Bol u nozi mogući uzroci i lečenje

Bolovi u nogama su čest simptom, posebno ako ih izazivaju bolni zglobovi, međutim, bol u nozi sam po sebi može da bude važan i ne sme se ignorisati.

Šta je bol u nozi?

Bolovi u stopalima, gležnjevima, kolenima, listovima ili kukovima se obično zasebno tretiraju i izdvajaju od uopštenog „bola u nozi“. U ovom članku ćemo se baviti bolovima koji se javljaju bilo gde od prepona do gležnjeva, dakle bez kukova i stopala.

Bol može da se oseti na brojne različite načine. Bol u nozi, kao i u bilo kom drugom delu tela, može da se opiše kao oštar, tup, trnući, peckav, gorući itd.

Bol u nozi može da bude akutni (kratkotrajni) ili hronični (dugotrajni), a može da se rangira i po jačini od blagog do jakog, što se često iskazuje numeričkom skalom.

Senzorni neuroni (nervi) su odgovorni za osećaj bola, a pokreću ih podsticaji, kao što su visok nivo pritiska, visoka ili niska temperatura i hemikalije, koji kreću iz oštećenog tkiva.

Osnovne činjenice o bolu u nozi

Evo nekih najvažnijih činjenica o bolu u nozi. Više detalja možete pročitati u nastavku članka.

• Bol u nozi se odnosi na bilo koju vrstu bola koja se javlja između peta i karlice.
• Brojni uzroci bola u nozi su očigledni, na primer, povreda nakon nezgode.
• Bol u nozi može da ima i manje očigledne uzroke, kao što je bolest perifernih arterija.
• Ponavljajući, naporni sportovi, posebno u vidu trčanja, mogu da dovedu do traume koja izaziva bol u nozi – na primer, sindrom trkačke potkolenice i prelom usled premora.
• Bol u nozi sa uzročnim oboljenjem može da bude povezan sa nervima, muskuloskeletnim sistemom ili vaskularnim sistemom.
• Neke vrste bola u nozi mogu da prođu pomoću samonege.

Šta izaziva bol u nozi ?

Očigledan uzrok bola u nozi je povreda, zadobijena tokom bavljenja sportom ili usled nezgode – ovo je oštećenje koje lekari nazivaju traumom.

Fizičko opterećenje je povezano sa većom učestalošću pojave različitih vrsta bolova u nozi – kost, muskulotendinozni spoj, vaskularni sistem. Oko polovine osoba koje trče više od 3km, a treniraju uporno i redovno učestvuju u trkama na duge pruge, svake godine imaju povrede povezane sa trčanjem.

Medicinski uzroci bola u nozi obuhvataju tri široke oblasti.

U neurološke (nervne) uzroke spadaju:

• neuropatija
• sindrom nemirnih nogu
• uklještenje nerva
• bol usled uklještenja išijadičnog nerva

U muskuloskletne (mišićnoskeletne) uzroke spadaju:

• artritis koji zahvata zglobove – kuk, koleno ili gležanj
• istezanje mišića, tetive ili ligamenta – na primer, usled sportske povrede
• noćni grčevi
• hronični kompartment sindrom
• sindrom trkačke potkolenice
• prelom usled premora

U vaskularne (povezane sa krvnim sudovima) uzroke spadaju:

• intermitentna klaudikacija usled periferne vaskularne bolesti/bolesti perifernih arterija
• duboka venska tromboza (krvni ugrušak)

Znakovi i simptomi bola u nozi

Intermitentna klaudikacija

Intermitentna klaudikacija je ime za bol koji se javlja usled loše cirkulacije, poznate i kao bolest perifernih arterija.

Ovo je česta pojava koja je povezana sa morbiditetom i mortalitetom.

Bol u nozi koji izaziva ateroskleroza, odnosno sužavanje arterija u nozi, ima vrlo specifične karakteristike i poznat je kao klaudikacija ili intermitentna klaudikacija. Reč klaudikacija potiče iz latinskog jezika i znači hramanje.

