Polineuropatija – uzroci, simptomi, lečenje i prognoze

Polineuropatije su bolesti koje nastaju usled oštećenja više perifernih nerava, a poznate su i kao periferne neuropatije.

Periferni nervi su nervi koji se nalaze izvan mozga i kičmene moždine. Oni prenose informacije između centralnog nervnog sistema i drugih delova organizma. Centralni nervni sistem se sastoji od mozga i kičmene moždine.

Polineuropatija istovremeno zahvata nekoliko nerava u različitim delovima organizma. Kada je zahvaćen samo jedan nerv, onda je u pitanju mononeuropatija.

Polineuropatija može da zahvati nerve odgovorne za osećaj (senzorna neuropatija), kretanje (motorna neuropatija) ili obe vrste nerava (senzomotorna neuropatija).Najčešća je polineuropatija nogu i stopala.

Takođe, može da zahvati i autonomne nerve odgovorne za kontrolu funkcija, kao što su varenje, kontrola bešike, krvni pritisak i otkucaji srca.

Prema podacima Klinike za neurologiju Kliničkog centa Srbije, od polineuropatije u proseku pati svaki deseti stanovnik posle 60. godine života. Prema istom izvoru, u Srbiji trenutno ima oko 450.000 osoba kojima neuropatije izazivaju bol.Dijabetesna polineuropatija je veoma česta s obzirom da su dijabetes i polineuropatije povezani.Među obolelima od polineuropatija je naviše onih koji boluju od dijabetesa, kod kojih je ovo jedna od komplikacija, a oko 10% novootkrivenih dijabetičara već ima ovaj poremećaj.

Vrste polineuropatije

Postoji više od 100 oblika perifernih neuropatija, a većina su polineuropatije.

Svaki oblik je klasifikovan prema vrti oštećenja nerva, uzročnom oboljenju i simptomima koji se ispoljavaju.

Na primer, dijabetična neuropatija se javlja kod obolelih od dijabetesa, dok idiopatska neuropatija nema poznati uzrok.

Postoje tri glavna obrasca polineuropatija:

• Hronična simetrična periferna neuropatija – Većina polineuropatija je hronična, a razvijaju se mesecima.
• Višestruka mononeuropatija – U ovom slučaju dolazi do oštećenja najmanje dve nervne regije.
• Akutna simetrična periferna neuropatija – Ovaj oblik je redak. Najčešći uzrok je Gilen-Bareov sindrom, oboljenje koje može da bude fatalno.

Neke neuropatije se razvijaju godinama, dok druge poprimaju težak oblik za samo nekoliko sati ili dana nakon pojave.

Uzroci i faktori rizika

Polineuropatije mogu da budu posledica brojnih oboljenja i drugih faktora u koje spadaju:

• Dijabetes – Ovo oboljenje može da bude značajan faktor rizika, posebno u slučajevima loše regulacije nivoa glukoze u krvi. Jedna studija na više od 1.400 učesnika sa dijabetesom tipa 2, otkrila je da je svaka peta obolela osoba ima dijabetičnu neuropatiju.Ako ste oboleli od dijabetesa kontrolišite nivo šećera u krvi kako bi se sprečila dijabetesna polineuropatija.
• Zloupotreba alkohola – Alkohol može da ošteti nervno tkivo, a zloupotreba alkohola se često povezuje nedostatkom hranljivih materija, što doprinosi pojavi neuropatije.
• Autoimuna oboljenja – Imuni sistem napada organizam izazivajući oštećenja nerava i drugih regija. U takva oboljenja spadaju Sjorgenov sindrom, celijakija, Gilen-Bareov sindrom, reumatoidni artritis i lupus.
• Bakterijske ili virusne infekcije – Neke infekcije mogu da izazovu neuropatiju, uključujući lajmsku bolest, herpes zoster, hepatitis B i HIV.
• Poremećaji koštane srži – U primere ovih poremećaja spadaju abnormalan nivo proteina u krvi, neki oblici kancera kostiju i limfom.
• Izlaganje toksičnim materijama – Toksična neuropatija može da bude posledica izlaganja hemikalijama poput arsena, olova, žive i talijuma. Narkomanija i zloupotreba hemikalija takođe spadaju u faktore rizika.
• Nasledni poremećaji – Neka oboljenja, poput Šarko-Mari-Tutove bolesti, spadaju u oblike nasledne neuropatije.
• Hipotireoza – Nedovoljno aktivna štitna žlezda može da bude uzrok polineuroptaije, mada je ovo neuobičajeno.
• Bolesti bubrega – Uremijska neuropatija je oblik polineuropatije koji pogađa od 20 – 50% osoba sa bolestima bubrega, prema podacima Centra za perifernu neuropatiju.
• Bolesti jetre – Istraživanje ukazuje da je periferna neuropatija veoma česta kod osoba sa cirozom jetre.
• Medikamenti – Hemoterapija, kao i neki drugi lekovi koji se koriste kao terapija za HIV/AIDS, mogu da budu uzrok neuropatije.
• Loša ishrana – Nedostatak vitamina B1, B6, B12 i E može da dovede do polineuropatije jer su ovi vitamini od vitalne važnosti za zdravlje nerava.
• Fizička trauma ili povreda – Ponavljajući pokreti kao što je rad na tastaturi, nezgode ili druge povrede, mogu da oštete periferne nerve.

