozga su:

• visoka temperatura – 39,4⁰C ili viša
• konfuzija
• pospanost
• halucinacije
• usporeni pokreti
• koma
• iznenadni epi napadi
• razdražljivost
• osetljivost na svetlost
• besvesno stanje

Simptomi upale mozga kod dece i beba su drugačiji.Odmah se obratite lekaru ako se kod vašeg deteta jave navedeni simptomi ili neki od njih:

• povraćanje
• napetost fontanele (meka tačka na skalpu)
• neprestani plač
• ukočenost tela
• loš apetit

Šta izaziva encefalitis?

Brojni različiti virusi mogu da budu uzrok zapaljenja mozga. Od pomoći je razvrstavanje uzroka zbog kojih se razvija upala mozga u tri grupe: obični virusi, dečji virusi i arbovirusi (virusi koji se prenose ujedom insekata/člankonožaca).

Obični virusi
Najčešći virus koji prouzrokuje encefalitis u zemljama razvijenog sveta je herpes simpleks. Virus herpesa obično prolazi kroz nerve do kože, na kojoj izaziva male plikove ispunjene tečnošću. Međutim, u retkim slučajevima virus dospeva u mozak i nastaje upala mozga.

Upala najčešće zahvata temporalni (slepoočni) moždani režanj, deo mozga koji kontroliše pamćenje i govor. Može da zahvati i čeoni režanj, deo koji kontroliše emocije i ponašanje.Upala mozga zbog herpesa je opasna i može da dovede do teških oštećenja mozga i smrti.

U druge obične viruse kzbog kojih se može javiti upala mozga, spadaju:

• zauške
• Epštajn-Barov virus
• HIV
• citomegalovirus

Dečji virusi

Vakcinama se sprečava delovanje dečjih virusa koji mogu da izazovu encefalitis. Stoga je upala mozga ove vrste danas retka. U neke od dečjih virusa zbog kojih se može javiti upala mozga su:

• ovčje boginje (veoma retko)
• male boginje
• rubela

Arbovirusi

Arboviruse prenose insekti. Vrsta arbovirusa koja se prenosi zavisi od insekta. U nastavku su date vrste arbovirusa:

• Kalifornija virusi encefalitisa (poznato i kao La Kros encefalitis) se prenosi ujedom komarca i uglavnom pogađa decu. Izaziva veoma malo ili nimalo simptoma.
• Virus Zapadnog Nila se najčešće sreće u Africi i na Bliskom istoku. Međutim, može da se pojavi i u drugim regionima sveta. Obično je prilično blag i izaziva simptome koji su slični gripu. Međutim, može da bude smrtonosan kod starijih osoba i onih sa oslabljenim imunim sistemom.
• Istočni konjski encefalitis prenose komarci. Pogađa i ljude i konje. Premda je redak, stopa smrtnosti je 33%.
• Virus šume Kiasanur prenosi se ujedom krpelja. Ljudi mogu da ga dobiju i ako piju nekuvano kozje, ovčje i kravlje mleko. Lovci, kamperi i farmeri su izloženi najvećem riziku za oboljevanje od ove bolesti.

Koji su faktori rizika za oboljevanje od encefalitisa?

Grupe koje su najviše izložene riziku od zapaljenja mozga su:

• starije osobe
• deca mlađa od godinu dana
• osobe sa oslabljenim imunim sistemom

Veći rizik za oboljevanje od encefalitisa imaju i osobe koje žive u oblastima gde ima mnogo komaraca i krpelja. Komarci i krpelji mogu da prenesu viruse zbog kojih se javlja upala mozga. Veće šanse za oboljevanje od zapaljenja mozga su tokom leta ili jeseni kada su ovi insekti najaktivniji.

Premda MMR (male boginje, zauške, rubela) vakcina ima dugu istoriju kao bezbedna i delotvorna, u retkim slučajevima zbog nje može da se javi upala mozga. Približno 1 u 3 miliona vakcinisane dece se javi upala mozga. Međutim, statistički podaci za decu koja nisu vakcinisana su još frapantniji. Upala mozga u vreme kada nije bilo rutinske vakcinacije, dostizala je broj od 1 na 1000 dece. Drugim rečima, encefalitis je, prema grubim procenama, bio 3000 puta češći pre nego što je vakcinacija postala dostupna.

Kako se dijagnostikuje upala mozga ?

Lekar će vas, pre svega, pitati kakve simptome imate. Ako posumnja na zapaljenje mozga, može da sprovede određene analize, ispitivanja i preglede.

Lumbalna punkcija (vađenje kičmene tečnosti)

Tokom ove procedure lekar uvodi iglu u donji deo kičme (lumbalni deo) da bi uzeo uzorak kičmene tečnosti, odnosno likvora. Uzorak se ispituje na znakove infekcije.