Drugi nazivi za ovu aterosklerotičnu bolest su:

• bolest perifernih arterija
• periferna arterijska okluzivna bolest
• periferna vaskularna bolest

Javlja se usled ograničenog dotoka krvi u mišiće noge pa oni ne dobijaju dovoljno krvi, kiseonika i hranljivih materija, usled čega počinju da bole.

Klaudikacija izaziva bol u nozi koji, u klasičnim slučajevima, izgleda ovako:

• bol u mišiću sličan grču koji se javlja tokom vežbe ili napora
• bol se javlja u zadnjici, butinama, listovima i stopalima
• simptomi se ublažavaju tokom mirovanja
• bol se javlja prilikom hodanja ili uspinjanja stepenicama
• grčevi se dosledno javljaju nakon određene pređene udaljenosti
• bol, najčešće u listu, jenjava tokom mirovanja i prolazi posle 10 minuta

Brojni slučajevi klaudikacije nisu klasični na ovaj način, mnogi nemaju simptome ili izazivaju bol koji nije tipičan, na primer, u butinama ili zadnjici.

Neke osobe sa teškim oblikom bolesti arterija tokom noći imaju užasne bolove u nogama, što ih primorava da postave noge tako da vise sa ivice kreveta kako bi odagnali bol.

Duboka venska tromboza

Ovde se radi o krvnom ugrušku koji se nalazi u dubokim venama noge (veoma retko u proširenim venama na površini). Usled toga obično nastaje otok na jednoj strani, upaljenost i bol u nozi.

Grčevi u nogama

Grčevi u nogama su prolazni napadi bola, koji obično traju nekoliko minuta, kada mišić (obično mišić lista, odnosno zadnji mišić potkolenice) počinje nekontrolisano da se grči.

Tokom trajanja grča prisutan je osećaj stezanja, a ova pojava je češća noću i kod starijih osoba – prema nekim procenama, trećina osoba starijih od 60 godina pati od ovog problema.

Sportske povrede

Mišićnoskeletne povrede nastale usled sportskih aktivnosti mogu da se podele u četiri prilično široke grupe, a ovo važi i za povrede nogu:

• povrede nastale usled prekomernog naprezanja kod napornih sportova
• obična trauma
• prelomi i iščašenja
• akutna uganuća i istezanja mekih tkiva

Sportske povrede nogu koje spadaju u navedene četiri grupe, mogle bi da ispune poduži spisak pa ćemo se zato ograničiti samo na određene uzroke bola u nozi.

Sindrom trkačke potkolenice je primer povrede usled prekomernog naprezanja. Bol u potkolenici se ne može objasniti nekim očiglednim uzrokom, na primer, prelomom.

Aktivnosti poput džogiranja, trčanja ili pešačenja dovode do ponavljajuće primene sile koja preopterećuje mišiće i tetive. Sindrom trkačke potkolenice izaziva jaku lokalnu osetljivost mišića, a ponekad i bol kostiju.

Prelom usled premora je, takođe, posledica ponavljajućeg povređivanja tokom sportskih aktivnosti, međutim, obično usled promene intenziteta – javlja se, na primer, u stopalima trkača koji su prebrzo promenili intenzitet ili tempo vežbi.

Do ovih preloma kostiju ne dolazi usled jedne povrede, a frakture su obično male. Bol se oseća tokom vežbi, a javlja se u znatno ranijem delu treninga i moguće je da dostigne jačinu koja dovodi do toga da je vežbanje nemoguće.

Poplitealni tendinitis je još jedna povreda usled prekomernog naprezanja. Izaziva bol u kolenu tokom trčanja niz brdo, a izaziva ga upala poplitealne tetive (potkolene tetive) koja je važna za stabilnost kolena.