U nekim slučajevima, polineuropatija nema poznat uzrok. Ova vrsta je poznata kao idiopatska neuropatija.

Simptomi polineuropatije

Polineuropatije mogu da imaju različite simptome, u zavisnosti od toga koji nervi su zahvaćeni.

Simptome polineuropatija koji se povezuju sa oštećenjem senzornih i motornih nerava su:

• trnci
• utrnulost
• žmarci
• otežano korišćenje ruku, nogu, šaka ili stopala
• pojačan bol (poput žarećih, probadajućih ili pulsirajućih bolova)
• problemi sa spavanjem zbog noćnih bolova
• gubitak osećaja bola
• preterana osetljivost na dodir
• gubitak osećaja promene temperature
• nedostatak koordinacije
• učestalo padanje
• promene na koži, kosi ili noktima
• čirevi na nogama i stopalima
• infekcije kože i noktiju
• slabost mišića
• trzanje mišića

U simptome koji se povezuju sa oštećenjem autonomnih nerava spadaju:

• intolerancija na toplotu
• neobično znojenje
• problemi sa bešikom ili inkontinencija
• problemi sa varanjem
• vrtoglavica
• abnormalnosti sa krvnim pritiskom ili pulsom
• otežano jelo ili gutanje
• otežano disanje
• gubitak osećaja promene temperature
• nedostatak koordinacije

Druga oboljenja kod kojih se javljaju slični simptomi

Fibromialgija i polineuropatija mogu da imaju slične simptome, međutim, uzrok fibromialgije je nepoznat.

Ima nekih sličnosti i između multipla skleroze i periferne neuropatije.

Oboljenja povezana sa polineuropatijom

Postoje brojna oboljenja koja su povezana sa polineuropatijom, a u njih spadaju:

• amiloidoza (nakupljanje i taloženje proteina amiloida u tkivima i organima)
• celijakija (trajna nepodnošljivost glutena)
• Šarko-Mari-Tutova bolest (nasledna bolest nerava nogu i ruku)
• dijabetes
• difterija
• Gilen-Bareov sindrom (autoimuno oboljenje kod koga imunološki sistem napada tkiva sopstvenog perifernog nervnog sistema)
• hepatitis B
• hepatitis C
• HIV/AIDS
• bolesti bubrega
• hipotireoza
• lepra (guba)
• bolesti jetre
• lajmska bolest
• limfom
• osteosklerotični mijelom
• perniciozna anemija (nedostatak vitamina B12)
• radikulopatija (poremećaj korena živaca oko pršljenova)
• reumatoidni artritis
• Sjorgenov sindrom (autoimuna bolest koja zahvata žlezde sa spoljašnjim lučenjem i unutrašnje organe)

Komplikacije

U najčešće komplikacije povezane sa polineuropatijom spadaju:

• Padovi i povrede – Loša ravnoteža i koordinacija, uz slabost mišića, mogu da dovedu do učestalih padova i povreda usled njih.
• Opekotine i oštećenja kože – Utrnulost i gubitak osećaja za bol ili promenu temperature mogu da budu uzrok slučajnih opekotina, posekotina i drugih povreda kože.
• Infekcije – Povrede, opekotine, posebno na nogama i stopalima, mogu da prođu neopaženo pa se tako povećava rizik od nastanka infekcije.

