Raynaudova (Rejnoova) bolest – simptomi, uzroci i lečenje

Osobe kod kojih se razvila Rejnoova bolest, osećaju bolove u ekstremitetima, na primer, prstima ruku ili nogu, kada je temperatura niska. Krvni sudovi se sužavaju i zatvaraju skoro u potpunosti. Prsti na rukama ili nogama najpre pobele, zatim pomodre, a potom, kada se krv u njih vrati, pocrvene.

Ovo oboljenje je poznati i kao Rejnoov sindrom ili Rejnoov fenomen, a smatra se da ga ima 5 – 10% Amerikanaca i da se samo 1 od10 javlja na lečenje.Pominje se i kao Raynaudov fenomen, Raynaudova bolest i Rejnova bolest.

Prevalencija u Srbiji se procenjuje na 8 – 10% opšte populacije, odnosno, u apsolutnim brojevima, oko 800.000 obolelih.

Rejnoova bolesta kod žena se 9 puta češće javlja, nego kod muškaraca.

Osnovni podaci o Rejnoovoj bolesti

Ovo su neki najvažniji podaci o Rejnoovoj bolesti. Detaljnije informacije ćete pronaći u nastavku članka.

• Rejnoova bolest ili Raynaudov fenomen nastaje usled prejake reakcije perifernih krvnih sudova na hladnoću.
• Ovo oboljenje pogađa 5 – 10% Amerikanaca, a u Srbiji 8 -10% opšte populacije.
• Moris Rejno, po kome je i dobila ime, prvi je opisao ovu bolest 1862. godine.
• Žene i osobe koje žive u hladnijem podneblju češćimaju Raynaudov sindrom.
• Pri dijagnostikovanju Rejnoove bolesti od pomoći može da bude kapilaroskopija.

Simptomi Rejnove bolesti

Rejnoova bolest se javlja kod nekih osoba koje su izložene hladnoći.

Kada temperatura padne, dolazi do sužavanja krvnih sudova u prstima ruku ili nogu. Ovo sužavanje izaziva hipoksiju, ili nedostatak kiseonika, u zahvaćenim tkivima. Prsti će biti hladni na dodir, a moguće je da se javi i utrnulost.

Često zahvaćena površina najpre pobeli, a potom pomodri. Kada je regija ponovo zagrejana, a krv se vrati, moguće je da pojavu crvenila kože prati osećaj trnaca, a verovatno i otok. Može da se javi i osećaj bola i ujednačeno pulsiranje.

Mada su prsti najčešće zahvaćeni, Rejnoova bolest može da zahvati i nos, usne i uši.

Kod nekih žena može da se javi Rejnoov fenomen na bradavicama, posebno tokom dojenja. U ovom slučaju izaziva jako pulsiranje, slično onome koje se oseća kod infekcija gljivicom kandida albikans, što može da dovede do pogrešne dijagnoze.

Napad obično traje oko 15 minuta, uključujući i vreme koje je organizmu potrebno da se vrati u normalno stanje.

Uzroci Rejnoove bolesti

Nije u potpunosti jasno zašto se tačno javlja Rejnoova bolest, međutim, prekomerna aktivnost simpatičkog nervnog sistema je poznati uzrok jakog suženja krvnih sudova, poznatog kao vazokonstrikcija.

Do nje može da dođe kada osoba uđe na hladno mesto, otvori zamrzivač ili stavi ruke u hladnu vodu.

Kod nekih osoba se javljaju simptomi kada su suočene sa stresom, čak i bez pada temperature.

Kod zdravih pojedinaca krvotok u ekstremitetima, kao što su prsti ruke ili noge, reaguje da bi sačuvao toplotu u hladnim uslovima. Male arterije, koje kožu snabdevaju kiseonikom, sužavaju se da bi gubitak toplote na izloženoj površini kože svele na minimum.

Kod osoba kod kojih se razvio Rejnoov fenomen, ovo sužavanje je preterano. Usled toga dolazi do skoro potpunog zatvaranja krvnih sudova.

Postoje dva vrste Rejnoove bolesti: primarna i sekundarna.

Primarna Rejnoova bolest je češća, a pogađa osobe koje nemaju sekundarno oboljenje.