Istegnuće zadnje lože je još jedna povreda prouzrokovana prekomernim naprezanjem i često je povezana sa trčanjem. Iznenada dolazi do stvaranja bolne regije na zadnjem mišiću butine, što je posledica delimičnog pucanja. Do ovoga najčešće dolazi zbog neodgovarajućeg treninga fleksibilnosti (gipkosti) ili lošeg zagrevanja i vežbi istezanja pre aktivnosti.

Kompartment sindrom

Povrede noge – obično zadnje strane potkolenice – koje za posledicu imaju prelome ili obimne podlive,  mogu da budu uzrok kompartment sindroma (sindrom mišićnih odeljaka) kod koga je bol obično nesrazmeran povredi.

Kompartment sindrom nastaje usled otoka (ograničene zapremine) mišića zatvorenih u gustom fascijalnom omotaču, a koji nastaje nakon povrede. Kako je prostor za širenje otoka ograničen, pritisak u toj regiji raste.

Ovaj edem može da se proširi do ozbiljnih razmera, presecajući dotok krvi do tkiva (ishemija). U takvim slučajevima, rani bol može da bude praćen parestezijom (abnormalnim osećajem), paralizom, bledilom i gubljenjem pulsa u zahvaćenoj regiji.

Testovi i dijagnostikovanje

Američka akademija porodičnih lekara (AAFP) osmislila je trijažnu tabelu za probleme sa nogama, koja sadrži brojna pitanja koja pomažu da se što više suzi moguća dijagnoza i nudi gotova rešenja u slučaju potrebe za lekarskom intervencijom.

Ovaj algoritam počinje sa isključivanjem uganuća i preloma kostiju, kao i utvrđivanjem razlika između ova dva problema, pre nego što pređe na druge vrste povreda i na kraju ne razjasni moguće zdravstvene probleme.

I lekari postupaju na sličan način u procesu dijagnostikovanja – mogu da uspostave „diferencijalnu dijagnozu“ (preciznu dijagnozu) nakon serije pitanja i odgovora kojima se isključuju očigledni problemi.

Lekar će kroz pitanja doći do „istorije“ bola, a potom će pregledati nogu/noge i locirati mesto bola. Lekar će opipavati puls, proveravati da li postoji edem ili otok i pratiti promene temperature.

Specifične povrede, poput sportskih, možda će biti dodatno ispitivane, pregledane i snimane ultrazvukom, rendgenom, CT skenerom, magnetnom rezonancom i skeniranjem kostiju.

U slučaju klaudikacije – bol u nozi prouzrokovan bolešću perifernih arterija – proces dijagnostikovanja može da podrazumeva:

• indeks gležanjsko brahijalnog krvnog pritiska – meri se krvni pritisak u ruci i gležnju tokom mirovanja i nakon hodanja
• ultrasonografija – služi za proveru karakteristika cirkulacije krvi u nozi
• CT/MRI – skeniranje koje se obavlja nakon ubrizgavanja kontrasta u krvotok da bi se vene i arterije učinile vidljivima
• angiografija – ponovo se pomoću kontrasta koji se ubrizgava i čije se kretanje kroz arterovenski sistem prati, traže začepljenja i suženja

Lečenje bola u nozi

Samonega kod mišićnih grčeva

Kod grčeva u mišiću lista, istezanje noge i povijanje stopala nagore može da pomogne (još bolje ako imate nekoga ko može da vam pomogne).

Grčevi u nogama su vrsta bola u nozi koji, ako su drugi uzroci isključeni, ne zahteva posebna ispitivanja, a lečenje je ograničeno na mere samopomoći.

Istezanje i masaža mišića mogu da pomognu ali analgetici neće – jer im je potrebno previše vremena dok počnu da deluju. Međutim, ako osetljivost traje i nakon grča, u tom slučaju analgetici mogu da budu od koristi. Ne preporučuju se nikakvi lekovi za lečenje običnih grčeva u nogama.