Dijagnostikovanje

Dijagnoza se zasniva na istoriji bolesti, fizikalnom pregledu i neurološkoj proceni. U zavisnosti od simptoma pacijenta, moguće je da lekar traži dodatna ispitivanja.

Lekar će detaljno proučiti sve simptome, faktore povezane sa načinom života i porodičnu istoriju.

Osim toga, proveriće visinu, težinu, puls, krvni pritisak i temperaturu pacijenta. Moguće je da lekar obavi i pregled srca, pluća i abdomena da bi isključio druge moguće fiziološke uzroke.

Analiza krvi može da se uradi da bi se ustanovilo da li pacijent ima dijabetes, kako funkcioniše štitna žlezda, kakve su funkcije imunog sistema, da li postoji nedostatak neke hranljive materije, kao i drugi faktori koji mogu da izazovu polineuropatiju.

Mogući su i neki jednostavni testovi za proveru refleksa, jačine mišića, osetljivosti na temperaturu, kao i drugih čula, koordinacije i držanja.

Ostali pregledi i ispitivanja

U druge metode dijagnostikovanja polineuropatije, između ostalog, spadaju i:

• MRI ili CT skeniranje – Ove tehnike snimanja mogu da pokažu tumore, diskus herniju ili druge abnormalnosti koje mogu da utiču na funkciju nerava.
• Elektrodijagnostika – Ovi neinvazivni testovi služe za merenje električne aktivnosti u mišićima i nervima i pomaže pri otkrivanju oštećenja nerava. Primeri ovakvog testiranja su elektromiografija (EMG kojom se meri mišićna električna aktivnost)) i elektroneurografija (ENG kojom se meri brzina električne provodljivosti nerava).
• Biopsija – Lekar može da uzme mali uzorak nerva ili kože da bi ustanovio da li postoje neke abnormalnosti u funkcionisanju nerava ili nervnih završetaka.

Polineuropatija lečenje

Američka akademija porodičnih lekara preporučuje lečenje periferne neuropatije tako što se leči osnovno oboljenje, popravlja nedostatak nutrijenata i cilja se na ublažavanje simptoma.

Kada se utvrdi da li postoji neko osnovno oboljenje koje je dovelo do ispoljavanja neuropatija ili je posredi neki nepoznati uzrok ili imunološki posredovana bolest, lekari propisuju određenu terapiju.

Opseg terapija obuhvata medikamente, medicinske tretmane i procedure, kao i alternativno lečenje

Nijedan od ovih tretmana nije zadovoljavajući, ne samo kod nas, nego uopšte, a bolest ne može u potpunosti da se izleči, već da se zaleči i uspori njeno napredovanje.

Lekovi za polineuropatije

Postoji nekoliko različitih medikamenata koji se koriste za lečenje neuropatija i njihovih simptoma. U njih spadaju:

• Medikamenti za povezana oboljenja – Oboljenja koja mogu da budu uzrok polineuropatije trebalo bi da se leče različitim tretmanima, uključujući i lekove, ukoliko to preporučuje lekar. U primere spadaju insulin za dijabetičare i hormonska terapija za hipotireozu.
• Analgetici – Lekovi protiv bolova koji se kupuju u slobodnoj prodaji mogu da budu korisni kod blagih i umerenih bolova. Ove lekove ne bi trebalo da uzimate dugoročno.
• Antidepresivi i drugi prepisani lekovi – Neki antidepresivi, poput grupe lekova koja se zove TCA/triciklični antidepresivi (uključujući i amitriptilin i nortriptilin), mogu da se koriste, a i duga grupa koja se zove SNRI/inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (poput duloksetina), može da pomogne. Injekcije kortikosteroida mogu da se koriste kod mononeuropatija, a od koristi mogu da budu i neki lekovi koji se koriste protiv napada epilepsije (antiepileptici) poput gabapentina, kao i lekovi za tretiranje neuropatičkog bola koji su dodatna terapija za parcijalne konvulzije i za generalizovani anksiozni poremećaj (antikonvulzanti) poput pregabalina.