Snimanje mozga CT skenerom ili magnetnom rezonancom

CT skener i MRI detektuju promene u strukturi mozga. Pomoću njih mogu da se isključe druga moguća objašnjenja za simptome, kao što su tumor ili moždani udar (šlog). Neki virusi imaju tendenciju da napadaju određene regije mozga. Uvidom u to koji je deo mozga zahvaćen, olakšava se određivanje vrste virusa koji imate.

Elektroencefalografija (EEG)
Elektroencefalograf (EEG) je aparat sa elektrodama (mali metalni diskovi sa žicama) koje se pričvršćuju za skalp da bise beležila moždana aktivnost. EEG ne može da otkrije virus koji je uzročnik encefalitisa, međutim, određeni šablon vašeg EEG-a može da upozori neurologa da je izvor vaših simptoma neka infekcija. Encefalitis u kasnijim stadijumima može da izazove epileptične napade i komu. Zbog toga je EEG važan za utvrđivanje regija mozga koje su zahvaćene i vrste moždanih talasa koji se javljaju u  svakoj regiji.

Analize krvi

Analiza krvi može da otkrije znakove virusne infekcije. Analize krvi se retko obavljaju samostalno. Najčešće pomažu da se dijagnostifikuje upala mozga zajedno sa drugim ispitivanjima, pregledima i testovima.

Biopsija mozga

Kod biopsije mozga lekar uzima mali uzorak moždanog tkiva da bi ga ispitao na prisustvo infekcije. Ova procedura se retko obavlja jer postoji visok rizik od nastanka komplikacija. Njoj se obično pribegava jedino u slučaju da lekari ne mogu da utvrde uzrok oticanja mozga ili kada terapija nije delotvorna.

Upala mozga lečenje

Kako se leči encefalitis?

Za lečenje upale mozga usled herpesa, od pomoći mogu da budu antivirusni medikamenti. Međutim, oni nisu delotvorni kod lečenja drugih oblika zapaljenja mozga. Umesto toga, lečenje ima za cilj da se ublaže simptomi upale mozga. U ovakve načine za lečenje upale mozga spadaju:

• mirovanje
• analgetici
• kortikosteroidi (za ublažavanje upale mozga)
• mehanička ventilacija (koja olakšava disanje)
• kupanje sunđerom natopljenim mlakom vodom
• antikonvulzanti (za sprečavanje ili zaustavljanje epi napada)
• sedativi (protiv uznemirenosti, agresivnosti i razdražljivosti)
• tečnost (ponekad i kroz infuziju)

Tokom lečenja upale mozga može da bude neophodna hospitalizacija, posebno kada se javljaju oticanje mozga i epi napadi.

Koje su komplikacije usled encefalitisa ?

Većina pacijenata kod kojih je dijagnostikovana teška upala mozga imaće komplikacije. U komplikacije koje su posledica zapaljenja mozga spadaju:

• gubitak pamćenja
• promene ponašanja/ličnosti
• epilepsija
• umor
• fizička slabost
• narušena mentalna sposobnost
• gubitak mišićne koordinacije
• problemi sa vidom
• problemi sa sluhom
• problemi sa govorom
• koma
• otežano disanje
• smrt

Komplikacije se češće javljaju u određenim grupama, kao što su:

• starije osobe
• osobe koje su imali simptome nalik komi
• osobe koje nisu počele da se leče na vreme

Kakve su dugoročne prognoze za pacijente sa encefalitisom?

Prognoze zavise od težine upale mozga. U blagim slučajevima encefalitisa, upala mozga obično prolazi za nekoliko dana. Kod osoba sa teškim oblikom zapaljenja mozga mogu da budu potrebne nedelje ili meseci da bi im bilo bolje. Ponekad upala mozga može da izazove trajno oštećenje mozga pa čak i smrt.

Kod osoba sa encefalitisom moguće je da dođe i do sledećih pojava:

• paraliza
• gubitak moždane funkcije
• problemi sa govorom, ponašanjem, pamćenjem i ravnotežom

U zavisnosti od vrste i težine encefalitisa, može da bude neophodna i dodatna terapija, na primer:

• fizikalna terapija – za poboljšanje snage, koordinacije, ravnoteže i fleksibilnosti
• radna terapija – koja pomaže da se obnove svakodnevne veštine
• govorna terapija – koja pomaže da se ponovo savlada kontrola mišića koji su neophodni za govor
• psihoterapija – koja pomaže kod savladavanja strategija prevladavanja, poremećaja raspoloženja ili promena ličnosti

Može li upala mozga da se spreči?

Upala mozga se teško može sprečiti, međutim, rizik može da se smanji vakcinacijom protiv virusa koji mogu da izazovu encefalitis. Vodite računa da i vaša deca primaju vakcine protiv ovih virusa. U oblastima gde su komarci i krpelji uobičajena pojava, koristite repelente i nosite odeću sa dugim rukavima i nogavicama. Ukoliko planirate putovanje u oblasti poznate po virusima koji izazivaju encefalitis, raspitajte se kod nadležnih službi o preporukama za vakcinaciju.