Trnci u prstima na rukama i nogama mogući uzroci i lečenje

tTrnci u prstima na rukama i/ili nogama su veoma česta pojava. Trnjenje ruku i nogu i “mravinjanje” je često benigno i privremeno. Često se javlja kao rezultat pritiska na nerve u ruci, npr. ako naslonite glavu na ruku dok spavate, ili ako dugo držite prekrštene noge. U oba slučaja javljaju se trnci, koji su pre neprijatan osećaj nego bol, i nestaju kada se povrati normalna cirkulacija.

Ipak, u nekim slučajevima trnci u prstima mogu biti jači i mogu se javljati povremeno ili biti i hronični. Obično su propraćeni drugim simptomima – bolovima, svrabom, obamrlošću i slabošću mišića. U takvim slučajevima, trnjenje prstiju može biti znak oštećenja nerava, koje se može javiti kao rezultat jedne teže povrede ili niza ponovljenih povreda, bakterijske ili virusne infekcije, izlaganja toksinima i sistemskih oboljenja kao što je dijabetes.

Ovakvo oštećenje nerava je poznato i kao periferna neuropatija, jer pogađa nerve koji se nalaze daleko od mozga i kičmene moždine, najčešće u šakama i stopalima. Postoji više od stotinu vrsta periferne neuropatije. S vremenom se periferna neuropatija može pogoršati, što dovodi do manje pokretljivosti, pa čak i svojevrsnog oblika invaliditeta.

Veoma je važno da potražite stručnu pomoć ako često osećate trnce u rukama ili stopalima. Što se ranije obratite lekaru, ranije ćete identifikovati i staviti pod kontrolu uzrok za trnjenje prstiju, što znači i manju verovatnoću od ozbiljnijih posledica.

Uzroci trnjenja prstiju

Dijabetes je najčešći uzrok periferne neuropatije koja najčešće izaziva trnjenje prstiju, u čak trećini slučajeva. Kod dijabetske neuropatije, trnjenje i ostali simptomi se prvo javljaju u stopalima i šire se kroz noge, a tek se kasnije javljaju u prstima na rukama. Oko dve trećine obolelih od dijabetesa ima lakši ili teži oblik oštećenja nerava. U većini slučajeva, ovi trnci u prstima na nogama i rukama su i prvi simptomi dijabetesa.

U drugoj trećini slučajeva periferne neuropatije uzrok nije moguće utvrditi, pa se ove neuropatije nazivaju “idiopatskim”.

U preostaloj trećini slučajeva, uzroci za trnjenje prstiju mogu biti nešto od sledećeg:

Kompresivne neuropatije: tu spadaju sindrom karpalnog tunela, oštećenje živca lakta i slično.

Sistemska oboljenja: ovde spadaju bolesti bubrega i jetre, oštećenje vaskularnog sistema, oboljenja krvi, amiloidoza, oboljenja vezivnog tkiva, hronična upala, hormonalni disbalans (tu spada i hipotireoza) i karcinomi i benigni tumori koji stvaraju pritisak na nerve.

Deficit vitamina: vitamini E, B1, B3, B6 i B12 su veoma važni za funkciju nerava. Na primer, deficit vitamina B12 dovodi do perniciozne anemije, što je veoma čest uzrok periferne neuropatije. Međutim, i previše vitamina B6 može izazvati trnjenje prstiju u rukama i stopalima.

Alkoholizam: alkoholičari obično imaju deficit nekih važnih vitamina zbog loših navika u ishrani, pa su neuropatije kod njih prilično česte. Takođe, i alkoholozam sam po sebi može izazvati oštećenje nerava što za posledicu ima trnjenje prstiju na nogama i rukama, i u tom slučaju je reč o alkoholičarskoj neuropatiji.

Toksini: tu spadaju teški metali – olovo, arsen, živa i talijum – kao i teške hemikalije. U nekim slučajevima perifernu neuropatiju mogu izazvati i određeni lekovi, posebno lekovi koji se koriste za hemioterapiju, ali i antivirusni lekovi i antibiotici.

Infekcije: infekcije koje mogu izazvati perifernu neuropatiju su lajmska bolest, herpes-zoster, citomegalovirus, Epštajn-Barov virus, herpes simpleks i HIV.

Autoimuna oboljenja: u autoimuna oboljenja koja dovode do periferne neuropatije spadaju zapaljenska oboljenja živaca, Gijen-Bareov sindrom, lupus i reumatski artritis.

Nasledne bolesti: ovde spada grupa oboljenja koja izaziva senzorne i motoričke probleme, a kad su u pitanju trnci u prstima najčešća je Šarko-Mari-Tutova bolest.

Povrede: do oštećenja i uklještenja nerava može doći i zbog povreda, a rezultat su najčešće bolovi. U ovu grupu spada i uklještenje nerava zbog iskakanja diska ili dislokacije kosti.

Dijagnoza

Kada odete kod lekara, potrebno je da mu opišete sve simptome i istoriju, uslove u kojima radite, navike koje bi mogle biti od značaja za dijagnozu (npr. koliko često pijete alkohol), koliko ste često izloženi toksinima, da li postoji i najmanja mogućnost da imate HIV ili neku drugu infektivnu bolest, i da li je neki vaš blizak krvni srodnik imao neko neurološko oboljenje.

Lekari obično određuju i neke testove za lakše utvrđivanje dijagnoze:

• Testovi krvi:uz pomoć ovih testova se lakše utvrđuje dijabetes, deficit vitamina, oboljenja jetre i bubrega, metabolički poremećaji i znaci abnormalne aktivnosti imunog sistema.
• Ispitivanje likvora. Tako se identifikuju antitela koja se povezuju sa perifernom neuropatijom.
• Elektromiogram (EMG) je test mišićne aktivnosti.

Ostali mogući testovi:

• kompjuterizovana tomografija
• magnetna rezonanca
• biopsija nerava
• biopsija kože

Lečenje trnjenja u šakama i stopalima

Uspešan tretman najviše zavisi od tačne dijagnoze i lečenja uzroka trnjenja. Sve dok ćelije u perifernim nervima nisu sasvim uništene, mogu da se regenerišu.

Mada trenutno nema leka za nasledne oblike perifernih neuropatija koje za posledicu imaju trnjenje prstiju, mnoga stečena oboljenja se mogu u velikoj meri ublažiti. Na primer, kontrola šećera u krvi kod dijabetesa može u značajnoj meri usporiti napredovanje dijabetičarske neuropatije. Zdravijom ishranom ili uzimanjem suplemenata može se rešiti problem neuropatije izazvan nutritivnim deficitima i smanjiti trnjenje prstiju.

Kako bi se ređe javljali trncu u prstima na rukama i nogama uvek se preporučuje održavanje zdrave težine, izbegavanje toksina, fizička aktivnost, zdrava ishrana i izbacivanje alkohola. Najbolje je i da prestanite da pušite, ako ste pušač. Pušenje sužava krvne sudove i cirkulacija je lošija, pa do nerava u šakama i stopalima ne stiže dovoljno kiseonika i nutrijenata.

U nekim slučajevima, simptomi neuropatije (uključujući i trnjenje prstiju) se mogu ublažiti određenim lekovima (obično antidepresivima i antiepilepticima).