Atrofija mozga simptomi: Zašto se mozak smanjuje i šta činiti u toj situaciji

Cerebralna (moždana) atrofija – zašto se mozak skuplja, koji su simptomi i šta činiti u toj situaciji

Cerebralna atrofija, odnosno atrofija mozga je termin kojim se opisuje progresivni gubitak moždanih ćelija, koje se zovu neuroni, usled čega se veličina mozga smanjuje. Ovaj fenomen može da zahvati čitav mozak ili da bude lokalizovan u jednom njegovom delu.

Problem kod moždane atrofije, koji najviše zabrinjava, je mogućnost njenog uticaja na moždane funkcije, pošto regija odumrlih ćelija mozga može da dovede do neuroloških neželjenih dejstava.

Starenje dovodi do smanjenja mozga za  1,9% svakih 10 godina – proces počinje od rane mladosti

Koje vrste atrofije mozga postoje?

Fokalna atrofija mozga

Ovaj termin se odnosi na atrofiju mozga koja je ograničena ili lokalizovana u jednoj regiji mozga, a koja često dovodi do oštećenje zahvaćene regije. Atrofija neke određene moždane regije može da dovede do motorne, čulne ili kognitivne disfunkcije, u zavisnost od toga koja je regija mozga zahvaćena.

Opšta atrofija mozga

Ovaj oblik je poznat i kao potpuna ili totalna cerebralna atrofija, a karakteriše ga smanjenje ukupne moždane mase. To znači da odumiranje moždanih ćelija nije ograničeno na samo jednu regiju, već zahvata mozak u celini. Smatra se da su kod opšte atrofije mozga ugrožene voljne funkcije i svest.

Oprez!

Atrofija mozga može da napreduje ako nema dovoljne količine vitamina B12 u ishrani

Koji uzroci i faktori rizika dovode do atrofije mozga?

Normalno starenje

Minimalna atrofija mozga kod starijih ljudi je normalna pojava.Dokazano je da normalno starenje dovodi do toga da se ljudski mozak, u proseku, smanjuje za 1,9% svakih 10 godina – proces koji počinje od rane mladosti i postaje najizraženiji u šezdesetim godinama.

Nakon 60 godina starosti, kako se navodi u izveštajima, neke osobe godišnje gube 0,5 – 1% ukupne zapremine mozga. Veruje se da je ova cerebralna atrofija posledica opadanja broja ćelija mozga, što je deo prirodnog procesa starenja.

Neke regije mozga su zahvaćene ovim opštim oblikom cerebralne atrofije više od drugih, na primer, hipokampus (struktura u srednjem delu slepoočnog režnja mozga koja liči na morskog konjića, a zadužena je za pokret i pamćenje). Međutim, kognitivna funkcija često nije ugrožena.

Bolesti, moždani udar i traumatska povreda mozga

Moždani poremećaji (neurodegenerativne bolesti), kao što su Alchajmerova bolest, Hantingtonova bolest, kortikobazalna degeneracija, posteriorna kortikalna atrofija (ili Bensonov sindrom), multipla sistemska atrofija i progresivna supranuklearna paraliza, mogu da izazovu znatnu atrofiju mozga. Ova oboljenja često počinju kao fokalna atrofija mozga, a potom napreduju u opštiji oblik, dok kod nekih pacijenata mogu da dovedu i do smrti.

Povreda mozga izazvana moždanim udarom (šlogom) ili traumom, često dovodi do opstrukcije dotoka krvi u mozak, lišavajući ga tako vitalnog kiseonika i hranljivih materija. Ovo dalje dovodi do oštećenja ćelija mozga, a kasnije se javlja i cerebralna atrofija. Ukoliko se ne leči pravovremeno, vrlo verovatno će doći do kognitivnog deficita (kognitivno oštećenje) ili čak smrti.

Nedostatak vitamina

Nedovoljna količina vitamina B12 u ishrani, vremenom može da dovede do znatne atrofije mozga. Studija koju je sproveo univerzitet u Oksfordu, otkrila je da su zdravi pojedinci sa normalnim nivoom vitamina B12 imali veći gubitak zapremine mozga, u poređenju sa zdravim pojedincima sa visokim unosom vitamina B12. Nedostatak vitamina B12 spada u jedan od uzroka atrofije mozga koji mogu da se preveniraju i anuliraju.

Prekomerno konzumiranje alkohola

Atrofija mozga je izraženija kod alkoholičara.Konzumiranje više od 14 pića dnevno povezuje se sa znatnim smanjenjem zapremine mozga, kako se navodi u studiji koju je sprovela Džon Hopkins javna škola zdravlja u Blumbergu. Pored toga, što više pijete, to je veći godišnji gubitak moždane mase. Ova posledica najviše pogađa žene, uprkos tome što piju manje od muškaraca.

Zanimljivo je da je jedna studija otkrila da mali ili umereni unos alkohola, zapravo može da smanji rizik od demencije (stečeno slabljenje mentalnih sposobnosti koje se obično manifestuje gubitkom pamćenja i teškoćama u procesu mišljenja), kojoj atrofija mozga značajno doprinosi. Naročito se vino pokazalo kao moguće korisno kod starenja mozga. Međutim, potrebna su dalja istraživanja.

Koje delove mozga zahvata atrofija mozga?

Dok opšta atrofija mozga zahvata čitavu moždanu masu, postoji nekoliko slučajeva gde određeni delovi mozga mogu da budu značajanije zahvaćeni od drugih.

Kod Alchajmerove bolesti, najčešćeg uzroka demencije, naročito su zahvaćeni hipokampus i moždana kora. Ove regije mozga su zadužene za formiranje novog pamćenja, a podjednako i za pomoć pri mišljenju, planiranju i sećanju.