Medicinske terapije

Postoje brojni medicinski tretmani u koje spadaju:

• Transkutana elektronervna stimulacija (TENS) – Elektrode šalju blagu električnu struju kroz kožu. Ova terapija pomaže kod bola i osetljivosti.
• Zamena plazme (plazmafareza) – Osobe koje pate od zapaljenskih i autoimunih bolesti mogu da imaju korist od ove terapije. Kod plazmafareze se, u postupku sličnom dijalizi, uzima tečni deo krvi pacijenta, potom se iz krvi izdvajaju antitela i proteini, a potom se plazma vraća u telo pacijenta.
• Imunoglobulinska terapija – Osobe koje pate od zapaljenskih i autoimunih bolesti dobijaju visoke doze proteina koji deluju kao antitela i na taj način pomažu funkcionisanju imunog sistema.
• Fizikalna terapija – Osobe sa mišićnom slabošću mogu da imaju korist od fizikalne terapije.
• Ortotička i druga pomagala – Proteze, štapovi, gips, udlage, šetalice i invalidska kolica mogu da obezbede oslonac i ublaže bolove kod osoba sa neuropatijom šaka, stopala, nogu i ruku.

Ako je neuropatije posledica pritiska (kompresije) na nerv, moguće je da lekar predloži operaciju.

Prirodno lečenje

Prirodno lečenje i komplementarni tretmani mogu da pruže olakšanje nekim pacijentima sa polineuropatijom, a u primere spadaju:

• akupunktura
• kiropraktika
• masaža
• meditacija

Međutim, ovi metodi za lečenje polineuropatije nisu dovoljno proučeni.

Prevencija i prognoze

Prevencija polineuropatije podrazumeva ograničavanje faktora rizika i lečenje osnovnog oboljenja. Osoba kod koje se razvila polineuropatija možda neće biti u mogućnosti da izbegava sve faktore rizika, a li neke promene u načinu života mogu da smanje rizik. U takve promene spadaju:

• izbegavanje alkohola
• izbegavanje izlaganju otrovima, uključujući i dim cigarete
• ograničavanje faktora koji doprinose fizičkim traumama ili povredama, kao što su ponavljajuće aktivnosti i položaji koji su ograničavajući
• dovoljno spavanja i fizičkih aktivnosti koji su dobri za funkcionisanje imunog sistema
• izbalansirana ishrana koja sadrži dosta vitamina i minerala
• suplementacija vitaminom B12 ako ste vegan ili vegetarijanac

Kontrola osnovnog oboljenja

Kontrolisanje osnovnog oboljenja može da spreči pojavu polineuropatija. Oboleli od dijabetesa ili drugih bolesti koje su povezane sa polineuropatijom trebalo bi strogo da se pridržavaju preporučenih terapija, kao i da idu na redovne kontrolne preglede.

Polineuropatija prognoze

Prognoze kod polineuropatija se razlikuju i mogu da zavise od osnovnog oboljenja, od toga koji nervi su oštećeni i razmera oštećenja.

Kod nekih osoba, lečenje osnovnog oboljenja može da donese napredak. Kod drugih, oštećenja su trajna. U nekim slučajevima se simptomi protokom vremena pogoršavaju.

Kada bi trebalo da se javite lekaru

Važno je da posetite lekara ako se jave neki simptomi polineuropatije, kao što su malaksalost, bolovi ili trnjenje u šakama i stopalima.

Pridržavanje plana lečenja u najkraćem mogućem roku je važno zbog lečenja simptoma i sprečavanja novih oštećenja nerava.