Kod grčeva koji se javljaju u listu, osim masaže, može da pomogne i sledeće:

• povucite stopalo nagore, ka sebi, dok ispravljate nogu
• hodajte na petama dok grč ne popusti

Grčevi u nogama mogu da se spreče na sledeće načine:

• istezanjem pre treninga
• izbegavanjem stanja dehidracije i dnevnim unosom od 8 – 12 čaša vode
• istezanjem i masažom nogu

Lečenje klaudikacije

Lečenje osoba koje pate od bolova u nogama usled klaudikacije je važno jer su oni izloženi većem riziku od infarkta ili moždanog udara (šloga).

Bolest perifernih arterija često koegzistira sa drugim aterosklerotičnim oboljenjima, kao što su bolesti koronarnih arterija (kod kojih dolazi do sužavanja arterija koje vode do srca i povećanog rizika od infarkta miokarda) i cerebrovaskularnih bolesti (koje za posledicu mogu da imaju moždani udar).

Program lečenja klaudikacije podrazumeva agresivan napad na kardiovaskularne faktore rizika pomoću:

• prestanka pušenja
• kontrole dijabetesa
• kontrole hipertenzije
• smanjenja nivoa holesterola i lipida u krvi
• antiagregacijske terapije (lekovi za razređivanje krvi)
• program vežbi tokom šetnje

Neki pacijenti moraju da se podvrgnu hirurškoj rekonstrukciji arterija u nozi.

U jednoj analizi iz 2015., pokazalo se da je program vežbi tokom šetnje relativno jeftina i niskorizična mogućnost, za razliku od drugih mnogo agresivnijih terapija protiv bola u nozi prilikom hodanja (intermitentna klaudikacija).

Potrebna su dalja istraživanja da bi se utvrdilo da li lekovi poput sildenafila (koji se obično koriste kod erektilne disfunkcije) mogu da budu od koristi kod lečenja intermitentne klaudikacije.

Skorašnja otkrića kod lečenja klaudikacije

Ramipril olakšava hodanje kod pacijenta sa bolešću perifernih arterija. Ovaj referat objavljen 2013. u Žurnalu američke medicinske asocijacije, zaključuje da su „24 nedelje lečenja ramiprilom za rezultat imale značajno povećanje vremena bez bolova i maksimalno vreme hodanja na pokretnoj traci, za razliku od placeba“.

Lečenje sportskih povreda

Za pristup lečenju manjih sportskih povreda, kao što su uganuća i istegnuća na nogama, koristi se akronim RICE, odnosno one se leče po RICE principu. Ovaj akronim označava sledeća 4 elementa:

• Rest – mirovanje radi sprečavanja daljeg povređivanja i obezbeđivanja vremena za zaceljenje, kao i za smanjenje otoka
• Ice – led (ili posebna pakovanja koja se kupuju u apotekama) za smanjenje otoka, upale i bola
• Compression – kompresija pomoću elastičnog zavoja da bi se smanjio otok i bol
• Elevation – podizanje noge iznad nivoa srca, kako bi gravitacija pomogla drenaži i smanjila otok i bol

Led se ne sme stavljati direktno na kožu (zato bi trebalo da je umotan u plastičnu foliju ili peškir), a sme da se drži najduže 20 minuta. Elastične zavoje ne bi trebalo da previše pritežete da ne biste napravili još veći otok.

Bol može da se leči lekovima, kao što su acetaminofen ili nesteroidni antiupalni lekovi. Ako je potrebno da ih koristite duže od 72h za nešto što je naizgled manja povreda, trebalo bi obavezno da se javite lekaru radi pregleda povrede.

Periodi mirovanja potrebni radi izbegavanja aktivnosti koja je dovela do povrede, ne znače i gubitak kondicije jer postoje alternativne vežbe koje ne utiču na povredu noge. Vraćanje starim aktivnostima trebalo bi da bude postepeno po intenzitetu da bi se i fleksibilnost, snaga i izdržljivost postepeno obnavljali.