Još jedan oblik demencije, koji se zove frontotemporalna demencija, ili Pikova bolest, poznat je po tome što značajno zahvata čeone i slepoočne režnjeve mozga. Ove regije mozga su odgovorne za ličnost i ponašanje, a zahvata ih cerebralna atrofija kako bolest napreduje.

U slučajevima vaskularne demencije, oblika demencije koji nastaje nakon moždanog udara (šloga), mesto povrede mozga određuje koje će regije zahvatiti atrofija mozga. Ovo ne samo da će dovesti do neuroloških deficita (oštećenja), već i do moždane atrofije.

Atrofija mozga simptomi

Koji su simptomi atrofije mozga?

• Demencija – Nespecifično oboljenje koje se obično manifestuje širokim spektrom simptoma. Najčešće se povezuje sa smanjenom sposobnošću pamćenja i mišljenja. Kognitivna sposobnost je često ograničena do te mere da osoba nije u stanju da normalno obavlja svakodnevne aktivnosti, usled čega mora da se oslanja na pomoć drugih. Demenciju karakteriše loše prosuđivanje, slaba koncentracija, promena ličnosti i emocionalni nemir. Alchajmerova bolest je najčešća vrsta demencije, koja se javlja u 60 – 80% svih slučajeva.
• Epi napadi – Javljaju se usled iznenadne, abnormalne električne aktivnosti u mozgu. Napadi se obično manifestuju kao nekontrolisani trzaji (tonično-klonični napadi), mada mogu da budu i suptilniji, pa se manifestuju kao trenutni gubitak svesnosti (absens napadi).
• Afazija – Ovo je pojava gubitka ili smanjene sposobnosti govornog izražavanja i njegovog razumevanja. Ovaj simptom se javlja usled povrede moždanih centara zaduženih za govor. Da bi se nekome dijagnostikivala afazija, mora da se pokaže smanjena sposobnost 4 komunikaciona modaliteta. U njih spadaju smanjene sposobnosti shvatanja izgovorenog, verbalnog izražavanja, čitanja i pisanja, kao i funkcionalne komunikacije.

Kako se dijagnostikuje atrofija mozga?

Jedini način da se utvrdi veličina mozga je njegov snimak. Lekari to postižu korišćenjem nekoliko naprednih tehnika snimanja, u koje spadaju:

• magnetna rezonantna tomografija, odnosno magnetna rezonanca, ili MRI
• kompjuterizovana tomografija, ili CT skeniranje
• pozitronska emisiona tomografija, ili PET skeniranje
• jednofotonska emisiona kompjuterizovana tomografija, ili SPECT skeniranje

Magnetna rezonanca se smatra najosetljivijom tehnikom snimanja i dominantna je kad treba da se dijagnostikuje fokalna atrofija mozga. Druge karakteristične odlike cerebralne atrofije podrazumevaju i izražene moždane žlebove, odnosno razmake između moždanih vijuga (kortikalna atrofija) i ventrikulomegaliju, odnosno proširenje moždanih komora (centralna cerebralna atrofija), bez izbočina treće moždane komore. Pored toga, specifična oboljenja koja napadaju mozak manifestovaće se sopstvenim jedinstvenim regijama moždane atrofije.

Lečenje

Kako se leči atrofija mozga?

Nažalost, ne postoji tretman, niti je moguće izlečenje atrofije mozga, a lečenje je uglavnom usmereno na potiskivanje manifestujućih simptoma i moguće tretiranje osnovnog uzroka. Pored toga, za oboljenja koja za posledicu imaju demenciju ne postoji nikakav zaista delotvoran metod za lečenje, osim kontrole simptoma i podrške pacijentu.

U nastavku ćemo navesti neke tretmane koji se koriste kod lečenja atrofije mozga:

• antikonvulzanti (lekovi protiv grčeva)
• kognitivna ili bihejvioralna terapija
• fizikalna terapija
• govorna terapija
• lečenje uzročne infekcije ili povrede

Prevencija i prognoze kod atrofije mozga

Atrofija mozga se obično ne može sprečiti, međutim, postoje neke stvari koje možete da preduzmite kako biste umanjili rizik. U njih spadaju:

• Redovne vežbe – One mogu da budu jednostavne poput svakodnevnih čestih šetnji. Ako se budete pridržavali redovnog režima vežbanja, možete da smanjite mogućnost za pojavu atrofije mozga.
• Izbegavanje nedostatka vitamina – Vodite računa da vam ishrana bude izbalansirana i zdrava. Posebno su preporučljive namirnice bogate vitaminima, kao što je vitamin B12, jer ćete tako imati najviše šanse da sprečite atrofiju mozga.
• Dovoljan unos vode – Dehidracija može da dovede do porasta nivoa hormona stresa i akutnog oštećenja mozga. Stoga je preporučljivo da pijete dosta vode da biste bili dobro hidrirani.
• Konzumiranje voća i povrća – Preporučljivo je da svakodnevno jedete 5 porcija voća i povrća. To mogu da budu kupine, borovnice, brusnice, trešnje, jagode, spanać, maline, brokoli, cvekla, pomorandže i crvena slatka paprika. Ove namirnice ne samo da su ukusne za jelo, već su i prepune vitamina i minerala, kao i antioksidanata.

Nivo funkcionisanja mozga je u direktnoj vezi sa regijom mozga koju je zahvatila atrofija. U najvećem broju slučajeva fokalne atrofije fatalni ishodi nisu naročito česti, mada i dalje može da utiče na pogoršanje normalnog funkcionisanja. Prognoze kad je u pitanju atrofija mozga se obično razlikuju od osobe do osobe, a poodmakli stadijumi dovode do potpune demencije.