Sekundarna Rejnoova bolest, ili Rejnoov fenomen, odnosno sindrom, posledica je osnovnog zdravstvenog problema. Manje je uobičajena i obično je mnogo ozbiljnija.

U uzroke sekundarne Rejnoove bolesti spadaju:

Bolesti arterija – Simptome Rejnoove bolesti mogu da izazovu ateroskleroza (naslage plaka u krvnim sudovima) ili Birgerova bolest (hronična zapaljenska bolest, koja zahvata male arterije i vene ekstremiteta). Primarna plućna hipertenzija se takođe povezuje sa ovom bolešću.

Bolesti vezivnog tkiva – Većina osoba koje pate od skleroderme (bolesti koja dovodi do otvrdnuća kože) ima i Rejnoovu bolest. Simptomi su često povezani i sa lupusom, reumatoidnim artritisom i Sjorgenovim sindromom (autoimuno oboljenje koje zahvata žlezde).

Ponavljanje radnji ili vibracije – Osobe čiji hobi ili posao zahteva ponavljajuće pokrete, kao što su kucanje na tastaturi ili sviranje klavira ili gitare, izložene su riziku od pojave simptoma Rejnoove bolesti. Osobe čiji posao zahteva korišćenje vibracionih alata, kao što su pneumatske bušilice, takođe su izložene riziku.

Sindrom karpalnog tunela – Ovo oboljenje vrši pritisak na nerve koji se pružaju do šake i povećava podložnost Rejnoovoj bolesti.

Lekovi – U lekove koji mogu da izazovu Rejnoovu bolest spadaju beta blokatori, lekovi protiv migrene koji sadrže ergotamin ili sumatriptan, medikamenti za ADHD, neki lekovi za hemoterapiju i neki lekovi protiv prehlade.

Izlaganje određenim supstancama – Pušenje sužava krvne sudove i mogući je uzrok Rejnoove bolesti. Ulogu mogu da imaju i druge hemikalije, kao što je vinil hlorid.

Povrede – Rejnoova bolest može da se javi nakon povreda, kao što su promrzline, prelom ručnog zgloba ili lokalna operacija.

Rejnoova bolest se javlja češće kod žena, nego kod muškaraca. Primarna Rejnoova bolest se obično javlja između 15. i 25. godine života, a sekundarna između 35. i 45. godine.

Po svemu sudeći, oboljenje se javlja porodično. Osoba koja je u prvom stepenu srodstva sa nekim ko je oboleo od Rejnoove bolesti, ima velike šanse da je dobije i sama.

Rejnoova bolest obično nije opasna po život, međutim, ako se simptomi pogoršaju i ako je dotok krvi znatno smanjen u dužem vremenskom periodu, može da dođe do deformacija prstiju ruke ili noge.

Ukoliko uopšte nema priliva kiseonika u zahvaćenu regiju, mogu da nastanu kožni čirevi i gangrena. Obe ove komplikacije teško se leče. Na kraju može da bude neophodna i amputacija.

Mogući mehanizmi nastanka Rejnoove boleti

Tačan uzrok Rejnoove bolesti nije poznat, mada je verovatno posledica kombinacije faktora, a ta kombinacija faktora se razlikuje od osobe do osobe.

Vaskularni posrednici

Azot monoksid je snažan vazodilatator. Prisutan je kod osoba sa sekundarnom Rejnoovom bolešću, ali nešto manje kod onih sa primarnom.

Endotelin 1 (ET-1) je moćan vazokonstriktor. Kod osoba sa primarnom Rejnoovom bolešću njegov nivo je obično povišen.

Serotonin, neurotransmiter, sreće se u visokim koncentracijama kod osoba sa Rejnoovom bolešću.

Druge mogućnosti

Aktivacija krvnih pločica (trombocita), po svemu sudeći, je veća kod osoba sa Rejnoovom bolešću. Krvne pločice su komponente krvi koje se zbijaju da bi sprečile krvarenje.

Fibrinoliza je prirodan reakcija u organizmu, kojom se smanjuje zgrušavanje krvi. Neke studije povezuju nizak nivo fibrinolize sa Rejnoovom bolešću.

Oksidativni stres nastaje usled povećanog broja slobodnih radikala i može da ima ulogu u nastanku Rejnoove bolesti.

Dijagnostikovanje

Lekar će pacijentu postavljati pitanja o simptomima, ishrani, navikama i hobiju. Pacijent bi trebalo da bude spreman da objasni kada su se simptomi pojavili, koliko se često manifestuju i da li sumnja na nešto što ih izaziva. Kada su ove informacije u pitanju, korisno je da pacijent vodi dnevnik kako bi se Raynaudova bolest ili sindrom lakše dijagnostifikovali.

Da bi utvrdio koji oblik Rejnoove bolesti je u pitanju (primarna ili sekundarna), lekar može da obavi kapilaroskopiju. To je zapravo mikroskopski pregled kože pored ležišta nokta, radi utvrđivanja prisustva deformisanih ili uvećanih kapilara.

Analiza krvi može da se uradi radi provere prisustva antinuklearnih antitela ili radi merenja brzine sedimentacije eritrocita, što može da ukazuje na autoimune probleme ili druge zapaljenske procese.

Lečenje

Ne postoji lek za Rejnoovu bolest, međutim, postoje načini za kontrolisanje simptoma.

Kod blagih oblika Rejnoove bolesti, prekrivanje izloženih površina kože, pre napuštanja kuće, može da pomogne. Ako dođe do napada, potpite zahvaćene delove u toplu, ne vrelu, vodu da biste ublažili simptome i sprečili njihovo pogoršanje.

Ako je kao faktor umešan i stres, savladavanje tehnika za ublažavanje stresa može da bude od koristi.

Raynaudova bolest u umereno do teškim oblicima, može da zahteva lečenje lekovima.

Alfa-1 blokatori mogu da se suprotstave učinku norepinefrina, koji sužava krvne sudove. U primere spadaju doksazosin i prazosin.

Antagonisti kalcijuma (blokatori kalcijumskih kanala) opuštaju manje krvne sudove šaka i stopala. U primere spadaju amlodipin, nifedipin i felodipin.

Nitroglicerinske masti za lokalnu primenu nanose se na zahvaćene površine i, po svemu sudeći, ublažavaju simptome poboljšanjem dotoka krvi i minutnog volumena srca, a smanjuju krvni pritisak.

Drugi vazodilatatori šire vene i ublažavaju simptome. U primere spadaju losartan, sildenafil (vijagra), fluoksetin i prostaglandin.

Kod veoma teških slučajeva, u obzir dolaze invazivnije procedure.

Neurohirurgija – simpatektomija

Vazokonstrikcije, zbog kojih se javlja Rejnova bolest, kontrolišu simpatički nervi u zahvaćenoj regiji. Hirurg može da izvede mali rez i da izvuče nerve iz krvnih sudova, kako bi smanjio učestalost i žestinu napada. Ova operacije nije uvek uspešna.

Hemijske injekcije

Ubrizgavanje određenih hemikalija, koje sprečavaju vlakna simpatičkih nerava da obavljaju vazokonsrtikciju, može da bude delotvorno kad je u pitanju Rejova bolest ili Rejov fenomen. Kod nekih osoba deluju lokalni anestetici ili botulinski toksin tipa A, odnosno botoks. Međutim, dejstvo prolazi, pa tretman mora da se ponavlja.

Život sa Rejnoovom bolešću

Osobe kod kojih se pojavi Rejnoova bolest, mogu da preduzmu neke mere da bi izbegle okidače.

Američki Nacionalni institut za srce, pluća i krv predlaže sledeće za osobe kod kojih se pojavio Raynaudov fenomen odnosno bolest:

• Utopljavanje i zagrevanje kuće kada je hladno vreme.
• Izbegavanje emocionalnog stresa u najvećoj mogućoj meri.
• Vežbe radi zdravog života i manjeg stresa.
• Izbegavanje lekova i supstanci koji pokreću simptome.
• Ograničen unos kofeina i alkohola.
• Nekonzumiranje duvana.

Takođe da bi se izbegle komplikacije koje može da izazove Raynaudova bolest, preporučuju i kontrole kod lekara, posebno u slučaju kada na ekstremitetima postoje rane. Medicinska pomoć može da spreči pogoršanje simptoma i nastanak ozbiljnih komplikacija.